Uvek je čudan taj 11. maj. Punih pet i po decenija i još 12 meseci pride je tako. Jer, nije to baš dan za radovanje, budući da poraz u finalu Kupa evropskih šampiona od Real Madrida iz 1966. godine (1:2) i dalje izaziva nelagodu, ali daleko od toga da je ovo tužan dan.
Baš ovako o finalu Kupa šampiona od pre 56 godina piše portal FK Partizan, koji podseća na neverovatnu utakmicu crno-belih protiv Reala iz Madrida igranu u Briselu, u Belgiji, na stadionu "Hejsel" pred 46.475 gledalaca.
Bili smo tih dana tim o kojem je brujala Evropa, ekipa koja se nikoga nije plašila i skup vrhunskih fudbalera koji su mogli da pobede svakog protivnika. Bili smo Partizan kakav je zamišljen da bude onog 4. oktobra 1945. kad je osnovan. Jak, moćan, kompaktan i lep za gledanje.
Osetili su to na svojoj koži fudbaleri Nanta, Verdera, Sparte iz Praga i Mančester junajteda, koje smo redom izbacivali do tog 11. maja i finala protiv velikog Reala. Finala u kom smo, ne kažemo to samo mi, već svako ko se barem malo razume u fudbal, bili bolji tim koji je zaslužio da pehar namenjen najboljoj ekipi u Evropi iz Brisela ponese u Beograd.
Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer… To je tih 11 igrača koji su se isprsili ispred petostrukog šampiona Evrope. Sastav koji svaki navijač Partizana zna napamet, a koji je sa klupe predvodio Abdulah Gegić. Imena koja su pisala najblistavije stranice istorije našeg kluba i na koje smo ponosni.
Ponosni zbog onoga šta su uradili, ali i zbog onoga što nisu uradili, a mogli su. Poznata je to priča, ali zašto je ne ponoviti, kad ona opisuje suštinu vaspitanja i fudbalske filozofije Partizana. Imali smo 1:0, bili bolji tim na terenu, a onda je Velibor Vasović strelac tog pogotka pokazao gospodstvo. Nije želeo da faulirao Amara Amansija u trenucima kad bi većina drugih defanzivaca to uradila i Real je stigao do izjednačenja, a nešto kasnije i potpunog preokreta.
– Na šta vam ja ličim? Da se brukam pred celom Evropom? Ja sam džentlmen, a ne grubijan da bih pravio seljačke faulove – objasnio je kasnije Vasović.
E, zato ovaj današnji dan nije sećanje na poraz u velikom finalu od još većeg Real Madrida, već uspomena na zlatnu generaciju crno-belih koja je fudbalskim umećem i dostojanstvenim ponašanjem pokazala svu svoju veličinu. A malo je timova koji to mogu u tako važnim trenucima i zbog toga svi mi znamo da se za druge navija, a Partizan voli.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
