NATO alijansa na ovogodišnjem trodnevnom samitu u Madridu odlučila je da broj Snaga za brzo reagovanje koji iznosi 40.000 vojnika poveća na neverovatnih 300.000.
Kako je Gensek NATO alijanse naveo ovi novopridošli vojnici biće razmešteni u svojim matičnim zemljama u ovom slučaju to je 30 članica alijanse plus Finska i Švedska kada parlamenti postojećih članica ratifikuju pristupanje te dve skandinavske države u okrilje ovog vojnopolitičkog saveza.
Inače, ove snage trebalo bi da budu spremne za raspoređivanje i borbu u roku od 30 dana od dana izdavanja naredbe za pokret.
NATO je poslednjih par godina od kada se pojačala tenzija sa Rusijom na ističnim grnaicama, a pre ruske invazije formirao multinacionalne borbene grupe u nekoliko zemalja članica u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Ovim snagama osim kopnene komponente pridružene su i mornaričke snage i avijacija od Baltičkog do Crnog mora.
Treba dodati da je NATO posle napada Rusije na Ukrajinu 24. februara aktivirao sve odbrambene planove i preduzeo mere za zaštitu Alijanse. Snage za brzo reagovanje tad su povećane na 40.000 vojnika kojima podršku pruža 140 površinskih i podvodnih ratnih brodova, kojima će se u podršci pridružiti i 100.000 američkih vojnika čija glavnina snaga je razmeštena trenutno u Poljskoj i Nemčakoj i na jugu u Grčkoj.
Odluka o foormiranju NATO snaga za brzo reagovanje pojavila se posle ruske aneksije Krima u februaru 2014. godine. Na samitu NATO u Varšavi 2016. kao odogovr na sve veću nestabilnost na istočnim granicama ovog saveza konsenzusom je doneta odluka da se ojača prisustvo članice alijanse na krtičnim tačkama saveza pre svega na granici sa Rusijom.
Prvi konkretni koraci učinjeni su 2017. godine kada su formirane četri multinacionalne borbene grupe, bataljonskog nivoa na Baltiku u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Ove borbene grupe predvođene su bile kontingentima iz Velike Britanije, Kanade, Nemačke i Sjedinjenih Država. Cilj grupa bio je manevar i spremnost za odbranu, kao i da potvrde transatlansku povezanost i spremnost, da ruski napad na jednu članicu zapravo predstavlja napad na ceo savez.
Uoči ruske invazije na Ukrajinu, ali i posle nje forimirane su još četiri dodatne borbene grupe u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Sa njima ukupan broj multinacionalnih borbenih grupa porastao je na ukupno osam koje se protežu duž istočnog krila NATO pakta od Baltika do Crnog mora uz granice članica NATO sa Ukrajinom. U cilju zaštite istočnog krila poslati su dodatni kontingenti borbene tehnike, ratni brodovi, avioni, dronovi....
Ono što treba dodati da se postojeće borbene grupe sastoje od zemlje domaćina i pridruženih članica saveznika, na dobrovoljnoj i rotacionoj osnovi. Borbene grupe su na vezi sa nacionalnim snagama odbrane zemlje domaćina u kojima su prisutne i sa njima izvode vežbe. Takođe svih osam borbenih grupa nisu identične njihov sastav je prilagođen geografskim zahtevima i potrebama zemalja koje su domaćini. Oni određuju potrban broj vojnika, sastav tehnike i program obuke.
Borbene grupe sastav članica
Estonija (TAPA) zemlja domaćin, komanda Velika Britanija. Sastav borbene grupe Danska i Francuska; Brojno stanje 1430 vojnika
Letonija (ADAZI) zemlja domaćin, komanda Kanada.Sastav borbene grupe Albanija, Češka, Italija, Crna Gora, Poljska, Slovačka, Slovenija i Španija; Brojno stanje 1.887 vojnika.
Litvanija (RUKLA) zemlja domaćin, komanda Nemačka. Sastav borbene grupe Belgija, Češka Republika, Island, Luksemburg, Holandija i Norveška. Brojno stanje 1.632 vojnika.
Poljska (ORZYSZ) zemlja domaćin, komanda Sjedinjene Američke Države. Sastav borbene grupe Hrvatska, Rumunija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Brojno stanje 1.033 vojnika
Bugarska zemlja domaćin, komanda Bugarska. Sastav borbene grupe Sjedinjene Američke Države; Brojno stanje trenutno 968 vojnika
Rumunija zemlja domaćin, komanda Francuska. Sastav borbene grupe Belgija, Poljska, Portugal i Sjedinjene Države. Brojno stanje 1.148 vojnika
Mađarska zemlja domaćin, komanda Mađarska: Sastav borbene grupe Hrvatska, Sjedinjene Američke Države. Brojno stanje 900 vojnika
Slovačka, zemlja domaćin, komanda Češka. Sastav borbene grupe Nemačka, Slovenija i Holandija. Brojno stanje 643 vojnika.
Četiri severoistočne brobene grupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj su pod komandom NATO preko Severoistočnog štaba multinacionalnog korpusa koji je smešten u Šćećinu u Poljskoj. Tu je i štam multinacionalne divizije u Elblagu u Poljskoj koji je postao operativan. Oba štaba međusobno koordinišu pripremu i obuku, kao i operativne planove borbenih grupa.
U oktobru 2020. formirana je multinacionalna dvizija Sever čiji elementi se nalaze u Adaziju u Letoniji, a ostatak jednica u Danskoj u Kraupu. Njihov zadatak je bliska saradnja sa borbenim grupama u Estoniji i Letoniji.
Četiri novogormirane borbene grupe posle 24. februara 2022. se jo uvek integripu u komandnu strukturu NATO pakta. Oni će pripasti Komandi savezničkih združenih snaga u Napulju koja će koordinisati rad borbenih grupa u Bugarskoj i Rumuniji. Inače znato pre ruske invazije koja je ubrzala raspoređivanje NATO borbenih grupa, Alijansa je kao odgovor na ruske akcije u reonu Crnog mora u novembru 2018. godine odlučila da poveća svoje prisustvo u regionu i da da podršku Gruziji i Ukrajini, koje su prema tadašnjim usvojenim dokumentima zemlje koje su najviše ugoržene od Rusije. Porgram podrške predviđao je više vojnih vežbi sa mornaricama i obalskim stražama obe zemlje, kao i posetu ratnih brodova lukama u Ukrajini i Gruziji.
- Trista hiljada vojnika snaga za brzo reagovanje. To može da se ostvari samo u slučaju mobilizacije. Da bi se to desilo treba da se stvori Zajednička komanda NATO specijalnih jednica, kao što je naprimer Komande za specijalne jednice imaju Rusi, Amerikanci. Tako mora da ima i NATO. Kako slovenačka vojska može da doprinese NATO specijalnim snagama. Slovačka koja ima četiri miliona stanovnika, šta ona može da pošalje. Ja ne sumnjam da će Poljska prva da da trupe za brzo reagovanje, ali Velika Britanija, kada u vazduhu miriše Drugi referendum o nezavisnosti Škotske, pa jel neko stvarno misli da će, Britaniju biti briga za blio koju baltičku zemlju, a ne za opstanak Velike Britanije. Problem je u tome što na primer moral zapadnih trupa je nizak. U kom smislu? U teoriji NATO može da ima 50 miliona trupa za brzo reagovanje, ali ko ima flotu za njeno brzo prebacivanje. Samo Amerikanci. Ako neko misli da će železnicom da se transportuju, onda mora da se prvo modernizuje železnica u svim NATO zemljama. To je spisak lepih želja. Recimo ovako NATO da li može da koordiniše rumunske i mađarske trupe? Da li na primer Italijani mogu išta da pošalju, o Grcima ne želim uopšte da razmišljam. Grčke specijalne snage moraće da se zanimaju sa Turskom. A da se zanimaju Baltikom, to će biti stvarno teško. Recimo avioni su toliko skupi da nas čeka povratak na turboelisne avione, ma koliko to nekom čudno zvučalo. NATO je predlagao Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj da zajednički kupe određenu količinu aviona, kako bi im to bilo jeftinije. Ja stvarno ne zna, kad se se u Evropi dešava stagflacija- stagnacija i inflacija, kad u Velikoj Britaniji po prvi put dešavaju radnički protesti, a s obzirom na ekonomsko-socijalne probleme u zapadnoj Evropi mislim da se neće imati para za obnovu vojne tehnike, za obnovu snaga za brzo reagovanje. A kakve one trebaju da budu da se suprostave ruskim tenkovima T-90 i Armati? Znači opet mora da ima tenkove u okviru snaga za brzo reagovanje, a koliko je zapad u krizi govori da je Rajanmetal predstavio nov tenk, koji se zove Panter, pošto Nemci vole ta svoje istorijske nazive, pa se ne stide ni tigra ni pantera. Tako da što se tenkova tiče Poljska se odlučila za kupovinu kojrejskih tenkova. Amerikanci nemaju kapaciteta jer su raspordali svoju industriju "vrlo pametno", pa nemaju kapaciteta za proizvodnju Stingera. Oni su naručili 3.200 PVO sisitema, koji će da budu gotovi 2026. Tako da u principu Rusija do 2026. može da zauzme Finsku, Baltik, načepi deo Poljske. Radi se o tome da umesto na Zapadu kao cilj postave reindustrijalizaciju, obnovu industrije. Kako da kažem svi veliki planovi na zapadu su se pokazali ispraznim, jer manje od pre godinu dana Makron je u Francuskoj izjavio da će do 2050 koristi zelenu energiju. Meni je to tad bilo smešno. Međutim ova kriza je pokazala da je ugalj nezamenjiv i da svi veliki planovi na papiru budu nešto sasvim drugo, kaže vojni komentator Boško Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
