Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponovo je počeo da preti novom vojnom operacijom u severnoj Siriji u pokušaju da stvori svoju toliko željenu tampon zonu duž tursko-sirijske granice, piše France24.
Erdoganov plan, koji je bio primoran da odloži prošle godine, ponovo se pojavio poslednjih nedelja pošto je Ankara izračunala da je rat u Ukrajini preokrenuo geostratešku plimu u korist Turske.
-Pedantno radimo na novim operacijama za popunjavanje praznina na našoj bezbednosnoj liniji na našim južnim granicama, rekao je Erdogan poslanicima svoje stranke Pravde i razvoja ranije ovog meseca.
-Očistićemo Tel Rifat i Manbidž, dva grada zapadno od reke Eufrat, rekao je on pre nego što je obećao da će nastaviti da ide ''korak po korak'' po drugim regionima.
Uz podršku i naoružanje američke vojske, YPG je formirala većinu Sirijskih demokratskih snaga (SDF), arapsko-kurdskog saveza koji se borio protiv grupe Islamska država (IS) u međunarodnoj koaliciji koju predvode SAD protiv džihadističke grupe.
Turska, međutim, smatra YPG i njenu matičnu kurdsku političku partiju, Partiju demokratske unije (PID), ''teroristima“. Ankara tvrdi da YPG i PID imaju veze sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju Turska, SAD i EU navode kao terorističku grupu.
Ko su Kurdi?
Između 25 i 35 miliona Kurda naseljava planinski region koji se prostire na granicama Turske, Iraka, Sirije, Irana i Jermenije.
Oni čine četvrtu po veličini etničku grupu na Bliskom istoku, ali nikada nisu dobili stalnu nacionalnu državu.
Odakle dolaze?
Kurdi su jedan od autohtonih naroda mesopotamskih ravnica i visoravni u sadašnjoj jugoistočnoj Turskoj, severoistočnoj Siriji, severnom Iraku, severozapadnom Iranu i jugozapadnoj Jermeniji.
Danas oni čine jedinstvenu zajednicu, ujedinjenu rasom, kulturom i jezikom, iako nemaju standardni dijalekt. Oni se takođe pridržavaju niza različitih religija i veroispovesti, iako su većina sunitski muslimani.
Zamena Kurda ''arapskim stanovništvom''
Erdoganove pretnje Kurdima uvek treba shvatiti ozbiljno, upozorio je Fabris Balanš, profesor na Univerzitetu Lion-II i naučni saradnik na Vašingtonskom institutu.
Erdoganov plan je da eliminiše PKK, ali zapravo, Ankara je bacila oko na prisustvo Kurda na severu Sirije.
Neposredno nakon Arapskog proleća, kurdska manjina je faktički dobila "državu" na severu i severoistoku države. Sirijski Kurdi su 2016. stvorili autonomnu federalnu zonu u Rožavi (Zapadni Kurdistan) u oblastima koje su napustile snage Bašara al Asada.
Ankara, međutim, odbacuje i najmanji nagoveštaj kurdske autonomije u blizini svojih granica, doživljavajući to kao pretnju teritorijalnom integritetu Turske zbog straha da će vojne baze i kampovi za obuku u kurdskim rukama na kraju imati koristi za PKK.
Erdogan stoga želi da stvori tampon zonu dugu 480 kilometara i široku 30 kilometara između južne granice Turske i sirijskih teritorija istočno od reke Eufrat.
Od početka sukoba u Siriji, Ankara je pokazala ''potpuno protivljenje'' autonomnom sirijsko-kurdskom prisustvu južno od svoje granice, rekao je Balanš, i pokrenula je nekoliko ofanziva u regionu.
-Cilj se nije promenio: zameniti Kurde arapskim stanovništvom raseljenim zbog sukoba i lokalnim proturskim milicijama lojalnim interesima Ankare kako bi se formirao arapski pojas, neka vrsta antikurdske tampon zone, u severnoj Siriji, rekao je.
-Na kraju, s obzirom na to da su Turci već stvorili Sirijsku nacionalnu armiju (SNA), koja uključuje islamističke milicije i ima oko 70.000 ljudi, teritorije koje su oduzete Kurdima mogle bi da postanu samoproglašena Republika Severna Sirija, poput Turske Republike. Severni Kipar, rekao je Balanš.
Mediteransko ostrvo Kipar podeljeno je od 1974. godine, nakon turske invazije, između Republike Kipar i Turske Republike Severni Kipar (TRSK).
'Pobednička' računica
Erdogan je od 2016. pokrenuo brojne vojne operacije u severnoj Siriji, uključujući ofanzivu u martu 2018. koja je omogućila njegovim trupama i njihovim sirijskim islamističkim borcima da preuzmu kontrolu nad severnim okrugom Afrin.
Kurdske snage koje su izgubile Afrin povukle su se južnije u Tel Rifat. Tokom poslednje turske vojne ofanzive, u oktobru 2019, turske snage su gađale pogranične gradove Ras al-Ain i Tal Abjad dalje na istoku, isključivši oblasti pod kontrolom Kurda i raselivši desetine hiljada ljudi.
Pretnja od nove ofanzive dolazi pošto je međunarodna pažnja usmerena na rat u Ukrajini, što Turskoj predstavlja geopolitičku priliku koju Erdogan ne želi da propusti.
-Računajući da je ovo pravo vreme da se ponovo krene u ofanzivu u Siriji, Redžep Tajip Erdogan želi da iskoristi situaciju pošto je Zapad fokusiran na rat u Ukrajini i na Rusiju, što je u središtu njihove zabrinutosti, objasnio je Balanš.
-Na neki način, on pita Zapad šta je njihov prioritet: da osujeti planove Kremlja u Evropi ili da podrži PKK? Ovako predstavljena, njegova računica nije gubitnička, dodao je.
Upozorenja SAD, prećutni sporazum Rusije
Po svemu sudeći, čini se da ništa ne može sprečiti turskog predsednika da ostvari svoje ciljeve u severnoj Siriji – uprkos upozorenjima SAD.
Naime, 1. juna, na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vašingtonu sa gostujućim generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, američki državni sekretar Entoni Blinken je primetio da je ''svaka eskalacija tamo u severnoj Siriji nešto čemu bismo se protivili i podržavamo održavanje postojećeg linije prekida vatre. Zabrinutost koju imamo je da bi svaka nova ofanziva potkopala regionalnu stabilnost.”
Ali Balanš nije siguran da će upozorenja Vašingtona zaustaviti Tursku.
-Amerikanci su protestovali i protestovaće još više ako Turska preduzme mere protiv Kurda koje je obećala da će štititi. Ali oni nemaju sredstva da to spreče, rekao je on.
Bajdenova administracija može da uvede sankcije Ankari, ali Turska ima previše geostrateških karata, uključujući pravo veta na kandidaturu Švedske i Finske za članstvo u NATO-u.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
