Ruska propaganda se smatra jednom od najjačih na svetu. Svojim delovanjem više puta je ostvarila svoje ciljeve u međunarodnoj areni, u borbi protiv tzv. imperijalizma i u promovisanju sopstvene „istine“, piše analitičarka Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović.
Iza svega su, naravno, stajale specijalne službe koje su se samo ovim bavile i to je bio jedan od vidova borbe sa njihovim protivnicima. Međutim, reći da je to svojstveno samo ruskim specijalnim službama bila bi greška. Ovaj metod borbe koriste sve zemlje, bez izuzetka, razlika je samo ko je u tome uspešniji i kako je sprovode.
Nakon raspada SSSR-a, na vlast u Rusiji su došli oficiri KGB-a, i to je bila neka vrsta osvete strukture KGB-a, pre svega nad svojim đacima, oligarsima iz devedesetih. Istovremeno, relativno liberalni mehanizam moći, izgrađen u prvoj postsovjetskoj deceniji, takođe je postao žrtva osvete. A Putin, koji je došao na vlast, bio je portparol opštih interesa ljudi iz struktura državne bezbednosti.
Iskreno govoreći, tadašnji članovi komiteta su bili ti koji su vodili tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, ali su u isto vreme sami pokrali deo sredstava, sami su stvorili mrežu ofšor kompanija kako bi obezbedili i sačuvali sve što su mogli. Devedesetih su opstali kao važna sila. Mnogi smatraju da je nemoguće da se Putin pojavio niotkuda. Međutim, to nije tako, jer je porodica Jeljcin, upravo sa ovom silom tražila kompromis, koji je ostao od trenutka raspada Sovjetskog Saveza, a da bi prikrili svoje nečiste radnje, bila im je potrebna osoba koja će prikriti sve njihove postupke.
Čovekom koji je kumovao Putinovom dolasku na vlast se smatra Sergej Pugačov, koji je verovao da je Putin njegov štićenik. Pugačov je tada bio siva eminencija Kremlja, ali nije mogao sam da postavi Putina za predsednika, za to mu je bila potrebna velika podrška za Putina među bezbednosnim snagama. Moramo odati priznanje Putinu i reći da je bio dobar igrač.
Porodica Jeljcin mu je u potpunosti verovala, ali Putin je sedeo na dve stolice: bio je u dobrim odnosima sa Primakovim, koji je bio kandidat da zameni Jeljcina.
Takođe Putin je bio blizak Filipu Turoveru, koji je javno objavio informacije o kreditnim karticama porodice Jeljcin, a istovremeno mu je Putin pomogao da napusti zemlju.
Oni koji su uspeli da ubede Jeljcina da postane predsednik, mislili su da bi ga postavljanjem na to mesto mogli kontrolisati. Međutim, to se nije dogodilo, ali su snage bezbednosti uspele da postave svog čoveka na mesto predsednika – Putin je bio njima odgovarajuća figura.
Mnogo se govorilo o tome da u stvarnosti vlast pripada Putinovom okruženju, a ne njemu samome. Možda mu zapravo, ni dan danas ovo okruženje ne dozvoljava da ode sa vlasti, jer se verovatno plaše ne samo gubitka svojih pozicija i kontrole nad privredom, već i moguće istrage nekih terorističkih akata, a možda je upravo ovo okruženje uključeno u eliminaciju visokih funkcionera, poznatih blogera, novinara i toliko rukovodilaca Gasproma.
Sve istrage u vezi sa ovakvim incidentima su same po sebi opasne za mnoge iz njegovog okruženja. Njegovo okruženje strahuje za sopstvene pozicije, za svoj deo privrede koji je pod njihovom kontrolom. Možda je sa ovim povezana smrt mnogih predstavnika Gasproma na visokim funkcijama - negde je nešto pošlo naopako i trebalo je eliminisati određene osobe. S tim da ne možete samo uzeti u obzir takvu verziju - možda je smrt ovih ljudi bila u interesu nekih drugih zemalja i organizovana od strane drugih službi ili organizacija.
