Crno-beli su slavili u prvom meču u Beogradu 1:0, ali su u revanšu katastrofalno izgubili 5:0 u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Utakmica s Partizanom bila je priča za sebe. Prva utakmica velikih suparnika iz bivše države, relativno brzo nakon rata, stadion JNA u Beogradu, zaista nešto specifično. Mislim da takve utakmice više nikad neće biti. Imala je posebne emocije, konotacije, iako nije bilo nijednog incidenta. Ni u Beogradu, ni u Zagrebu. Ta je utakmica bila posebna jer imam utisak da smo mi bili puno više u grču od njih. Nismo smeli da izgubimo", počeo je Marić.
Marić smtra da da je Dinamo bio mnogo bolji tim od Partizana u to vreme jer je imao igrače kao što su Prosinečki, Viduka, Šimić, Cvitanović...
"Ne da smo bili favoriti, nego smo bili bolja ekipa. I to se pokazalo u dve utakmice, iako to ne znači ništa. Oni su u prvoj pobedili 1:0, tada sam ja 'fulao' barem tri velike prilike, Mark Viduka isto. I zato smo izgubili. I neka ti u Zagrebu, recimo, svira penal, pa ga daju, onda moraš da juriš tri gola. A to i nije baš jednostavno. Srećom, odigrali smo pravu utakmicu i bilo je fascinantno".
Mariću je baš teško pao na JNA
"Sećam se da nakon te prve utakmice zbog svih tih promašaja nisam spavao celu noć. Dobio sam i gastritis. Netipična nervoza. Ima utakmica u kojima pobediš, izgubiš, promašiš nešto i proživljavaš. Ali nakon te utakmice toliko sam se živcirao... Nisam mogao dočekati revanš, nisam mogao da spavam sedam dana. Jedva sam čekao da se iskupim i popravim ono što sam 'zeznuo. Uspeo sam i mislim da svi to pamte. A kada te 'pere' takav adrenalin, ne možeš slomiti ništa. Neopisiva sreća, euforija… Treba to doživeti i onda ne moraš više ništa", zaključio je Marić, priznavši da mu je gol Partizanu, uz Seltiku, najdraži u karijeri
Kurir sport
NE PROPUSTITE
