Taj dan ostaće upisan u sve priče o srpskom sportu, posebno fudbalu i košarci. Fudbaleri su golom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu usred Lisabona srušili Portugal 2;1, rasplakali Kristijana Ronalda i izborili drugi put uzastopno, a treći put kao Srbija plasman na Svetsko prvenstvo.
Katar će videti četu selektora Dragana Stojkovića! Bez sumnje to je vest dana, možda i godine. što pomalo zavisi i do Završnog mastersa i raspoloženja Novaka Đokovića, najboljeg tenisera kog je planeta do sada videla. A koji je znao, kao i mi, da proslavi uspeh fudbalera i probudi usnule stanovnike Torina. Selektor Stojković, ulio je igračima samopouzdanje, ubedio ih je da imaju kvalitet i pokazao da je baš kao što je bio sa kapitenskom trakom oko ruke i sada kao salektor spreman da napada i pobeđuje. Ne rečima, kao kada je odgovarajući na pitanje kolege Aleksandra Stojanovića o eventualnom plasmanu u Katar i najvećem uspehu karijere začuđen rekao: "Kako bre, eventualni, kako eventualni bre, moram da idem u Katar, bre!, nego delima, na terenu.
Izmenama protiv Irske (3:2) i Portugala u Beogradu (2:2), potezima tokom meča u Lisabonu. Piksi je prepoznao da Drulovićevi prvaci Evrope u Litavaniji 2013. godine i Paunovićevi vladari sveta sa Novog Zelanda dva leta docnije, imaju potencijal za velika dela. I uspeo je da ga probudi, pa se sada i fudbaleri u ključnim momentima utakmice ponašaju pobednički. Stali su sasvim zasluženo u red sa odbojkašicama, košarkašima, košarkašicama, vaterpolistima, jer izgaraju na terenu, igraju dopadljiv, što bi Radomir Antić rekao: "fudbal u skladu sa našim mentalitetom" i uvek idu na pobedu. Ovo poslednje je, čini se presudno.
Sada kada je načinjen prvi Piksijev korak, nema stajanja. Povlačenje i samozadovoljstvo nisu opcija. Vreme je za korak više u odnosu na Nemačku, Južnu Afriku i Rusiju. Da odemo u Katar i za početak prođemo grupu. Za početak.
U senci fudbalske drame u Lisabonu, ostala su dešavanja u dvorani Aleksandar Nikolić. Košarkaški derbi između Crvene zvezde i Partizana vratio se kući. U krcat Pionir. ovoga puta obojen u crveno-belo. Gledali smo tvrdu ratničku košarku i duel dva vrhunska trenera. Dejan Radonjić je nadigrao Željka Obradovića, Zvezda je slavila (71:56) i potvrdila, da je ovog momenta kvalitetnija od Partizana, a oba trenera zaslužuju pohvale. Za ponašanje,
Obradović što po završetku meča reč nije rekao o navijačima Crvene zvezde, koji su skandirali "Željko, Turčine, napuši se k.....e" i u njegovom pravcu bacali kartone od prelepe koreografije sa početka meča, što je praktično nastavak sukoba dve strane iz januara 2017. godine kada je popularni Žoc bio trener Fenerbahčea, a Radonjić, koji je verovatno motivisan povratkom Obradovića u srpsku košarku i Partizan gestikulirao i pričao sa sudijama više nego obično, što je zahtevao da prestanu uvrede sa tribina.
Košarkaški derbi je položio ispit, ali zbog ponašanja Delija prema igračima Partizana i pre svega Obradoviću, bivšem trofejnom selektoru naše zemlje, šampionu Evrope i sveta i najtrofejnijem treneru Evrolige, ne može dobiti najvišu ocenu. Do sledeće prilike, možda.
Nenad Kiš / Kurir sport
NE PROPUSTITE
