Postoje treneri koji se ne plaše i postoje ziheraši koji igraju na sigurno, na rezultat.
Ovi prvi su poznati kao inovatori i gotovo nikad ne stignu do zvezda, trofeja i ogromnog novca. Oni drugi ubiru plodove ovih prvih, kite se tuđim perjem, dobijaju gotove igrače i na njima zarađuju pehare i pare. Nepravda, pa to ti je, rekao bi Kalimero. Ali, u takvom svetu živimo.
Srpska košarka posle dužeg vremena ima pravo košarkaško blago. Radi se o Nikoli Topiću, košarkašu Crvene zvezde, koji će sledeću sezonu igrati u Megi. Mladi plejmejker ovog leta osvojio je Evropsko prvenstvo u konkurenciji juniora, uzrasta do 18 godina.
Nažalost, selektor Svetislav Pešić odlučio je da Nikolu Topića ne vodi na Svetsko prvenstvo. A, značilo bi mu. Posebno što reprezentacija Srbije ovog leta ne puca od kvalitetnih igrača, jer je veliki broj njih ili otkazao, ili je povređen. Zato je trebalo naći mesto Nikoli Topiću, zarad budućnosti i godina koje su pred njim i Srbijom. Pa, valjda smo zemlja košarke! Jesmo li?
Nikola Topić je mlad i nije formiran igrač, ali sigurno ne bi bilo kome uzimao mesto u ekipi. Posebno što je Srbija deficitarna na poziciji plejmejkera. U kvalitet Stefana Jovića niko ne sumnja, kao i organizacione mogućnosti Marka Gudurića ili Alekse Avramovića. Ali, Nikola Topić je u utakmici protiv Portorika pokazao da ima žicu, košarkašku inteligenciju i gen koji vrhunskog igrača odvaja od prosečnog.
Nažalost, njegov talenat i rad neće biti nagrađeni ovog leta. Sam odlazak na Svetsko prvenstvo mnogo bi mu značio, najviše na sticanju samopouzdanja i bildovanja samouverenja i samopoštovanja. Zbog svega toga treba se malo vratiti u istoriju, kada i kako su pravljeni vrhunski košarkaši na ovim prostorima.
Čudi ovakav stav Svetislava Pešića, jer je uvek davao šansu mladim košarkašima tokom svoje bogate karijere. Treba se samo setiti Nemanje Bjelice i njegove saradnje sa Karijem, kada se kao anonimus obreo u Crvenoj zvezdi 2010. godine. Baš je Pešić bio šampion Evrope i sveta 1986. i 1987. sa mladim košarkašima, a u toj generaciji bili su Sale Đorđević, Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Teoman Alibegović, Slaviša Koprivica...
Tadašnju A reprezentaciju Jugoslavije vodio je Krešimir Ćosić, a on je na EP 1987. godine kao klinca od 20 godina, bez iskustva poveo Aleksandra Đorđevića. I to se desilo onako, rekli bi neki, kako je Bog uredio. Naime, prvi izbor selektora Ćosića Nebojša Ilić nije imao pasoš, pa je u tim uskočio mlađani Đorđević. U utakmici za bronzanu medalju protiv Italije, upravo je Aleksandar Đorđević bio najbolji košarkaš, on je bio taj koji je bio najzaslužniji za odličje. Baš to igranje na EP omogućilo je mladom pleju da stekne znanje i rutinu, da na budućim velikim takmičenjima bude lider, vođa i strelac najvažnijih koševa za reprezentaciju.
Jedan drugi trener, Zoran Moka Slavnić nikada nije bio poštovan od strane košarkaške struke u Srbiji. Može se reći da su ga u jednom periodu iskoristili, gurnuli mu "vruć krompir" u ruke kada su ga postavili za selektora 2007. godine. I Moka se suočio sa brojnim otkazima reprezentativaca, tako da je pored Milana Gurovića, Marka Jarića i Darka Miličića, na EP u Španiju poveo čak devet debitanata, koji će kasnije postati nosioci igre u reprezentaciji.
Treba se samo setiti da su tada šansu dobili Miloš Teodosić, Branko Cvetković, Vuk Radivojević, Zoran Erceg, Dragan Labović, Stefan Marković, Nemanja Aleksandrov, Novica Veličković i Milenko Tepić. Većina debitanata tadašnjeg tima u budućnosti su postali nosioci igre u reprezentaciji Srbije. Podmladio je Moka selekciju, u vatru gurnuo mlade lavove, na kojima su kasniji neki drugi treneri pobrali slavu, rezultate i medalje.
Taj isti Moka zaslužan je za vrhunske karijere koje su napravili Dražen Petrović, Toni Kukoć, Dino Rađa, Aleksandar Đorđević, Miloš Teodosić... Svima njima, Zoran Slavnić dao je šansu kad su bili klinci, totalni anonimusi i samo vrhunski talenti. Pričao je sa njima, išao kod roditelja i što je najvažnije, nije teoretisao, već je radio. Nažalost, danas, a ni unazad nekoliko decenija, nema takvih trenera.
Treba se setiti i kako su priliku u reprezentaciji dobili Vlade Divac ili Predrag Danilović. Bili su mladi, klinci, bez iskustva... Ali, dobili su šansu koju su vratili decenijama posle. Vreme radi za Nikolu Topića, njegov talenat, kao i perspektiva cele njegove generacije, ne mogu da izblede. Ali, opet boli što nije otišao za Filipine, Japan i Indoneziju. Ne samo zarad njega, već i zarad budućih rezultata, trofeja i medalja srpske košarke. Nemamo mi više toliku bazu da se tako luksuzno odričemo talenata. Ali...
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
