Standard stanovništva padaće u narednih nekoliko godina pod uticajem rasta cena energenata, šokova u lancima snabdevanja, kao i povećanja privatnog zaduživanja, pozajmljivanja i nekontrolisanog štampanja novca“, ocenjuje dr sc. Marinko Škare, rektor i profesor Univerziteta Juraj Dobrila u Puli.
Hrvatsko stanovništvo bilo je pogođeno poskupljenjem gasa, goriva i struje i pre izbijanja rata u Ukrajini i ekonomskih posledica koje slede, a zbog nestašica na svetskom tržištu prošle godine je počeo značajan rast cena hrane.
Taj cenovni šok Vlada je ublažila paketom mera u okviru kojih je smanjila PDV na energente i pojedine životne namirnice. Sagovornik DV smatra da će efekti ovih mera biti zanemarljivi: "To je kao 50 odsto bilansa (popusta) na tršćanskom Ponte Rosu u prošlom veku. U njima su dve majice, a sve ostalo je po normalnoj ceni. Ista situacija je sa PDV-om.om: cene salvete i salvete će pasti, a sve potrebne robe široke potrošnje koje građani kupuju porasti.Energija će još poskupiti, po optimističnom scenariju od 10 do 15 odsto“, kaže Škare.
Nažalost, dodaje da Hrvatska gotovo u potpunosti ovisi o turističkoj sezoni i ničemu drugom: "Kada se respektabilno industrijsko gospodarstvo pretvorilo u Dominikansku Republiku ili Maldive. Mjere moraju ići ka energetskoj samodovoljnosti (LNG, solarna), sa prolongiranje uvođenja evra“, kaže pulski ekonomista. Naime, prema njegovim rečima, uvođenje evropske valute od početka 2023. doneće Hrvatskoj dalji talas inflacije.
"Iskustva drugih zemalja su pokazala da je godišnji rast cena nakon uvođenja evra bio u proseku 2 do 2,5 odsto. Naravno, ovo nije pravi trenutak za uvođenje evropske valute jer je jedini instrument koji morate da Borba protiv inflacije je monetarna politika. Bez kune monetarna politika se vodi u Evropskoj centralnoj banci (ECB), a ne u Hrvatskoj centralnoj banci (HNB), rekao je on. Po njegovom mišljenju, jedinstvena monetarna i fiskalna politika na nivou EU samo je još jedan ekonomski mit.
"Ekonomije Italije, Nemačke, Irske, Francuske nemaju skoro nikakve sličnosti sa Hrvatskom. Kako ćete preko ECB rešiti problem inflacije u Hrvatskoj? Osim toga, ECB je najgora od svih, brod tone a muzika i dalje igra se, novac se štampa, kamate su na istorijski najnižim nivoima, a inflacija je divlja“, kaže Skare. Kada govori o optimističnoj varijanti, predviđa trenutni nivo inflacije u naredne tri godine. Ali ako rat u Ukrajini eskalira i dovede do energetskih i trgovinskih ratova, on veruje da nema ograničenja za rast cena u narednim godinama.
Svet nikada nije bio bliži novoj Velikoj depresiji, verovatno većoj od one iz 1929. Nažalost, svi uzroci krize iz 1929. su pred nama: mogući kolaps berze (nekontrolisano štampanje novca) i svetske trgovine ( pandemija i rat u Ukrajini); neprilagođena politika vlada širom sveta i potencijalni pad međunarodnog pozajmljivanja i zaduživanja, buduća monetarna kontrakcija, panika banaka i bankroti“, kaže Skare.
On smatra da bi realni standard hrvatskih građana mogao pasti i do 30 odsto, a ako ukrajinski rat potraje i politika ECB-a se ne promeni, smatra da je moguć pad i do 50 odsto. S druge strane, on kaže da nema prostora za rast plata i penzija u meri u kojoj bi to ublažilo pad realnog standarda zbog rasta cena jer bi to dovelo do hiperinflacije i stagflacije neviđenih razmera.
Uporedo sa inflacijom raste i broj građana koji žive na ivici siromaštva, ali i onih koji su u blokadi zbog dugova: prema poslednjim podacima Finansijske agencije, više od 240.000 građana je u blokadi zbog dospelog duga od čak 24,8 milijardi kuna s kamatama.
Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, podseća da je standard hrvatskih građana bio u velikoj meri ugrožen i pre talasa poskupljenja koji je započeo prošle godine.
"Prema Državnom zavodu za statistiku, oko 27,2 posto mjesečnih troškova prosečnog hrvatskog domaćinstva otpada na hranu i bezalkoholna pića, a 17,7 posto na troškove stanovanja, koji uključuju energiju. Jasno je da to uzrokuje izuzetno težak udarac širem krugu građana. Kako idemo naniže, udeo troškova hrane i bezalkoholnih pića raste na više od 40 ili čak 50 odsto, a troškovi stanovanja na više od 30 odsto. u ruralnim sredinama samci i penzioneri, i oni sa više dece, nezaposleni, bolesni…“, kaže Sever.
Stopa rizika od siromaštva za 2020. godinu iznosi 18,3 odsto, a pošto ovi zvanični podaci solidno kasne, realno stanje je mnogo gore, smatra naš sagovornik. Realno je očekivati dalji talas rasta cena hrane, transporta, stanovanja, a samim tim i drugih dobara.
„Osim mera koje je preduzela, Vlada nema mnogo mehanizama na raspolaganju. Nešto više može da se uradi u oblasti akciza na gorivo, PDV na struju sa sadašnjih 13 na pet odsto. Međutim, kada je u pitanju sniženje PDV-a, na primer, za naftne derivate, nema garancije da će, upravo zbog slobode određivanja cena, one uopšte biti smanjene, ili bar u meri u kojoj su „otvorene raste" olakšavanjem tog poreskog opterećenja." Kada je riječ o mogućem zamrzavanju cijena nekih strateških namirnica, može doći do vještačkih nestašica jer prodavac ne želi ni da ponudi te proizvode jer mu takve cijene smanjuju profit, zaključuje Krešimir Sever.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
