Nataša je odlučila ovo leto da provede u Egiptu sa prijateljicama gde se potpuno prepustila čarima mora.
- Letujem sa svojom standardnom ekipom skoro svakog leta. Važno mi je da budem okružena ljudima koji mi prijaju i zrače pozitivnom energijom. Moji prijatelji su za mene poput porodice tako da koju god destinaciju da izaberemo, provoda i zabave nikako neće nedostajati. Egipat smo izabrale kako bismo se što bolje odmorile, ali i oprobale u nekim novim aktivnostima. U prepodnevnim časovima smo u bazenu, sunčamo se, igramo odbojku, neke od nas odu čak i do teretane. Po podne provodimo u moru. Crveno more je prelepo, bogato egzotičnim životinjama, tako da volimo da ronimo i istražujemo. Pored vremena provedenog sa svojim prijateljicama, knjige i filmovi su sastavni deo mog odmora.
Plivala si sa delfinima, jahala kamilu, vozila kvad. Da li postoji neko ograničenje da zbog proteze ne možeš da uradiš? - Većina ograničenja su samo barijere u glavi. Stanje uma ima moć da pomeri granice. Sto se mene tiče, volim da se oprobavam u novim stvarima. Ako imam neki san ili cilj pokušaću da ga ostvarim i daću sve od sebe. Uspela ili ne, najvažnije lekcije se uglavnom nalaze u tom putu do odredišta
Imaš odličnu liniju, kako je održavaš? - Tokom godine memam puno vremena za vežbanje, ali se trudim da vodim računa o ishrani i da puno šetam. Plivanje je definitivno najbolji recept za dobru figuru tako da se sada na odmoru trudim da plivam što više.
Često te vidamo u društvu prijatelja, kakav ti je emotivan status? -Nikada o tome nisam puno govorila. Srećna sam i ispunjena -smatram da je to najvažnije.
Ne skidaš osmeh sa lica, da li vodiš neke unutrašnje borbe za koje niko ne zna? - Verujem da svako od nas svakod nevno vodi neke unutrašnje bitke. Nije uvek lako ostati optimističan i pozitivan. To je takođe jedan od razloga zašto je empatija važna i zašto ljudi treba da imaju razumevanja jedni za druge. Život je pun uspona i padova i to je ga čini interesantnim. Ono što meni uvek pomaže da prebrodim teške trenutke jeste saznanje da će se u nekom momentu sve to preokrenuti. Loši periodi su ionako tu da nas nauče da cenimo one dobre. Treba samo stisnuti zube, izvući lekcije i hrabro nastaviti dalje.
Da li ima neka želja koju sebi još uvek nisi ispunila? Plivanje sa delfinima je bio moj najveći san i neizmerno sam srećna što je ispunjen! Velika mi je želja da posetim Njujork, da odem na pravi afrički safari, posetim Australiju... Sve ove inspirisane događajima izomiljenih knjiga. Najbitnije je da snova uvek ima i ljudi definitivno nikad ne bi trebalo da prestanu da sanjaju...
Ljude je oduševilo kada si posetila malu Mariju i pružila joj podršku tokom oporavka i dala savete oko proteze. Dobijaš li često takve pozive? - Nažalost, takvih poziva ima dosta pogotovo kada su deca u pitanju. Oni su pravi istinski heroji. Trudim se da se uvek odazovem, odem u posetu ili bar podelim neki savet. Znam koliko je meni bilo teško kada sam se suočila sa tim izazovom, znam koliko sam bila izgubljena jer o protetici gotovo ništa nisam znala. Ljudima, pogotovo deci, znači kada vide još nekoga koji bije istu bitku. Posete uglavnom počnu stidljivo, a završe se šalama poput "bar više neću moći da ustanem na levu nogu" i guglanja dezena proteza.
Film "Skok" sa tobom u glavnoj ulozi će uskoro imati premijeru, kako si se osećala kada si deo, koji je prikazan, pogledala na ekranu? - Nedavno je bilo prikazivanje samo malog dela filma (20 minuta). Zvanične premijere nije još bilo jer se na jesen film prvo šalje na festival.Skoro četiri godine smo radili na ovom ostvarenju i lično sam prezadovoljna. Film je prilično emotivan, prati priču mog povratka na parket, od bolnice do terena ali glavna tema je prijateljstvo. Puno puta sam istakla da bez podrške koju sam imala tokom cele ove avanture, apsolutno ništa ne bi bilo moguće. Paralelno se prati priča i o višedecenijskom srpsko-francuskom košarkaškom prijateljstvu u čiju čast smo u decembru prošle godine podigli spomenik na Malom Kalemegdanu.
MOJ OTAC JE BIO NA LICU MESTA KADA JE DEI OTKINUTA RUKA Ostala si upaméena kao devojka hrabrost. Tešku saobracajku je doživela i voditelika Dea Durdević. Da li ste se strele u međuvremenu irazmenile po koji savet? - Svi smo biliu šoku kada se dogodila ta saobraćajka. Igrom slučaja, moj otac radi u bolnici ispred koje se udes dogodio i bio je tu na licu mesta. Deu ne poznajem lično, ali sam poslala poruku podrške naravno. Dobro znam koliko taj vetar u leđa znači u takvim situacija. Nisam imala priliku da se vidim sa njom, ali po svemu što mogu da ispratim iz medija, situaciju iznosi na najbolji mogući način. Počela je čak i da radi... Vrlo rado sam tu za nju ako zatreba podrška ili savet i želim joj puno sreće u nastavku rehabilitacije .
kurir.rs / Blic
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