Sistem bogaćenja koji je uspostavljen nakon raspada SSSR-a je oživljavanje sistema, u izvesnoj meri, komitetskog i sovjetskog, gde su svi glavni strateški tokovi novca iz zemlje pod kontrolom ove grupe ljudi i bivših članovi odbora I komiteta. Oni žele da ove strateške tokove usmere ne samo u svoje džepove, već da ih iskoriste i kao instrument pritiska na Zapad. Uspeli su da se integrišu u zapadnu ekonomiju, jer se veoma veliki deo državog kapitala Rusije , drži se na ofšor računima. Procenjuje se da je 800 milijardi dolara ruskog novca na ofšor računima, to jest više nego na računima u Rusiji. Putin se po ovom pitanju više puta obraćao i pozivao ih da vrate i ulože ovaj novac u Rusiju, ali ga niko nije slušao i ovaj trend je samo nastavio da raste.
Glavni akteri u tome su njegovi sopstveni saveznici: braća Rotenbergovi, Timčenko i drugi bliski njemu saradnici. Iskreno, sve je to odavno izmaklo kontroli, iz razloga što je to moćno oruđe koje se može upotrebiti protiv Zapada. To se zove crna blagajna, koja se može koristiti svaki dan za podrivanje zapadnog sistema iznutra, zato je sada teško reći ko stoji iza svih ovih pogibija I likvidacija. Bilo bi pogrešno sve ih nazvati ubistvima ili ubistvima koje su počinile snage bezbednosti. Ovde imamo previše igrača, pogotovo od kada je počeo rat sa Ukrajinom, posle kojeg se ovde prepliću interesi mnogih.
O interesima nekih se uopšte ne govori, smatrajući ih „malim ribama“. Međutim, to ne znači da u jednom trenutku one ne mogu postati jedan od glavnih igrača cele ove priče.
Moguće je nabrojati zemlje koje su mogle biti naručioci ovih ubistava, teško je proceniti ove incidente, jer svaki slučaj krije za sebe posebnu pozadinu. Da biste analizirali svaki slučaj, prvo morate znati punu i tačnu biografiju svake žrtve, što je previše teško učiniti, potrebno je temeljno proučiti njihov put do visina koje su postigli, njihove prijatelje, poznanike… Mnogo faktora utiče na takve analize i u ovom slučaju ne bismo želeli da budemo pristrasni, jer svaki slučaj je priča za sebe.
Na kraju bih želela da spomenemo ubistvo ratnog dopisnika Vladlena Tatarskog u kafeu u Sankt Peterburgu, koji je pripadao osnivaču Vagner grupe Jevgeniju Prigožinu, tokom Vladlenove „kreativne večeri“, u kafiću je došlo do eksplozije, usled čega je Tatarski poginuo, a 32 osobe su povređene. Prema istražiteljima, eksplozivna naprava je postavljena u gipsanu figuricu, koju je jedan od gostiju doneo na poklon Tatarskom. Darija Trepova, stanovnica Sankt Peterburga, osumnjičena je za ubistvo Tatarskog.
Nacionalni antiteroristički komitet Ruske Federacije tvrdi da su ubistvo Tatarskog planirale ukrajinske specijalne službe uz „umešanost agenata“ Fondacije za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, dok ukrajinske vlasti ne priznaju umešanost svojih specijalnih službi u ubistvo Vladlena Tatarskog i povezuju to sa „unutrašnjom političkom borbom“ u Rusiji. Postoji verzija da bi predstavnici FSB Rusije mogli da eliminišu blogera.Moguća je i prva i druga verzija, a možda postoji i treća, za koju mi ne znamo ili se još o njoj ne govori. Ima mnogo pretpostavki, ali činjenica da se radi o ubistvu. I ovde se postavlja pitanje: "Ko je nalogodavac?" a istovremeno i pitanje: „Ko su sudije?“. Tako je i sa svim drugim slučajevima smrti svih žrtava ove krvave borbe za vlast i moć.
