OTKRIVEN NEZAPAMĆENI SKANDAL Makron i zvaničnici Evropske unije tajno radili za "Uber"!

U više desetina hiljada tajnih dokumenata koji su procurili u javnost otkriveno je kako je kompanija "Uber" koristila evropske političare da zaradi milione i izbegne poštovanje pravde. Kako prenosi BBC, "Uber" je pomoć dobijao od političara kao što su Emanuel Makron, predsednik Francuske, i Neli Krus, bivša komesarka EU iz Holandije.

Direktna veza

U saopštenju "Ubera" ističe se da "ranije ponašanje nije bilo u skladu sa sadašnjim vrednostima i da je današnja kompanija potpuno drugačija".

Makron menjao zakone: Dolazak u Pariz i nasilni protesti

Pariz je prvo tržište u Evropi gde je "Uber" došao naišavši na žestok otpor, što je kulminiralo nasilnim uličnim protestima. U avgustu 2014. ambiciozni Emanuel Makron tek je postao ministar ekonomije. U "Uberu" je video izvor ekonomskog rasta i firmu koja će otvoriti nova radna mesta. Već u oktobru se sastao sa Kalanikom i drugim lobistima, što je označilo početak rasta uticaja kompanije u francuskoj vladi. - Sastanak je bio spektakularan. Nikada ranije nisam video nešto slično. Emanuel i Trevis su počeli da se oslovljavaju po imenu. Sastajali su se četiri puta u Parizu i Davosu - naveo je Mark Mekgan, jedan od lobista "Ubera". "Uber" je poslao i poruku Makronu u kojoj se navodi "izuzetna zahvalnost" zbog "neobične otvorenosti i dobrodošlice koja je dobijena u odnosima vlade i industrije". Francuski taksisti su 2014. protestovali protiv ulaska "Uberpopa" na tržište jer je omogućeno vozačima bez licence da prevoze putnike po daleko nižoj ceni. Sud je zabranio poslovanje "Uberpopa", ali je ono nastavljeno. Nekoliko meseci kasnije Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje "Uberovih" vozača. Iz kancelarije aktuelnog predsednika navedeno je da se on sastajao s predstavnicima mnogih kompanija iz uslužnog sektora kako bi se olakšale administrativne prepreke.

"Dosije Uber" obuhvata više od 124.000 dokumenata, uključujući 83.000 imejl poruka, kao i 1.000 drugih dokumenata koji uključuju razgovore u periodu od 2013. do 2017. Dokumenta je objavio britanski Gardijan, koji ih je podelio s Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i brojnim medijskim kućama.

Sramota za Brisel: Kako je Neli Krus kršila pravila

Evropska komesarka za digitalizaciju Neli Krus, koja je bila i potpredsednica Evropske komisije, počela je pregovore o zaposlenju u "Uberu" čak i pre isteka mandata u novembru 2014. Ona je tako kršila pravila u EU koja su podrazumevala period od 18 meseci tokom kojih je za zaposlenje bivšim komesarima trebalo odobrenje EK. Tokom njenog mandata "Majkrosoft" i "Intel" su dobili višemilionske kazne. U Amsterdamu je takođe bilo problema sa ulaskom "Ubera" na tržište. U oktobru 2014. je uhapšeno nekoliko vozača kompanije, a u decembru je sud u Hagu zabranio njen rad, zapretivši kaznom od 100.000 evra. U martu 2015. policija je upala u prostorije kompanije u Amsterdamu. U dokumentima se navodi da je komesarka zvala članove vlade i ubeđivala ih da omoguće rad kompaniji. "Uber" je preko nje želeo da pošalje poruku premijeru Marku Ruteu.

Dokumenti prvi put otkrivaju kako je kompanija godišnje izdvajala 90 miliona dolara za lobiranje i odnose sa javnošću regrutujući prijateljski nakolonjene političare da joj pomognu u kampanji da se naruši taksi industrija u Evropi. Dok su francuski taksisti održavali proteste, koji su neretko bili i nasilni, sadašnji predsednik Makron bio je na direktnoj vezi sa Trevisom Kalanikom, kontroverznim šefom "Ubera", obećavši mu izmenu zakona u korist ulaska američke kompanije na tržište.

Nemilosrdne metode

Nemilosrdne poslovne metode "Ubera" su dobro poznate, ali navodi iz dokumenata omogućuju jedinstven uvid u to koliko daleko se otišlo u postizanju ciljeva. U njima se navodi i kako je Neli Krus, bivša komesarka EU za digitalizaciju, bila u pregovorima da počne da radi za "Uber" i pre isteka mandata u Briselu i kako je tajno lobirala za ovu kompaniju kršeći etička pravila.

Ometanje policije: Sigurnosni prekidač

U slučaju da policija zakuca na vrata, "Uber" je imao drugu liniju odbrane - sigurnosni prekidač, kojim se sprečavaju organi reda da pristupe kompjuterima kompanije. Tako zvaničnici nisu mogli da pristupe osetljivim podacima kao što su spisak vozača. Dokumenta navode da je za sigurnosni prekidač zaslužan Kalanik, koji ga je i sam najmanje jednom upotrebio. - Iskoristite sigurnosni prekidač što pre je moguće. Pristup mora biti onemogućen u Amsterdamu - navodi se u jednoj imejl poruci. Sigurnosni prekidači su u tri navrata korišćeno u Francuskoj i po jednom u Kanadi, Belgiji, Indiji, Rumuniji i Holandiji. Iz kompanije tvrde da sigurnosni prekidač nemaju od 2017, kada je novo rukovodstvo došlo na čelo firme.

Osim što je "Uber" u to vreme bio jedna od najbržerastućih kompanija u svetu, takođe su je pratili brojni skandali - optužbe za seksualno uznemiravanje i kršenje zakona. Deoničarima je konačno prekipelo 2017, kada je tadašnji šef Trevis Kalanik smenjen. Na njegovo mesto je postavljena Dara Kosrovšahi, koja je, kako tvrde u kompaniji, promenila "svaki aspekt poslovanja i uspostavila rigoroznu kontrolu neophodnu za funkcionisanje kompanije".