icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

RADNICI IZ BIH SVE VIŠE ODLAZE U NEMAČKU: Prvi put sam se osetio KAO ČOVEK kad sam stigao tamo
Foto: Profimedia

mnogo bolji uslovi

RADNICI IZ BIH SVE VIŠE ODLAZE U NEMAČKU: Prvi put sam se osetio KAO ČOVEK kad sam stigao tamo

Bosna i Hercegovina

Radna snaga sa prostora bivše Jugoslavije dobrodošla je u Nemačku i mnogi u tome vide priliku da dođu do boljeg života. Prema zvaničnim podacima Statističkog zavoda Nemačke, u toj zemlji živi oko 180.950 građana sa područja BiH, i u odnosu na pre sedam godina više ih je za 28.506.

Susedne zemlje, Srbija i Hrvatska čak prednjače kada je reč o broju radno sposobnih koji odlaze u Nemačku. Kršenje radničkih prava, besperspektivnost u BiH, a i u susednim zemljama okidač su za mnoge radnike sa ovih prostora da bolju budućnost potraže u Nemačkoj.

 

Pre godinu i po dana Muharem Smajić napustio je Bosnu i Hercegovini i kako kaže slabo plaćen posao, pa trbuhom za kruhom otišao u Nemačku. Danas radi kao zdravstveni radnik, ima ponude i za druge poslove. Nema te reč koju bi iskorstio da opiše koliko mu je život sada puno bolji.

 

"Kad bih vam ispričao kako je sve bolje i puno bolje, ne bi mi verovali. Prvi put sam se osetio kao čovek kad sam stigao tamo. Posle dolaska, u prvih dvanaest dana potpisao sam ugovor i dobio pravo na godišnji, i odmah sve mi je bilo uplaćeno. Deca su mi stigla, upisao sam decu u školu. Supruga još nije stigla, njeni papiri su trenutno u obradi, nadam se da će to biti brzo. Školstvo je besplatno, nisam ni jednog evra uložio na njihovo školovanje", priča Muahrem Smajić.

Zašto toliko ljudi iz BiH odlazi u Nemačku? Upoređujući zakone o radu u Nemačkoj i BiH može se zaključiti da je bh. legislativa dobra, vrlo slična Nemačkoj, ali je problem njihove primene u praksi.

 

"Mislim da je to ključni problem, s obzirom na to da, pogotovo u ovom privatnom sektoru, u tzv. realnom sektoru, važi ‘moja firma, moja pravila’, tako da u većini slučajeva ono što se radnicima garantira i kroz Zakon o radu,

Kolektivne ugovore i slično, u praksi, nažalost, najčešće i nije tako", objašnjava Mersiha Beširović iz Sindikata trgovine i uslužnih delatnosti BiH.

 

Koja se prava radnika u BiH najčešće krše?

 

"Prema iskustvima sindikata trgovine problem broj jedan je mobing, međutim, to je nekako globalni problem, nije to nešto što je vrlo specifično za ovu regiju Zapadnog Balkana, ali ono što je definitivno specifično jeste prekovremeni neplaćeni rad, nemogućnost korištenja slobodnih dana, a ako već govorimo o sezoni odmora, mislim da je jedan od velikih problema upravo u tim malim firmama sa malim brojem radnika, i onda ne postoji mogućnost da ti radnici uopšte koriste svoje slobodne dane niti dane godišnjeg odmora onako kako to zakon garantuje", kaže Beširović.

I 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, u vreme koje se nazivalo ‘rajem za radnike, Jugoslaveni su rado išli u Nemačku da rade i zarade, ali i da se da se vrate u domovinu. Danas mnogi odlaze, ali se ne planiraju vratiti.

 

"Ono što mi vidimo u ovoj fazi kao problem jeste da nam ljudi, sposobni radnici, u naponu snage i znanja, relativno lako dobijaju radne dozvole i odlaze u inostranstvo. To je već toliko masovno, da ne kažem da je na nivou zaraze. Uglavnom, u Bosni i Hercegovini ostaju ljudi koji jesu radno sposobni, ali nisu baš zainteresovani da rade, i ovi koji rade u javnim službama, državni službenici, kao radno zaposleni, a broj penzionera stalno raste", smatra profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta Goran Radivojac.

 

Problem je dubok. Dok se poslodavci žale da nemaju obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu, a obrazovanje ne prati tržište rada, država ne nudi odgovore za izlazak iz začaranog kruga. Međutim, anketirani građani Sarajeva podeljenog su mišljenja o tome da li bi otišli ili bi ostali u BIH. Govore Sarajlije- Lejla, Besim, Suad i Atif.

Alarmanti su podaci da odlaze ljudi koji imaju posao, a posebno odlaze mladi ljudi. Ajka Rovčanin iz Instituta za razvoj mladih Kult kaže da nema dovoljno dostupnih radnih mesta za koje su se mladi školovali, a tržište rada u BiH im nudi uglavnom neatraktivna radna mesta.

 

"U odnosu na radne uslove u Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama, konkretno tu mislim da poslodavci u Bosni i Hercegovini vrlo često za mlade ljude i početnike, koji su u nekoj početnoj fazi karijere, nude ugovor o delu, ugovor o nekom honorarnom angažmanu, ugovor na određeno vreme. To su poprilično niske plate spram nivoa obrazovanja tih mladih ljudi, i vrlo teško se napreduje u karijeri. I platežno se vrlo teško i sporo napreduje. E, onda kada mlada osoba sve to stavi na papir i kalkuliše, i želi, naravno, da osnuje i svoju porodicu, da se upusti u kupovinu nekretnine, ekonomsku samostalnost u odnosu na svoje roditelje, onda vidi da se to jako teško sve uklapa. Tako mladi ljudi odlaze u Nemačku i čak ne rade u struci, ali platežno vrlo brzo napreduju i ostvaruju nekakav dobar i solidan standard života", smatra Ajka Rovčanin iz Kulta.

 

Poslednjih godina praksa je u BiH bila da poslodavci olako radnicima daju otkaze, ali u poslednje vrema ta praksa je poptpuno suprotna. Sve više ljudi daje otkaze i odlaze, što može ostaviti duboke posledice na bosanskohercegovačku ekonomiju i društvo.

 

Kurir.rs/Radio Slobodna Evropa

Foto: Profimedia

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.