Poslednje informacije posle saslušanja Trepove, su kako je navela, da je u figurici bila postavljena SIM kartica preko koje je eksplozivna naprava aktivirana na daljinu. U isto vreme, devojka se više puta sastajala sa Tatarskim.Istovremeno, izvor je javio da je kutija sa figuricom Trepove dostavljena u Sankt Peterburg iz Moskve. Konstatovano je da su nepoznate osobe pozvale devojku I predale paket koji je došao iz inostranstva, a ceo proces su nadgledali strani IT stručnjaci.
Trepova je 2. aprila došla na “kreativno veče” ratnog dopisnika u kafiću Street Bar na Univerzitetskom nasipu u Sankt Peterburgu. Predstavila se kao Anastasija i poklonila figuricu sa improvizovanom eksplozivnom napravom. Eksplodirala je u rukama Tatarskog. Preminuo je na licu mesta.Prema pisanju Izvestija, nakon eksplozije, Trepova je otišla na nasip da uđe u automobil koji je bio pozvan za nju.
Takođe je izbrisala sve publikacije vezane za Tatarskog sa svog Telegram kanala odmah nakon njegove smrti. Objavljivala je postove o savremenoj ruskoj poeziji, umetnosti i susretima sa vojnim komesarom.Glavno istražno odeljenje ruskog istražnog komiteta za Sankt Peterburg pokrenulo je krivični postupak po članu Krivičnog zakonika Ruske Federacije „Ubistvo“. Kasnije je slučaj prekvalifikovan kao teroristički akt.Nacionalni antiteroristički komitet je incident nazvao terorističkim napadom, a takođe je naveo da ukrajinske specijalne službe i FBK (svrstane u registar stranih neprofitnih organizacija , koja je označena kao ekstremistička organizacija čije su aktivnosti zabranjene u Rusiji), mogu biti povezane.
Kremlj je zauzvrat naglasio da se Rusija ponovo suočila sa manifestacijom aktivnosti kijevskog režima.
Generalno, u proteklih 15 meseci, oko 40 ruskih top menadžera, biznismena i zvaničnika umrlo je pod nejasnim okolnostima. Kao posledica samoubistva ili usled neobjašnjivih udesa od kraja januara, najmanje njih šestoro je povezano sa dve najveće energetske kompanije u Rusiji.
Serija misterioznih smrti zadesila je zaposlene u državnoj korporaciji Gasprom. Šefovi odeljenja najveće kompanije pronađeni su mrtvi u sopstvenim kućama sa tragovima utapanja ili prostrelnih rana.
Takođe, posebno mesto zauzimaju informacije o tragično poginulim ljudima koji su u jednom ili drugom trenutku radili u vladi Sankt Peterburga.
Analizirajući sve ove slučajeve, možemo zaključiti:
- U osnovi, to su ljudi koji po godinama pripadaju Putinovoj generaciji – oni imaju 61-70 godina. Ovo je informacija za razmišljanje.
- Većina njih je bila u sferi za energente, proizvodnju nafte i gasa i korporacijama u industriji nafte i gasa.
- Ljudi koji rade u strukturi vlasti.
- Ljudi koji rade u vazduhoplovnoj industriji i povezani su sa Ministarstvom odbrane zemlje.
Može se reći da su neke od ovih smrti možda povezane – otuda potreba da se traži povezivanje među mrtvima,jer ovde I te kako ima materijala za dalji rad I analize.
Nažalost, ovo je mašina koja je puštena u akciju da eliminiše ljude koji im ne odgovaraju, nastaviće da radi još dugo i biće je teško zaustaviti. Oni koji su to pokrenuli navikli su da kontrolišu sve, navikli su na takav život i teško da će se odreći svega ovoga.
Ono što bih za kraj istakla jeste to da se oseća isti rukopis u nekoliko smrtnih slučajeva. Čak su se neka ubistva ili samoubistva dogodila buvkalno nekoliko dana zaredom.
Kurir.rs/Biljana Šahrimanjan Obradović
NE PROPUSTITE
