BEČ - Četrdesetogodišnji Iračanin, koji je uspeo da se domogne Austrije ovog proleća, tek u oktobru je pronašao svoju suprugu Hind (33), šuraka Amira (15), sinove Leita (5) i Geita (1), i tatinu mezimicu dvogodišnju kćerku Lanu.
Lana međutim nije prepoznala svog oca Muhameda koga nije videla osam meseci, od februara, do oktobra.
"Zaboravila me je u međuvremenu, a moja žena je mislila da sam mrtav. Nije verovala da sam ostao živ, već je izgubila je svaku nadu", kaže 40-godišnji Iračanin.
Posle ponovnog susreta je prvo dve nedelje oca zvala stricem, sve do pre par nedelja kada je Muhamed za nju ponovo njen tata.
Oni su od jula živeli u gradiću Hornu u Donjoj Austriji, u domu Karitasa zvanom Helina, ali to Muhamed mesecima nije znao. Tokom putešestvija posle bega iz Iraka familija je bila razdvojena i bez informacija gde je ko. Muhamed za Kurir (Kurier) kaže da je u Iraku za njega postalo neizdržljivo. Teroristi su mu opljačkali kuću, uzeli automobil... Zato je početkom godine odlučio da familiju prebaci u Tursku. Kasnije je i on otišao za njima, ali ih u Turskoj nije našao.
Od svoje svastike je čuo da su njegovi uspeli da stignu u Austriju, ali ne i tačno gde. Muhamed je zatim platio 1.300 evra za put brodom do Grčke. Bila je to neka starudija od lađe, koja se skoro napunila vodom tokom putovanja. Muhamed kaže da je plakao kao beba kada su pristali na grčko kopno. Posle je, preko Makedonije, Srbije i Mađarske, uspeo nekako da dođe do austrijskog Nikelsdorfa.
Saradnici Crvenog krsta su ga dovezli do Glavne železničke stanice Beča. U privremenom prenoćištu je čuo, od jedne volonterke, da postoji platforma www.trainofhope.at čiji saradnici uzimaju podatke od ljudi koji ne znaju gde su im najmiliji. Fotografije stavljaju na fejsbuk profile, sa molbom da im se javi svako ko može da pruži informacije gde su ljudi koji se traže.
Na Glavnoj železničkoj stanici u Beču je jedan zid prekriven slikama ljudi koji se traže. Već je 150 ljudi pronašlo svoje, a 120 ih još traži. Muhamed je među onim srećnima.
