HRISTOS VASKRESE ŽELI VAM PORODICA BORJAN: Sneža ofarbala jaja! Milan: Ja sam kupio boje i flomastere!

Gde je Milan, tu je i Snežana. I obrnuto. Upravo tako Borjanović će provesti i uskršnji praznik - porodično, sa sinom Filipom, uživajući u svim verskim običajima.

A kako su najbolji golman prve faze Lige šampiona i njegova lepša polovina provodili Uskrs kao mali, šta ih sada čini srećnim, koje želje još nisu ispunili, otkrili su u razgovoru za Kurir.

Šta vama kao porodici predstavlja Vaskrs? SNEŽANA: Vaskrs je porodični praznik i bilo bi divno da Milan može da dobije jedno sedam dana, da budemo svi zajedno kod kuće ili na planini. Ali zbog obaveza to je, nažalost, nemoguće. Slavićemo tradicionalno, uz jaja, mnogo igračaka i slatkih đakonija zbog Filipa. Nama mnogo znači, jer smo zajedno.

MILAN: Složio bih se sa svim što je Snežana rekla (smeh)...

Ko je farbao jaja, ko je zadužen za taj ritual? SNEŽANA: To je moj posao! Ove godine mi je pomagao i Filip. Mali je, ali uživa u tome. Kupimo uvek dosta jaja, jer poneko i razbijemo, pošto Filip stvarno voli da učestvuje jer mu je to zanimljivo. U vrtiću pred praznik imamo dečju radionicu, gde deci vaspitači pokažu kako se sve to radi.

MILAN: Moje je bilo da kupim boje i flomastere i sve nadgledam. Uglavnom učestvujem u razbijanju jaja (smeh)...

Kako pamtite slavljenje Vaskrsa iz vremena kad ste oboje bili deca? SNEŽANA: Potičem iz Užica, iz zapadne Srbije, gde su se uvek čuvali narodni običaji i tradicija. Što se tiče Vaskrsa, sve asocijacije vezane su za farbanje jaja na Veliki petak. Sada je to mnogo modernije, ali se sećam kad sam bila mala, da su majka i baka jaja farbale tako što su ih stavljale u lukovinu. Ili se crtalo vodenim bojicama, ili su se jaja stavljala u gazu, ukrašavala travom i tako kuvala. Za mene su to bili dani bezbrižnosti i velike radosti, kad je porodica zajedno u miru i veselju.

MILAN: Rano sam otišao od kuće, već sa 15 godina. Kod mene se uvek slavio Vaskrs, majka je tu vodila glavnu reč, naravno. Običaji iz rodne Dalmacije slični su kao i u Srbiji. Žao mi je što tih dana, od svog zrelog detinjstva, nisam bio s porodicom. Propustio sam sve te lepe trenutke s porodicom zarad fudbalske karijere. Ali sada sve to nadoknađujem sa suprugom i sinom.

Milan Borjan igrao je fudbal u mnogim zemljama širom sveta. Zanimljivo je kako je video proslave Vaskrsa u Kanadi, Argentini, Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj... - Generalno, sve je slično. Sve se svodi na radost, porodično okruženje i, naravno, farbanje jaja. (smeh) Prošao sam dosta zemalja, ali pošto sam bio sam, bez porodice, nisam obraćao pažnju na takve stvari. Nisam primećivao neke detalje kao što ih primećujem sada.

Kako u klubu, u Crvenoj zvezdi, obeležavaju Vaskrs? - Sve je uobičajeno. Svako od nas donese po jedno jaje, kuckamo se međusobno, šalimo... Nismo organizovali turnire ili pravili od toga spektakl. Svi smo posle toga bili sa svojim porodicama i mislim da je to prava stvar - objasnio je Milan Borjan.

Koncentracija pred derbi MIR U PORODICI

Pred Vaskrs odigran je 160. večiti derbi. Da li je bilo moguće opustiti se uz porodicu i ne razmišljati makar malo o fudbalu? - Meni je derbi kao i svaka druga utakmica. Tako sam naučio, da pritisak potisnem u drugi plan. Koncentracija kod mene nikad nije bila problem. Isključim se iz svega toga i mir pronalazim u porodici. Posebno sad mi je sve bilo potaman, pred Vaskrs - bio je jasan Borjan.

Brat - golman, muž - golman... SNEŽA: NADAM SE DA FILIP NEĆE BITI GOLMAN

Okruženi ste golmanima. Vaš suprug Milan je golman, brat Nenad je golman, a i sin Filip pokazuje afinitete prema onome što otac i ujak rade. Šta kažete na to? - Možete da zamislite kako mi je zabavno... (smeh) Šalu na stranu, Filip kako biva stariji sve više vremena provodi sa ocem. Želi da radi sve kao on i meni je drago kad ih vidim zajedno kako uživaju. Kao majka, nadam se da mu to neće biti životni poziv. Ne bih volela. Znam kako je bilo mom bratu, radila sam u jednom fudbalskom klubu, sada živim s Milanom i dobro znam koliko je težak i surov život jednog profesionalca. Ogroman je stres i zato ne bih želela da Filip krene stopama svog oca. Plus moraš da budeš zdrav, da imaš sreće i da imaš dobrog menadžera. Jednostavno, ne bih volela da se moje dete pati.

Kurir.rs/Aleksandar Radonić Foto: Marina Lopičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: