Ulaskom u NATO Finska je postala 31. članica saveza i zemlja koja se pridružila Alijansi nakon ulaska Severne Makedonije 2020. godine. Pristupanjem Finske, zapadni vojni savez dobio je modernu vojsku organizovanu sa osnovnim zadatkom odbrane od sukoba u Ukrajini duž zajedničke granice duge 1300 kilometara.
Milovan Jovanović, politički komentator, gostovao je u emisiji Usijanje gde se dotakao nedavnog ulaska Finske u NATO alijansu.
- Ulazak Finske u NATO je bila manje više očekivana. To je važna pozitivna vest. Vrlo je važno istaći da se radi o 2 tradicionalno neutralne zemlje. Švedska 2 veka neutralna, a Finska od 1947. godine je neutralna. Podrška u Švedskoj i Finskoj za članstvo u NATO-u do 24. februara odnosno invazije Rusije na Ukrajinu je varirala od 10 do 20 odsto. Dakle, nikom od ključnih političkih aktera nije padalo na pamet da insistira na ulasku u NATO. Agresija Rusije na Ukrajinu je probudila strahove u onim zemljama koji se graniče ili su vrlo blizu granice. Rat traje već godinu i dva meseca. Činjenice govore da sve zemlje koje su članice NATO-a su mnogo bezbednije i sigurnije u odnosu na one koje tu nisu. Ova invazija na Ukrajinu je to pokazala - istakao je.
Jovanović se potom osvrnuo i na to šta to znači za Rusiju.
- Veliki stratezi u Kremlju su dobili novih 1300 kilometara granice sa NATO-om. Podsećam, da je jedna od ključnih argumentacija Kremlja za invaziju na Ukrajinu bila ta da će Ukrajina postati članica NATO-a i da se time dovodi u pitanje bezbednosna pozicija Moskve. Sada se dogodilo to da je na 100 kilometara od Sankt Peterburg NATO udaljen - naveo je Jovanović.
Šta sprečava Švedsku da uđe u NATO?
Kako navodi Rojters, Švedska je podnela zahtev za pridruživanje vojnom savezu nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, ali Mađarska i druga članica NATO-a Turska još nisu odobrile pristupnicu.
Dodaje se da je Bilstrem rekao prošle nedelje da će Švedska postati članica do samita NATO u Viljnusu u julu.
Turska je optužila Švedsku da krije članove Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara i njeni zapadni saveznici smatraju terorističkom grupom, kao i da su odnose između te dve zemlje pogoršali protesti u januaru u blizini turske ambasade u Stokholmu na kojima je ekstremno desničarski političar spalio primerak muslimanske svete knjige, Kurana.
Švedska vlada je saopštila da ozbiljno shvata navode Turske, ali je da postoje neki zahtevi, kao što je izručenje ljudi koje traži Turska, a koje ne može da ispuni.
Voditeljku Jelenu Pejović interesovalo je da li se može očekivati i ulazak Švedske u NATO alijansu. Jovanović se nije premišljao i naveo da se ulazak može očekivati nakon izbora u Turskoj koji se će se održati 14. maja.
- Po mom mišljenju to tursko optuživanje trajaće dok se ne završe izbori u Turskoj u maju mesecu. Ako bi morao da se kladim, kladio bi se na to da Radžip Tajip Erdogan više neće biti predsednik Turske. To će napraviti radikalan zaokret i to će dovesti do jačanja veza sa NATO-om i SAD- om. Tako da Turska vezano oko Švedske trguje i ta trgovina će trajati dok se ne završe izbori u Turskoj. Čak i ako Erdogan pobedi ništa se dramatičnije neće dogoditi. Uveren sam da će uslediti ratifikacija u mađarskom i turskom parlamentu i da će Švedska postati 32. članica - rekao je Jovanović.
Podsetimo, pristupanje Finske pripremano je godinu dana i odbačena je dugotrajna politika vojne neutralnosti, iako je njihova saradnja s NATO-om uvek bila značajna. Godišnji vojni budžet ove skandinavske zemlje od oko 6 milijardi dolara podržava stalne oružane snage koje se sastoje od oko 23.000 vojnika, kao i sistem služenja vojnog roka za muškarce što bi značilo da zvanični Helsinki može vojsku da poveća na oko 280.000 pripadnika u slučaju rata, a tu je i 900.000 rezervista koji prolaze redovne vežbe obuke.
Finska već sada troši nešto više od 2 % svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući time propisani cilj NATO-a određen za zemlje članice još 2014. godine.
Finska vojska svrstava se na 51. mesto kao najmoćnija vojsku na svetu. Zanimljiv je i podatak da Finska ima veće artiljerijske snage od Nemačke i Francuske zajedno – i visoko obučene male jedinice sposobne za razorne efekte u u slučaju invazije mnogo jačih vojnih snaga.
Ulaskom Finske u NATO, severni region ove zemlje, Laponija, nudi najveće područje za obuku NATO snaga u Evropi kada su vazdušne borbe u pitanju. Osim toga Finska ima obalu dugu gotovo 4500 kilometara na Baltičkom moru, koja se sa pristupanjem ove zemlje savezu i verovatnim članstvom Švedske sada može smatrati "jezerom NATO-a".
Na ulazak nordijske zemlje u NATO pakt Rusija nije ostala imuna. Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je da će ulazak Finske u NATO negativno uticati na odnose Moskve i Helsinkija i da će Rusija biti prinuđena da preduzme kontra mere.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
