Poslednje dve godine su bile brutalne za šite koji žive na severu Sirije. Sunitski radikali, posebno Al-Nusra front, su napravili od njihovih života pravi pakao. Međutim, oko 300 porodica imalo je sreće, jer su bili u stanju da izbegnu sukob i stignu u sirijsku prestonicu. Dogovorom, u kojem je posredovala organizacija UN, dozvoljeno je da civili i ranjenu borci suprotstavljenih strana napuste to ratom zahvaćeno područje.
Novinar RT-a Murad Gazdiev razgovarao je sa nekim od porodica o zverstvima sa kojima su se suočavali tokom poslednjih nekoliko godina. Strahote rata mogu se videti svuda - od dece koja su pogođena gelerima, do unutrašneg bola do kojeg je doveo sukob.
"Igrala sam se na krovu i granata me je pogodila", izjavila je devojčica čija desna strana je bila prekrivena zavojima.
"Parče gelera pogodilo me je u glavu."
"Dvojica moje braće je ubila granata. Proveli smo mnogo vremena u podrumima. Džihadisti su zatvorili škole. Ako bismo pokušali da napustimo selo Al Nusra bi nas upucala", rekao je jedan dečak.Al Nusra front se pominje u pričama mnogih porodica zbog svoje brutalnosti i sektaškog verovanja.
"Al Nusra front i njihova Osvajačka armija su opkolili sela. Mrze nas samo zato što smo druge veroispovesti", ispričala je jedna žena.
Pored tuge zbog gubitka voljenih, spašene porodice bile su suočene sa svakodnevnom borbom za opstanak. Hrana je bila oskudna, a lekova gotovo da nije bilo.
"Živeli smo van zemlje i sirijsko vazduhoplovstvo nam je ponekad bacalo hranu", dodala je žena.
"Nismo imali hleb ili brašno. Izašli bi i pokupili sve što možemo da pronađemo i pojeli", ispričale su dve mlade devojke, govoreći o teškoćama sa kojima su se suočavali.
Porodice sada imaju osećaj kolektivnog olakšanja nakon što su dobili utočište u Damasku, kao deo dogovora u kojem su posredovali Iran i Turska u septembru. Međutim, tu je i osećaj krivice i brige za one koji nisu bili te sreće.
"Hvala onome ko je ovo organizovao, ali mi je žao što je toliko ljudi ostalo. Nadam se i da su moji prijatelji uspeli da pobegnu", dodale su dve devojke.
One su doživeli još jedno iznenađenje. Njihov deda Mustafa je uspeo ranije da pobegne u sirijsku prestonicu. Međutim, do njihovog spajanja, on nije znao da li mu unuke još uvek žive.
Boreći se da zadrži suze, Murad je slavio ali i izrazio zabrinutost za svog sina koji još uvek nedostaje.Dok su neki od povređenih ljudi srećni da su pobegli iz zone sukoba, postoji osećaj kajanja jer nisu u stanju da pomognu svojim kolegama šitima u borbit protiv sunitskih ekstremista.
Držeći malu bebu Bilal Hamzi, koji je zadobio teške povrede leđa od antitenkovske rakete, ispričao je o odlučnosti zajednice da prevaziđu džihadiste."Mi ćemo pobediti, jer naš cilj je pravedan", rekao je on. "Mi se borimo protiv Avganistanaca, Turaka i Čečena", rekao je on.
(RT)
