Astronomski događaj koji se dešava krajem godine i prikazuje padanje zvezda, zove se Geminidne meteorske kiše, i trebalo bi da traje do 24. decembra.
Takozvani pljusak ove kiše dostiže vrhunac između 13. i 14. decembra, ali, kako prenosi NASA, može biti vidljiv i ranije uz odgovarajuće uslove posmatranja.
Ovu, ali i druge astronomske pojave na Kurir TV ovog jutra su komentarisali gosti voditeljke Olje Lazarević, Branko Simonović, populizator astronomije i dr Marko Vojinović, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu.
Nakon što su pojasnili da kada se kaže kiša meteora, to ne predstavlja bukvalno toliku količinu zvezda padalica, voditeljka je upitala sagovornike da kažu postoje li u ovakvim prilikama opasnosti po Zemlju, u slučaju eventualnog udara.
- Udari meteora mogu da utiču na Zemlju ukoliko je meteor dovoljno veliki. Iako ne izgori u atmosferi. Ono što stigne do Zemlje, znači ono što ne izgori, jer Zemljina atmosfera, da kažem, bukvalno šiša, znači smanjuje zapreminu i masu tog kamena koji nailazi i ukoliko je on dovoljno veliki, određen deo će stići do površine Zemlje i udariće u Zemlju. Ono što padne na Zemlju, u zavisnosti od svoje mase, imaće odgovarajući efekat - objasnio je Vojinović.
Podsetio je na neke od najpoznatijih udara meteora u Zemljinoj istoriji.
Poznati su slučajevi od tih, da kažem, novih, je 2013. godine kada je u Rusiji pao jedan meteor koji je bio malo ozbiljnije veličine. Normalno, oni su supersonični, znači oni lete brže od zvuka kada padaju. Normalno, imate i ekstremnih slučajeva kao, da kažem, situaciju sa dinosaurusima pre nekoliko miliona godina, kada je pao baš, baš veliki meteor, podigao ogromnu prašinu i onda je to izazvalo, da kažem, kolaps živog sveta na određenom delu planete. Takve stvari se, normalno, događaju vrlo, vrlo retko i mogu da se predvide dovoljno dobro - zaključio je Vojinović.
Svoje mišljenje izneo je i drugi sagovornik jutarnjeg programa Redakcija na Kurir TV.
- Ovi standardni meteori, ovo što ćemo videti sada, nije ništa opasno, to će prosto da izgori na nebu. To nije ni blizu nekog katastrofičnog događaja, niti bilo čega što će imati posledice po nas ovde na Zemlji - započeo je Simonović.
- Što se tiče potencijalne opasnosti od udara tela, koja nosi sa sobom naravno rizik da izazove veća razaranja, nije bez značaja uopšte. Niz godina već unazad postoji čitav niz robotizovanih, automatskih stanica, koje prata i katalogizuju takozvane neo-objekte. To mogu biti asteroidi pre svega, ali s druge strane tu su i komete, potencijalno opasna tela - dodao je Simonović i posebno istakao jedan datum u relativno bliskoj budućnosti.
- Ono što će uslediti 13. aprila 2029. godine, biče veliki događaj. Znamo da će Apofis od 370 metara ići jako blizu Zemje, ali je neće pogoditi. Svakako proći će toliko blizu da ćemo ga vidjeti golim okom. Dakle, unutar geostacionarne orbite na nekih 31.000 km od Zemlje, što je, tako reći, ono unutrašnje dvorište planete.
Kurir.rs/Milan Rašević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
