Evropski odbor za sistemski rizik (ESRB) izdao je pre dva dana upozorenja i preporuke za pet zemalja članica. Upozoravaju da bi rast cena nekretnina mogao da ugrozi privredu i dovede do kraha tržišta nekretnina i pozvao na preduzimanje hitnih mera.
Od država traže da ne podstiču zaduživanje građana kroz subvencionisane kredite.
Upozorenja su upućena Hrvatskoj, Mađarskoj, Lihtenštajnu i Slovačkoj. Osim toga, preporuke su poslate i Nemačkoj i Austriji nakon što nisu ispunile zahteve ESRB-a iz 2016. i 2019. godine.
"Rizici finansijske stabilnosti vezano za stambene nekretnine nastavili su da rastu u kontekstu makroekonomskih rizika povezanih s pandemijom koronavirusa i kontinuirane snažne dinamike tržišta nekretnina, stambenih kredita i zaduženosti domaćinstava.
Ključne ranjivosti istaknute u proceni ESRB-a su srednjoročne prirode i odnose se na brzi rast cena nekretnina i moguću precenjenost stambenih nekretnina, nivo i dinamiku zaduženosti stanovništva, rast stambenih kredita te znakove popuštanja standarda kreditiranja", navodi u upozorenju ESRB.
U posebnom upozorenju za Hrvatsku napominje se da je "nakon dužeg razdoblja korekcije i prigušenog rasta realni rast cena nekretnina ubrzao na 8% na godišnjoj razini početkom 2019.".
Prema procjnama Hrvatske narodne banke, cene nekretnina sve više odstupaju od svojih dugoročnih osnova. Na to utiču brojni faktori potražnje i ponude. Prvo, u nekim regijama značajan deo potražnje za stambenim prostorima dolazi od stranaca (oko 10% ukupno). Dok je ukupna transakcijska aktivnost bila niža nakon izbijanja pandemije kovid-19, udeo stranih kupaca ostao je na nivou pre krize.
Drugo, Hrvatska je pretrpela dva zemljotresa 2020. godine, oba su pogodila zagrebačku regiju i dovela do oštećenja nekretnina. Ovi događaji su otkrili neke nedostatke u kvalitetu standarda stanova građenih pre 1960ih. Kao rezultat toga manji broj stanova bio je oglašavan za prodaju, što potencijalno dovodi do većeg opšteg nivoa cena. Istovremeno postupna sanacija oštećenih stambenih objekata, čiji je trošak procenjen na 23% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. godini, mogao bi da poveća cene kuća kroz veću građevinsku aktivnost.
Konačno, vlada Hrvatske je 2020. produžila šemu stambenih subvencija koja je na snazi od kraja 2017. i osigurava više stope subvencija u manje razvijenim regijama za kupnju prve nekretnine, navodi se u upozorenju.
Problem državno subvencionisanih stambenih kredita
Iako se samo otprilike polovina stambenih transakcija finansira putem kredita, navodi ESRB, realni rast hipotekarnih kredita ubrzan je u drugoj polovini 2019., a posebno tokom 2020. U proseku je iznosio približno 7.5% između januara i avgusta 2021.
"Do neke mere ovu dinamiku podstakao je državni sistem stambenih subvencija, s povećanjem udela subvencionisanih kredita od 18% u 2019. do 35% u 2020. Mnogi novi zajmovi bili su krediti subvencionisani od strane države. Osim toga, u prvoj polovini 2021. u slučaju nekih novih kredita dospeće je premašivalo 30 godina. U junu 2021. udeo hipotekarnih kredita predstavljao je oko 12% tržišta nekretnina u Hrvatskoj", navodi se u upozorenju.
Istovremeno je zaduženost domaćinstava u Hrvatskoj relativno niska u poređenju sa drugim zemljama Unije. Tokom 2020. krediti stanovništvu su realno porasli, ali po nižim stopama nego krediti za stanove. To je bio rezultat pada opšteg poverenja potrošača, dok su vladine šeme subvencija za stanove zadržale visoki nivo potrage za nekretninama, dodaje se.
Iz EU pozivaju na donošenje mera koje bi sprečile "povećanje zaduženosti domaćinstava, odnosno državnih subvencija za stambene kredite".
ESRB na kraju navodi da u Hrvatskoj postoji "potencijal za ozbiljne negativne posledice po privredu".
"ESRB smatra da su ključni problemi brzi rast kredita stanovništva i precenjenost cena nekretnina s obzirom na nepostojanje eksplicitnih mera koje bi mogle da ublaže rizike povezane sa stambenim nekretninama i sektorom nekretnina", zaključuje se u saopštenju.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
Bonus video:
