Henri Kisindžer, moćni diplomata, čija je uloga savetnika za nacionalnu bezbednost i državnog sekretara tokom mandata dva predsednika ostavila neizbrisiv trag u spoljnoj politici SAD i donela mu kontroverznu Nobelovu nagradu za mir, preminuo je juče u 100. godini života.
O tome ko je zapravo bio Henri Kisindžer, koga su zvali "diplomatskom silom", govorio je Vuk Drašković u emisiji Puls Srsbije.
- Kisindžer jeste bio diplomatska gromada Amerike i sveta. Ali mislim da ne bi trebalo od Kisindžera stvarati ni kult, ni mit. Bio je uz američke predsednike, ali nikada nije bio predsednik. Nikada nije donosio odluke, ali je odlučujuće uticao na odluke predsednika za kojeg je radio i to predsednika najmoćnije države sveta - rekao je Drašković i dodao:
- Taj uspon do statusa diplomatske ikone. On ostvaruje negde od 1969. pa do 1980. godine. To je razblaživanje neprijateljstva sa Kinom, pa onda obustavljanje trke u naoružanju sa Rusijom. Pa onda je mnogo doprineo načinu na koji će Amerika časno izaći iz Vijatnamskog rata. Odigrao je značajnu ulogu u arapsko-izraelskom miru 1973. godine. Dakle, tada Kisindžer postaje ikona, zvezda. Ali istovremeno zvezda koja ima i svoje tamno lice.
Drašković navodi da je Kisindžer imao i svoju drugu stranu.
- Sa jedne strane, on doprinosi miru. On je kreator detanta. Sa druge strane, on odlučno savetuje američku vojsku i predsednika da tajno bombarduju Laos, Kambodžu. Više od 60.000 ljudi poginulo je pod bombama. On odlučujuće doprinosi odluci Amerike da se ubije Salvador Aljende i da se podrži vojni puč generala Pinočea - rekao je.
Voditelja Miloša Anđelkovića interesovalo je da li se onda tu negde deli svetska javnost u tome da li je on dobar ili loš. Odnosno, da li je taj čovek koji se zalaže za mir ili ipak ratni zločinac?
- Ne. Nije on ratni zločinac. On je naprosto to učinio da izbegne globalnu katastrofu. I njegov doprinos policiji detanta je ogroman. A sa druge strane, on predstavlja najmoćniju silu sveta i surovo odlučno, po svaku cenu, ne prezajući ni da kaže "da krši se povelja UN, krše se principi, krši se moral, ali ovo moramo da uradimo je u interesu SAD". A to što je u interesu Amerike, na kraju će se ispostaviti da je u interesu čitavog sveta - rekao je Drašković.
- On je autor te kovanice da onaj ko insistira uporno na moralu u spoljnoj politici i na poštovanju principa međunarodnog prava, niti će se izboriti za moral, ni za principe, niti će obezbediti i osigurati svoju nacionalnu bezbednost. On je bio čovek i sa velikim gafovima, čovek jevrajskog porekla. Njegovo otac je bio učitelj u Nemačkoj i 1938. godine, u poslednjem momentu, ispred nacista, uspeo je da pobegnu u Njujork, u Ameriku. Ali taj Kisindžer jevrajskog porekla, u eri kada se bio zauzeo da dođe do otopljavanja odnosa između Sovjetskog saveza i Amerike, žmuri na užasni antisemitizam koji vlada u Sovjetskom savezu - dodao je.
Voditeljku Anastasiju Čamović interesovalo je pod kojim okolnostima i za koja dela je dobio Nobelovu nagradu Kisindžer.
- Za Pariski mirovni ugovor između Vijetnama i Amerike, izvlačenje Amerike iz rata, i za detant "SALT 1" i popuštanje odnosa sa Kinom. Dakle, čovek je u ostvarivanju nekih svojih ciljeva bio nemilosrdan. Nisu ga zanimala čak njegova lična osjećanja, bio je spreman da ih se odrekne. Tako će on kao jevrejin, na prozivke "zašto ćutite, o mukama jevreja u komunističkoj Rusiji", odgovoriti nešto što je začuđujuće. Čak citiram "ako bi Sovjeti, ako bi Rusi, sutra sve jevreje strpali u gasne komore, za nas to ne bi bio bezbedonosni problem, eventualno bi možda bio humanitarni". Znači, njemu je u tom trenutku detant, SALT 1, bio iznad svega, iznad stradanja jevreja - rekao je Drašković.
Dotakao se o Kisindžerovog mišljenju o sukobu Izraela i Hamasa.
- To je bio Henri Kisindžer. Nekoliko dana pred smrt, umeo je da pogodi u metu nepogrešivo. Oko Hamasa kazao je, da je ovo užasan zločin. I da ovaj zločin mora biti surovo kažnjen. I Evropa mora, naravno i Amerika, moraju najsnažnije podrže Izrael - istakao je Drašković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/L.V.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
