Mihajlo Bato Radulović, nekadašnji kondicioni trener fudbalera Crvene zvezde, prisetio se NATO bombardovanja 1999. godine i svoje želje da se stavi na branik otadžbine.
Iako je bio osoba sa teškim invaliditetom, zbog trajne povrede noge, prijavio se vojsci Jugoslavije da kao dobrovoljac bude raspoređen na borbene položaje.
- Sećam se tog perioda. Imao sam želju da pomognem svojoj zemlji koja je besomučno tučena iz vazduha bombama. Ubijani su civili, žene i deca. I tada, kao i sada smatrao sam svoju obavezu da stavim svojoj otadžbini na raspolaganje - rekao je za Kurir Mihajlo Bato Radulović (71).
O Batinoj želji da pomogne svojoj zemlji svedoči i članak iz novina te 1999. godine, kao i fotografije iz garnizona u Bileći, gde je završio obuku za rezervnog oficira. Tokom mandata u Crvenoj zvezdi, od težih i lakših povreda oporavio je više od 200 fudbalera.
Mihajlo Bato Radulović stigao je u Beograd kao mladić iz rodnog Bara osadesetih godina prošlog veka sa svojim najboljim drugom Miodragom Stojanovićem Gidrom koji je važio za najjačeg Jugoslovena. U to vreme su bile aktuelne fer tuče gde su njih dvojica dominirali.
- Gidra je bio najjači Srbin, bez obzira na to šta ko misli. Fizički je bio neprevaziđen, mogu da pričaju šta hoće. Jednom prilikom je rekao: Samo Bata može da me prati, niko više. Pokojni Gidra i ja smo znali po 30 krugova da istrčimo na Marakani i on je uvek davao primer igračima šta je rad i kako treba da se radi. To znaju svi stariji igrači - ispričao je Bata pre nekoliko godina.
Tada, kada je bio u naponu snage 1981. godine, Bata se tokom jednog vatrenog okršaja bacio da zaštiti svog najboljeg druga Gidru i primio metak u leđa posle čega je ostao prikovan za krevet.
- Ne bih da pričam detalje o tome sada... Koga interesuje ima film ''Gidra - Rođen kao ratnik'', po istinitoj priči i tamo je sve opisano. To sam doživeo 1981. godine, bio sam potpuno nepokretan šest meseci, dijagnoza je bila paraplegija. Metak sam primio direktno u pršljen i meni je presečena kičmena moždina, niko ne može da objasni kako sam se vratio, zato su i rekli medicinski fenomen - rekao je tada Bata i nastavio:
- To su bili teški dani, nepokretan, prvo u kolica, pa na štakama, pa na jednoj štaci. Radio sam svaki dan, bio sam uporan. Imao sam jake ruke i to me spasilo, pa sam mogao da idem na štake. Šest meseci sam bio u Sokobanjskoj. Kad sam izašao iz bolnice krenuo sam u teretanu. Radio sam svaki dan. Prvi put sam krenuo u bokserskom klubu, a posle sam prešao u Zvezdu. Oporavak nije bio lak, nekad sam dva puta dnevno išao u teretanu i ljudima nekada nije bilo jasno. Mislili su "ovaj je poludeo, s njim nešto nije u redu". Tako sa štakama dođem u teretanu, ljudi se čude, vide mi i pomagalo. Vremenski sam to vratio sve. Desnu nisam mogao da radim maksimum koliko sam mogao. Ima i jedna reportaža iz tog vremena, nazvali su me medicinski fenomen. Možda mi je i Bog pomogao.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
