Korać je nastradao u saobraćanoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine. Taj meč odigran je u Sarajevu.
Korać je povratak iz Sarajeva odložio za naredni dan. Razlog je bio intervju koji je obećao da će dati novinaru "Oslobođenja" Tomi Počaniću. Odmah nakon razgovora krenuo je za Beograd. Želeo da što pre stigne, kako bi u "Ateljeu 212" gledao predstavu "Kosa". Na 12 kilometara od Sarajeva izgubio je kontrolu nad vozilom i poginuo na licu mesta. Tog nesrećnog 2. juna veliki Radivoj Korać otišao je na nebeski teren. To je bio događaj koji je duboko potresa ceo prostor bivše Jugoslavije.
Tadašnji selektor reprezentacije Jugoslavije mnogo je godina kasnije ponavljao:
- Ni sam ne znam zašto sam dozvolio da se ta utakmica igra!, govorio je Ranko Žeravica, čija je supruga Zagorka sa njim zajedno poslednja živog videla legendarnog košgetera.
Tokom Evropskog prvenstva u Litvaniji 2011. godine premijerno je prikazan film Žućko, posvećen Radivoju Koraću, a odmah posle premijere legendarni košarkaš Crvene zvezde Dragan Kapičić je ispričao.
- Malo ljudi zna da sam trebao da budem u kolima sa Žućkom.On je naime, iz Beograda došao sam, svojim kolima, pošto je imao obaveze u Belgiji. Nekoliko mi je puta tražio da krenem sa njim, da ne vozi sam. Premišljao sam se i izvinio, jer sam u Sarajevo stigao sa Vladimirom Cvetkovićem i bilo mi je ružno da ostavim Cveleta. Tako smo se rastali, a kada sam se vratio kući, majka mi je rekla da su zvali iz Košarkaškog saveza Jugoslavije. Poginuo je Žućko.
Koraćev saigrač iz OKK Beograda Blaž Kotarac, nedavno se setio ne samo Žućka i događaja koji se zbio tri dana ranije.
- Igrali smo 31. maja 1969. revijalnu utakmicu u Sarajevu, a povodom izgradnje velikog sportskog centra ,,Skenderija“, on za reprezentaciju Jugoslavbije, a ja sa igračima poreklom iz Bosne i Hercegovine. Bili smo zajedno dva dana, u hotelu, nerazdvojni, dogovorili se da se zajedno vratimo sa njegovim autom – golfom za Beograd, i… pred polazak, odjednom… ni onda ni sada, 50 godina posje, neobjašnjivo… Ja sam odlučio da idem u Banjaluku, kod roditelja, da ih obiđem na jedan dan. Žućko me pogledao, rukovali smo se našim ,,levicama“ i samo je prokomentarisao: “I, šta, prijatelju Koki, ostavljaš me da sam idem za Beograd”. I – tako je to bilo, nikad se više nismo videli, napisao je nedavno Kotarac.
Korać je sahranjen u Aleji velikana na Novom Groblju u Beogradu, gde su se pet decenija kasnije okupili članovi porodice. saigrači, prijatelji i poštovaci, čoveka čije ime nosi jedan ženski košarkaški klub, kao i Kup Srbije za košarkaše.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
