Kako je saopšteno iz Ministarstva pravde, u 2017. godini podneta su 102 zahteva za naknadu štete, a zaključeno je samo 14 potpunih sporazuma o postojanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Na osnovu tih zaključenih sporazuma, isplaćen je iznos od 34.500 evra.
Prema mišljenju advokata Save Kostića, razlog zbog čega sve više građana koji su podneli zahtev za nadoknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode odlučuje za privatnu tužbu, osim ekonomskog, je i taj što najčešće i ne dobiju odgovor od Ministarstva.
“Vrlo se često dešava da Ministarstvo uopšte i ne odgovori na taj zahtev, a ako i odgovori ponuđeni iznos je uvredljivo mali za ono što su pretpeli, stoga i ne čudi zašto se odlučuju da tuže državu. Moj klijent je, na primer, zbog neosnovanih osam i po meseci pritvora privatnom tužbom dobio 21.000 evra", kaže Kostić.
"Zahtev za nadoknadu štete po ovom osnovu je, naravno, shodno zakonu, prvo podneo Ministarstvu pravde, ali odgovor nije dobio ni nakon tri meseca tako da se odlučio za privatnu tužbu", dodaje on.
Istakao je da razume da država pokušava na sve načine da uštedi, ali time, uveren je, samo nanosi štetu jer građani pribegavaju tužbama i od države uzimaju i do pet puta veći iznos.
Za mesec dana nezakonitog lišenja slobode, inače se isplaćuje u proseku od 1.800 do 2.000 evra za one koji nisu ranije osuđivani. Za osobe koje su ranije osuđivane prvi put se obezbeđuje 1.800 evra, a za osobe koje su više puta osuđivane, ali su sada nezakonito lišene slobode, uzimajući u obzir vrstu krivičnog dela, izdvaja se od 600 do 1.500 evra.
Ako lice nije osuđivano, izdvaja se 1.700 evra u slučaju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili odbijanja optužbe usled odustajanja državnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.
Kurir.rs/Cdm.me
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
