"Počeo sam pre 10 godina. Zavisnik sam 10 godina, sada imam 36. Počeo sam da igram sa 25 ili 26, ali od početka sam igrao za velike iznose. Igrao sam sve - kladionice, kazina, sve osim ruleta".
"Početni iznosi su mali, pa dobijete više i tako raste. Za mene su početni ulozi bili 200, 300, 500 kuna. Kasnije sam uložio po 25 ili 30 hiljada kuna ", započinje svoje priznanje o borbi protiv kockanja čovek koji je želeo da ostane anoniman.
Prošle godine, sredinom novembra, odlučio je da prizna da ima problem i zatražiti stručnu pomoć.
"Odlučio sam se jer imam troje dece. Počeo sam da budem previše agresivan prema supruzi i deci. Kada počnete da gubite novac, počinju i drugi problemi. Neki se prepuštaju alkoholu, postaju alkoholičari, a zatim se prepuštaju agresiji. Pao sam sa 90 kilograma na 68".
"Prošle godine sam odlučio da odem u bolnicu po pomoć kada sam izgubio mnogo novca. Rekao sam - sada ili nikad “, kaže on. Tada se njegov dug kockanja popeo na približno 80.000 evra
Godinu dana nije igrao igre na sreću, a kaže i da se redovno javlja lekaru.
"Mogu da kažem da sam novi čovek. Ali uvek treba biti oprezan. Sada dolazi Božić, proslave i treba biti oprezan sa novcem. Sad sam se vratio i težina je konačno. Ljudi su mislili da se drogiram, da sam hodajuća smrt. Da nisam nazvao doktora pre godinu dana, danas bih bio tri metra pod zemljom “, kaže on.
Takođe tvrdi da njegova porodica u početku nije znala za njegove probleme, a dugove je pokrivao novcem od zajma koliko god je mogao. '' Išao sam od zajma do zajma. I tako se vrtite u krug dok ne dođete do zida. Imam decu, pa nisam odlučio da idem kod zelenaša", kaže on.
Da je reč o veoma opasnoj zavisnosti, kaže specijalista psihijatar dr sc. Davor Bodor, koji ističe da je veliki problem što je „industrija kockanja, koja se menja iz meseca u mesec, uređena zakonom starijim od 10 godina“.
Veliku ulogu u razvoju zavisnosti ili jačanju postojećih sada stvara epidemija koronavirusa. Više nije tako lako otići do kladionica i filijala kockanja, pa se sve više igrača okreće kockanju na mreži, kaže dr Bodor.
„Postoje ljudi koji su rizični i sada će kulminirati u ovo napeto vreme. Ovo je dodavanje benzina na vatru. Pre otprilike godinu i po dana među 20 pacijenata u mojoj grupi bilo je dva ili tri računa na mreži. Danas ih nema dvoje ili troje ", kaže psihijatar.
Dr. Bodor objašnjava da su neki zavisnici imali problema izazvanih kockanjem i pre epidemije.
"I puno su igrali na mreži u vreme zatvaranja, što nosi veliki rizik za razvoj rizika od psihosocijalnog kockanja. Nakon otvaranja počeli su da igraju u filijalama i na mreži, a ti ljudi sada dolaze na lečenje '', kaže on, dodajući da je bolnica Sveti Ivan Zagreb zabeležila porast od 30 odsto više zavisnika nego u isto vreme prošle godine.
Dr. Bodor je objasnio i da sa zavisnicima rade u dnevnoj bolnici, gde se primenjuje grupni psihoterapijski rad. U grupama uvek postoje isključivo zavisnici od kockanja koji kroz terapiju, između ostalog, nauče šta znači biti zavisnik, a s njima rade psihijatri, socijalni pedagozi i psiholozi.
Naš sagovornik s početka priče kaže da problem „nastaje kada ne želite sebi da priznate problem i priznate da ste poraženi“. Takođe je rekao da zavisnik na putu oporavka mora u potpunosti promeniti svoju rutinu i sve svoje navike.
"Na primer, ako ste obično išli negde duž puta koji vodi pored kladionice, tada ćete ići drugim putem. U džepu uvijek imate samo 20 kuna, ne nosite kartice sa sobom. Još uvek nemam kartu pored sebe", kaže on.
„Posle nekog vremena, ako se kockar ne prijavi za lečenje, ima samo dve mogućnosti - Mirogoj (groblje) ili Remetinec (zatvor), to je to“, zaključio je.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
