Od rata u Ukrajini proteklo se godinu dana. I dalje traju sumiranja o tome ko koliko ispouca granata, koliko je tenkova uništeno i ko koliku teritoriju kontroliše. Međutim ona geopolitička dimenzija sukoba i dalje ostaje. Nije sve kako se tvrdi počelo 24. februara 2022 godine, nije počelo ni 2014, ali ni 2004. Priča o sukobu NATO pakta i Rusije oko Ukrajine počela je mnogo, mnogo pre i to u delima sada već pokojnog američkog geopolitičara Zbignjeva Bžežinskog, koji je u svojoj knjizi Velika Šahovska tabla iz 1996 napisao značajno poglavlje o Ukrajini i zašto je 2015. godina bila granična.
Naravno, ovo kapitalno delo u žižu javnosti vratilo se zahvaljujući učenicima "The great Zbig", koji su našli mesto u novoj Bajdenovj administraciji. Ovde valja spomenuti da je Bajden 2017. godine dobio nagradu Zbignjev Bžežinski, priznanje koje se dodeljuje za zasluge na polju amerčke spoljne politike sa naglašeno moralnim ciljem.
"Sukob u Ukrajini je nastao iz vrlo prostog razloga - zato što se demokrate u SAD drže ideja Zbignjeva Bžežinskog i to sam već pominjao u tekstovima u Kuriru. Zbignjev Bžežinski je bio poljski nacionalista koji je upotrebljavao i zloupotrebljavao svoju poziciju u Americi radi zaštite poljskih interesa. Zbignjev Bžežinski je najveći Poljak u poljskoj istoriji.
Ne postoji značajnija ličnost u poljskoj istoriji od Zbignjeva Bžežeinskog jer je on značajniji od pape Vojtile, iz vrlo prostog razloga zato što je Zbignjev Bžežinski svojim idejama obilkovao američku spoljnu politiku.
Ali, centralna misao svih njegovih ideja o čemu je razmišljao kad spava, jeste to što je on 24 časa mislio samo na Poljsku. Njega ništa drugo osim Poljske nije zanimalo. I njemu je Poljska bila najvažnija. Zbog svog odnosa prema Poljskoj on ima moje duboko uvažavanje i divljenje, iako se ja sa njegovim tezama ne slažem, ali da bi mi shvatili o čemu se radi moramo da shvatimo da Ljavo ili kao se na poljskom piše Lwow u stvari poljski grad, koji je bio deo obnovljene Poljske Republike od 1919. do 1939. Poljaci nisu nikad zaboravili da je Ljvov njihov.
I pošto Poljaci nisu zaboravili da je zapadna Ukrajina njihova Zbignjev Bžežinski u knjizi Velika šahovska tabla se bavio Ukrajinom.
A da bi navukao Zapad na značaj Ukrajine on nije rekao: "E slušajte zapadna Ukrajina je Poljska, ajde vi to vratite". Ne, mudro je rekao ta Rusija, sa Ukrajonom je imeprija, a bez nje azijska zemlja. Pošto su zapadnjaci površni oni rade šta?
Oni samo zapamte neke misle i pojedinačne fraze. Kad kažem površni mislim na prave analitičare. Ispod krila Zbignjeva Bežežinskog ispilile su se mnoge ličnosti u demokratskoj stranci koje su kreirale spoljnu politiku prema Rusiji i u celosti ništa nisu svojom glavom mislili nego šta veliki Zbig ima o tome da kaže. A, ha to imamo da radimo.
U tome je veličina Zbignjeva Bžežinskog što je uspeo neke svoje ideje naprosto da ukalemi u američku spoljnu politiku. On je čak šta više napisao jednu svoju knjigu koja se zove "Američki izbor" koja je prevedena na srpski.
Knjiga je u suštini dosadna, ali je onda na polovini napisao znate šta, ne možemo da verujemo evropskim zemljama, one nisu pouzdane, to su slabe vojske, demokratije, jedino kome možemo da verujemo u Evropi to je Poljska. I bez udubljivanja u istoriju Ukrajine i bez razumevanje odakle naziv Ukrajina, Kozaci, istorija, Rusije i koliko je Kijev i Ukrajina duhovno značajna za istoriju Rusije, toliko je značajno da ne postoji grad koji ne može da se vezuje za Kijev.
Kijev je značajniji od Moskve i Peterburga za Rusiju. On je za rusku duhovnost i kulturu najznačajniji grad.Nepto naprosto nemerljivo za rusku istoriju. Nije da nije bilo pisanija na engleskom. Američki istoričar Džejms Bilington je pisao o tome.
On je autor knjige "Ikona i sekira" koji je rekao da ne možemo da razumemo značaj ruske kulture da ne razumemo značaj Kijeva, Moskve i Peterburga. Pisano je zašto je to za Ruse veoma bitno. Jer na primer 1000 godina pravoslavlja je proslavljeno u Kijevu 1978. Nije proslavljeno u Moskvi ili negde druge nego u Kijevu.
Pošto je Zbignjev Bžežinski rekao to što je rekao. Zato je Viktorija Nuland 2014. stigla u Kijev, zato će svi u demokratskoj stranci u stvari su neka vrsta đaka Zbignjeva Bežežinskog i od toga se krenula na Ukrajinu, kaže Boško Jovanović magistar međunarodnih odnosa.
U prilog ove priče ide i narativ koji je postao posebno aktuelan od poečtka ruske invazije na Ukrajinu.
U neformalnim krugovima u Evropi i Americi postoji mišljenje da je nova Bajdenova politika upravo zasnovana na postulatima koje je Bžežinski izneo u svom kapitalnom delu "Velika šahovska tabla" prema kojoj Rusija odavno više nije globalna, nego regionalna sila, što i treba da ostane i da u jednom trenutku će i ona morati da postane Evropska, a ne Evroazijska zemlja, kao i zašto je baš 2015. godina kada je građanski rat u Ukrajini bio najkrvaviji bila prekretnica puta kojim Ukrajina mora da ide.
Pa tako Bžežeinski u fusnoti spominje tekst iz Interfax 20. novembra 1996 da glavni Jeljcinov savetnik smatra da ukrajina treba da bude "privremeni fenomen", dok moskovska Obshchaya Gazeta od 10. decembra 1996. izveštava da " u doglednoj budućnosti događaji u Istočnoj Ukrajini mogu suočiti Rusiju sa veoma teškim problemom. Masovne manifestacije... razočarenja biće praćene pozivima Rusiji ili čak zahtevima da preuzme region. Sasvim mali borj ljudi u Moskvi bio bi spreman da podrži takve zahteve". Kada je reč o ruskim namerama, Zapad je sigurno bio uzmemiren ruskim pretenzijama na Krim i Sevastopolj, kao i takvim provokativnim činovima kao što je uključivanje Sevastopolja u noćne vremsnek prognoze za ruske gradove od strane ruske državne televizije", navodi citete Bžežinski.
Kurir.rs/Andrej Mlakar/Boško Jovanović
NE PROPUSTITE
