PREDSEDNIČE, VAGNER ŽELI DA VAS UBIJE: Rusi hoće da zavladaju državom koju zovu i SVETSKA VAVILONSKA KULA, bukti sukob sa AMERIKOM
Čad, zemlja u srcu Afrike, poznata kao svetska Vavilonska kula, najnovije je poprište borbe Rusije i Zapada za uticaj u Africi, piše The New York Times, komentarišući da Sjedinjene Države, kada je reč o Čadu, trenutno pribegavaju istim metodama borbe protiv Rusije kao uoči invazije na Ukrajinu prošle godine.
Američka vlada je, piše NYT, nedavno upozorila predsednika Čada Mahamata Idrisa Debija da plaćenici iz ruske kompanije Vagner pokušavaju da ga ubiju, a onda je ta informacija procurila u javnost.
Prema američkim informacijama, ruski plaćenici, prisutni u nizu afričkih zemalja, planirali su da ubiju Debija i nekoliko njegovih bliskih saradnika te podržavajući pobunjeničke borce u susednoj Srednjoafričkoj Republici prošire svoj uticaj na novu afričku zemlju.
Analizirajući najnoviji razvoj geopolitičke igre na rudama bogatom, a politički i bezbednosno haotičnom kontinentu, američki dnevnik ocenio je da je „silovitijem američkom pristupu“ u Africi cilj nadoknaditi povlačenje Pariza i francuski gubitak moći u bivšim kolonijama.
Francusko vojno povlačenje iz zemalja poput Malija i SAR-a, u kojima su se Francuzi borili protiv militantnih frakcija, iskorišćavaju Rusi, čiji su plaćenici na području zemalja Sahela najmanje pet godina. SAD ovaj put odlučuju da blokiraju dalje širenje ruskog uticaja u tom delu Afrike. Čad je, čini se, tačka preko koje Vašington neće preći.
Neimenovani američki zvaničnik, koji je, navodi NYT, tražio da ostane anoniman jer je reč o pitanju vezanom za nacionalnu bezbednost, rekao je da planiranje atentata na predsednika Čada predstavlja „novo poglavlje“ u delovanju grupe Vagner u Africi jer pokazuje da je čelnik Vagnera Jevgenij Prigožin sada spreman i na likvidaciju onih koji mu stoje na putu.
„Sjedinjene Države zato su se okrenule asertivnijim merama čiji je cilj usporiti, zauzdati, zaustaviti i preokrenuti uticaj Vagnera u Africi“, rekao je izvor za NYT.
Da je Afrika u fokusu diplomatske ofanzive suprotstavljenih sila, pokazuju i posete vodećih državnih zvaničnika. U Nigeru sada boravi američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je obećao 150 miliona dolara pomoći Sahelu.
Pre njega ove godine Afriku su posetili američka ministarka finansija Dženet Jelen, Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka pri UN-u, i prva dama Džil Bajden, koja je Afriku posetila dok je njen suprug držao izuzetno hvaljen govor u Poljskoj, vezan za rusku agresiju u Ukrajini.
Potpredsednica Kamala Haris posetiće, prema najavama, Ganu, Tanzaniju i Zambiju, a nema predaha ni za Bajdena. Dolazak u Afriku je američki predsednik najavio krajem prošle godine. Posljdnji američki predsednik koji je to uradio bio je Barak Obama koji je 2015. godine posetio Keniju odakle mu je otac.
Rusi jednako dolaze na kontinent. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nedavno je posetio Mali, a tom je prilikom, piše NYT, spominjao Gvineju, Burkinu Faso i Čad kao zemlje kojima Moskva želi pomoći da se izbore s terorizmom. Sjedinjene Države kažu da aktivnost Rusa vide i u Eritreji.
Lavrov je, piše NYT, od početka ove godine posetio sedam afričkih zemalja. U Sudanu odlične veze neguje s generalom Hamdanom, kojeg je Rusija opremila oružjem. Prema izveštaju više izvora, Rusija je godinama najveći opskrbljivač oružjem afričkog kontinenta.
Prema studiji Instituta za mir u Stokholmu, 2020. i 2021. godine 45 posto velikog naoružanja u Afriku je stiglo iz Rusije. Čak 22 afričke zemlje odbile su u proteklih godinu dana da osude rusku agresiju na Ukrajinu, što govori u prilog vezama s Rusijom. Američko i rusko odmeravanje snaga Afrika dobro poznaje, naročito ono u vreme Hladnog rata.
Kada je reč o Čadu, Rusija je odbila optužbe o planiranju atentata na predsednika. Iz Moskve su poručili da je Mahamat Idris Debi pozvan na drugi Rusko-afrički samit, kojem će domaćin biti Vladimir Putin.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr/NYT)
BIĆE OBJAVLJENA U NAREDNA 24 SATA Vučić doneo svu dokumentaciju koju su zahtevali na blokadama: "Svi koji su uhapšeni na protestima su pušteni na slobodu"