Nikola Lunić, kapetan bojnog broda u penziji i bivši vojni izaslanik u Londonu, i Božidar Forca, general-major u penziji, bivši načelnik uprave za strateško planiranje, odgovarali su na ista pitanja Kurira.
Pitanja:
1. Da li ste očekivali da će Rusija napasti Ukrajinu ili vas je napad iznenadio?
2. Kako ocenjujete dva meseca rata u smislu realizacije planova odbrane Ukrajine i napada Rusije?
3. Koji su ključni događaji koji su obeležili prvih 60 dana rata?
4. NATO i zapadne zemlje, uprkos upozorenjima iz Rusije, ne prekidaju sa slanjem oružja Ukrajini. Koliko je realna opasnost od eskalacije i rata Rusije sa Alijansom?
5. Kako će se ovaj sukob završiti, da li je moguća neka mirovna konferencija ili na bojnom polju?
6. Očekuje li nas nova podela sveta i da li će biti podignuta nova gvozdena zavesa od Barencovog do Crnog mora?
Ovo su odgovori Božidara Force:
1 - Posle faze preventivnog razmeštanja snaga, koja je trajala nekoliko meseci, a s obzirom na zategnutu situaciju s Kijevom, zbog situacije u Donbasu i provokacije proširenja na Ukrajinu i Gruziju, napad Rusije na Ukrajinu je bio očekivan.
2 - Rusija je izvela klasičnu vazdušno-kopnenu bitku. Politički cilj demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, priznanja od strane Ukrajine da je Krim u sastavu Rusije i rešavanja stanja u Donbasu, samo delimično je ostvaren u prvoj fazi specijalne vojne operacije. Vazdušno-raketni udari Rusije u prvoj etapi operacije verovatno su naneli znatne gubitke ukrajinskoj vojsci, ali nije jasan ulazak kopnenih snaga, osim ako nije bio u smislu razvlačenja ukrajinskih snaga. Ukrajinske snage su primenile lukavu taktiku - odbrana u naseljenim mestima, jer su pretpostavili da ruske snage neće pribeći masovnom razaranju gradova.
3 - Ključni događaji u vojnom smislu jesu značajni gubici koje su ruske snage nanele ukrajinskim snagama; osvajanje juga Ukrajine s ruske strane i izuzetno snažna podrška Zapada (atlantista) Ukrajini. Podrška koju Zapad pruža Ukrajini odvešće tu zemlju u još veća razaranja, a nije nemoguć i širi sukob u Evropi.
4 - Sam čin dopremanja naoružanja Ukrajini koji realizuju zapadne zemlje nije uslov sukoba Rusije i NATO. Većinu efektiva koje Ukrajina dobija u oružju ruske snage mogu da unište iz vazduha. Opasnost bi bila ukoliko bi snage neke od zemalja članica NATO prešle ukrajinsku granicu u smislu pomoći toj zemlji, ili ako bi s njihove teritorije bilo dejstvovano po ruskim snagama.
5 - Nijedan rat u istoriji nije završen ostvarivanjem ciljeva koji su postavljeni na njegovom početku. Ovaj rat bi, da se vodi samo između Rusije i Ukrajine, brzo bio završen. Ovako, pobede na bojnom polju neće biti. Rusija će u jednom momentu saopštiti da je ostvarila ciljeve i da ulazi u pregovore. Pitanje je koliko će Zapad dozvoliti Zelenskom da to prizna i uđe u pregovore. Dakle, nema pobede na bojnom polju, nastaviće se dugotrajni sukob svim ostalim sredstvima.
6 - Nova podela sveta odavno je izvršena. Na atlantiste (SAD i njeni saveznici) i antiatlantiste, odnosno one koji ne podržavaju SAD. Pitanje je za koju će se stranu opredeliti većina muslimanskog sveta. Nažalost, Amerika je zagospodarila Evropom, što jeste jedan od ciljeva formiranja NATO 1949. (Nemačka pod kontrolu, Amerika u Evropu, Rusija van Evrope). Posle sedam decenija postojanja Alijanse, svi ciljevi su na pragu ostvarenja. Takođe nažalost, NATO spušta zavesu od Atlantika do Baltika i Crnog mora. Međutim, nije prirodno da Evropa i Rusija ne sarađuju. SAD su uspele da se nametnu kao lider i ponovo uspostavljaju unipolarni svet, po njihovom nahođenju. Ali to neće ići tako. Rat će biti završen kad poteče gas iz Severnog toka 2. Iako je za prvih 50 godina 21. veka centralna tema nova gvozdena zavesa i novi hladni rat, i tome će doći kraj. Amerika je više nego zaslužila da joj se vrati!
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
