Velika Britanija najavila je da će u Ukrajinu poslati stotine raketa tipa "Brimsotne", ali ne u verziji za borbene avione, nego za lansiranje sa obale i za protivbordsku borbu, kako bi ojačali ukrajinsku obalsku odbranu posle potonuća komandnog broda crnomorske flote, raketne krstarice Moskva.
Naime, kako piše britanski The Times britanski ministar oružanih snaga Džejms Hepi rekao je da će ove supersonične rakete stići u Ukrajinu najverovatnije sredinom ili krajem maja.
Inače, britanski premijer Boris Džonson je tokom nedavne posete Kijevu najavio da će Velika Britanija Ukrajini poslati moderne raketei predložio da se lanser montira na zadnji deo pikap vozila kako bi se mogli gađati ruski brodovi na Crnom moru kad se približe ukrajinskoj obali.
Prema nekim planovima, rakete bi trebalo da budu raspoređene u Odesi i u celoj oblasti gde i dalje postoji strah i opasnost od ruskog pomorskog desanta, koji je najavljivan dva puta, ali ga ruska mornarica nikad nije izvela, nego je brodove koristila više kao metod psihološkog pritiska.
Ovde valja dodati da je raketna krstarica Moskva najverovatnije, kao vreme sve više odmiče zapravo teško oštećena u napadu ukrajinskih protivbrodskih raketa Neptun, koje su razvijene iz ruske protivbrodske rakete H-35U, ali koji evidentno nema u dovoljnim količinama, kad Velika Britanija ustupa svoje najmoćnije rakete za okršaj sa ruskim plovilima.
Ukrajinski istraživački Centar za odbrambene strategije saopštio je inače da u Odeskoj oblasti Rusija već raspoređuje patrolne brodove tipa Mangust (Projekat 12150) koji su izgrađeni u brodogradilištu Vimpel, a čiji korisnici su Mornarica Rusije, granična služba FSB i Carinska služba Rusije za pokretanje specijalnih akcija u priobalju, ali i uz reku Dnjepar, duboku iza neprijateljskih linija.
Kako navodi The Times isporuka ovih raketa i njihova upotreba za sukob protiv brodova ukazuje da ukrajinski plovni putevi, reke Dnjepar, Bug, Dnjestar ali i priobalna zona Crnog mora dobijaju sve veću važnost u ratnim operacijama.
Inače ovde valja dodati i da se većč duže sepkuliše da je reka Dnjepar glavna tačka i fukus ratnih operacija ruske vojske.
Brimstone
Radi se o vođenom projektilu tipa zemlja-vazduh, vazduh-zemlja, obala-more ili brod-brod. Znači raketi univerzalne namene koji je svoju borbenu upotrebu doživeo prvo u Avganistanu, a ona i u Libiji. Inače ovaj projektil vuče korene iz Hladnog rata, kada se tražila raketa za upotrebu u svim uslovima ratovanja. Ova raketa sposobna je da uništava kako male ciljeve poput terenaca ili pikapova, tako i velikih poput tenkova, borbenih vozila pešadije, brodova, samohodnih topova i višecevnih bacača raketa. Razvoj ove rakete počeo je 1996. godine. Neki ga opisuju kao modifikovanu verziju američkog Helfajera, ali je ova raketa masivnija, teža, lanser je fiksni, imam ilimetarski radar koji omogućava operaciju "ispali i zaboravi" i novu dvodelnu glavu specijalno namenjneu za uništavanje vozila. U razvoju je učestvovoala američka kompanija Boing koja je prizvodila neke podsklopove raketa, dok je MBDA zadužena za radar i finalizaciju projektila. Brimstone je projektovan da može delovati sa šest raketa na šest pojedinačnih ciljeva. Kompjuterski program u raketi omogućava na primer gađanje oklopne kolone tako što prvi projektil se umeri na prvo vozilo, drugi na drugo, treći na treći i tako u nizu. Za ciljeve koji su raspršeni na terenu projektil posle lansiranja pretražuje određeni prostor i usmerava se na otkriveni cilj. Sa plotunom od šest lansiranih raketa može se pokriti veliki prostor.
Vođenje rakete na srednjem delu putanje je inercijalno i korištenje milimetarskog radara omogućava princip "ispali i zaboravi" što pojednostavljuje operaterima kao u vazduhu (pilotima), tako i na kopbnu rukovanje. Inače raketa koja se koristi na avionima nema potrebu za laserskim obeležavanjem ciljeva sa zemlje.
Inače, raketa se usmerava na cilj preko head-up displeja kojim rukuje operater. Podaci o cilju u trenutku lansiranja mogu se dobiti iz nišanskog sistema kako na samom avionu, ali i sa druge platforme, na primer izviđačkog drona ili od operatera sa zemlje. Ova raketa može da se lansira na ciljeve, koji se nalaze van vizuelnog dometa. Brimston se može programirati i za delovanje na odrđenom području. Ako ne nađe cilj dolazi do samolikvidacije projektila. Kompanija MBDA tvrdi da radar toliko precizan da razlikuje oklopno od civilnog vozila, ali je upotreba ove rakete u ratu pre svega u Libiji 2011. pokazala da se ova raketa nije baš vezala za neki tačni cilj, nego je udarila u ono što se isprečilo na putu rakete posle lansiranja.
Inače Ministarstvo odbrane Velike Britanije je počelo proizvodnju raketa sa polualtivnim sistemom vođenja, umesto radarskog.
Taktičko tehnički podaci za raketu Brimstone
Dimenzije: Dužina: 1,8 m, prečnik 17,8 cm
Masa: Startna u trenutku lasiranja 48,5 kg
Pogon: Raketni motor koji omogućava nadzvučnu brzinu. Raketa koristi tvrdo gorivo. Motor radi kratko i prilikom lansiranja oslobađa se mala količina dima, što povećava verovatnoću da projektil ostane neotkriven posebno kod kopnenih i na vodenim lanserima. maksimalni domet rakete je 32 km, ali prema tvrdnjama korisnika i poizvođača raketa može biti i 50 km ako se lansira sa velike visine
Bojeva glava: 6,3 kg
Vođenje: radarsko, lasersko i polu-aktivno.
Velika Britanija uglavnom ove rakete koristi za lansiranje sa vazduhoplova ranije Tornado GR4 , a kasnije i Britanski Tajfun, ako i helikoptera Super Linx. Takođe na britanskim patrolnim brodovima su takođe primećene ove rakete, a nude se u zavisnosti od želja kupca da se montiraju na oklopna vozila, terence, ali i na plovila kako rečna, tako i morska.
Kurir.rs/A. Mlakar
