GOST KURIRA ALEKSA BALAŠEVIĆ: Srbija je među pet najboljih zemalja u organizaciji MMA borbi u Evropi! (KURIR TV)

Zahvaljujući sportsko-borilačkom spektaklu "Megdan" Srbija je unazad nekoliko godina postala prepoznatljiva u Evropi i svetu. Tvorac "Megdana" na kojima se već tri godine pojavljuju najbolji MMA borci iz Evrope, Aleksa Balašević bio je gost Kurira i objasnio je fenomen ove manifestacije. Sin Ðorđa i Olivere Balašević napravio je ozbiljan biznis na gladijatorskim borbama, a njegov turnir je postao brend i za Srbiju jer zemlju prepoznaju baš po ovoj manifestaciji.

Do sada su organizovana tri Megdana. Koliko si zadovoljan učinjenim i šta možemo da očekujemo za četvrti Megdan u martu?

- Megdan 3 se završio 23. aprila, bio je to duel saveznika, Srbije i Rusije. Protekao je najbolje do sada, po posećenosti i borbama. Četvrti organizujemo 15. marta, zvaće se "Megdan odabranih" i biće održan u Novom Sadu, u velikoj hali Spensa. Biće i jedan beogradski Megdan, krajem maja ili početkom septembra. Novosadski je već spremljen, gotovo organizovan. Od prvog Megdana držimo nivo, i oko organizacije i oko kvaliteta boraca - počeo je razgovor za Kurir Aleksa Balašević.

Kako jedan mlad čovek dođe na ideju da organizuje u Srbiji spektakularne MMA borbe?

- Bavio sam se rvanjem ceo život i bio sam reprezentativac. Ljudi misle da je to srodno sa ovim što radim, ali nije. Organizovali smo Megdan jer smo izračunali da takav događaj može da privuče dosta ljudi. Novom Sadu koji je grad kulture, pored Egzita bio je potreban još jedan veliki događaj. U saradnji sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, koji je prvi uložio u Megdan i to u vreme kada smo bili na početku napravili smo već na startu spektakl. Zato sam mu beskrajno zahvalan.

Napravio si firmu koja se zove Megdan. Kako funkcioniše ta kompanija?

- Megdan je grupa producenata. Funkcioniše tako što 24 časa svakog dana radi. Svako u firmi ima određeni zadatak da nešto radi. Invent menadžment je zahtevan posao. I mi stvarno mnogo radimo zarad tri sata jednog sportskog spektakla. Od Megdana do Megdana, nas sedmoro je u firmi i svako ima svoju delatnost. Neko pronalazi borce, neko sarađuje sa našim glavnim partnerima kladionicama i priprema kvote, neko traži borca koji može da napravi zanimljivu borbu, neko se bavi novim efektima...

Kako se Srbija kotira u Evropi, kada je u pitanju organizacija vrhunskih borbi?

- Kada je u pitanju konkretno MMA, Rusi i Poljaci su sigurno bolji od nas, jer imaju turnire čiji budžet prelazi milijardu dolara. Tamo se borci bore za nagrade od 500.000, 600.000 ili 700.000 evra. Pritom su to borci koji nisu ni blizu UFEC, ili prve lige. Moja procena je da smo zahvaljujući ne samo Megdanu, među prvih pet država u Evropi. Sigurno! Kao Megdan, koji već ima tradiciju, mi smo najveći turnir u jugoistočnoj Evropi, ali i najveći sportski događaj u Srbiji.

Na svakom Megdanu imao si poznate goste. Možeš li nam otkriti neko iznenađenje?

- Nama su spontano dolazile velike zvezde, kao što su Ernesto Hust, Piter Erts, Geri Gudridž... Lepa stvar je kada takve veličine MMA sporta uručuju pehare i medalje. Potrudićemo se da neko zvučno ime dovedemo na proleće u Novi Sad. Radimo na tome.

Dete si poznatih roditelja. Da li je to prednost ili mana u poslu kojim se baviš?

- Ja sam iz umetničke kuće i to je prednost, mada ima i mana. Sve ima svoje. Meni ljudi dođu i kažu, ti se baviš poslom koji nema veze sa tvojom familijom. Kako nema? Pitam. Jeste borba, ali organizacija, produkcija, to je srodan porodični posao. E, tu sam u prednosti.

Kolika je pomoć majke Olivere i oca Đorđa koji je komponovao hit "Megdan, bre"?

- Mama je kapiten u organizaciji i produkciji, to moram da kažem. Nije da ona pomaže, da je kontanstno tu, ali kad god mi treba, ona se samo stvori i da kažem, ispegla sve što smo zamislili. Otac deluje iz senke, on je "fantom iz opere". Napisao je i komponovao pesmu, a uradiće još nešto povodom instrumentala za novi Megdan. Tu su i sestre, pomažu i one.

Kako je tekla tvoja rvačka karijera?

- Imao sam dobru karijeru, ali sam prekinuo zbog povrede vilice. Čuje se to i dalje. (demonstrira puckanje i smeje se) Sve u svemu "ajron fejs". (smeh) Bio sam reprzenetativac Srbije tri godine, a to je velika stvar. To je kao biti reprezentativac Brazila u fudbalu. Mi smo dominantni u tom sportu. Sad imamo Davora Štefaneka, a u bivšoj Jugoslaviji imali smo sijaset boraca koji su donosili sigurne medalje sa olimpijskih igara. Moj trener Aleksandar Jovanović bio mi je treći roditelj, psihologiju koju me je učio, primenjujem sada u svom poslu. Izašao sam iz rvanja u 20. godinu, jer sam video gde mi je mesto.

Koje još sportove voliš sem rvanja i borilačkih sportova?

- Mnogo volim rukomet i hokej! Od pojedinačnih sportova, volim atletiku, a posebno pratim nordijsko skijanje. Čuo sam da je to baš težak i naporan sport. baš zbog te specifične tehnike.

Ranije si pominjao organizaciju Megdana u Beogradu u Banjaluci. Šta se dešava sa tim?

- Iz dana u dan imamo nove ideje. Imam predlog da Megdan pravimo u Slovačkoj, a na stolu je i dalje ponuda da sve organizujemo u Omanu. Međutim, od njih iz Omana dobijem poruku na svakih mesec dana. Meni je najlakše u Novom Sadu, što bi rekli "lako je pasulj u svojoj trpezi praviti". To je moja luka. U Novom Sadu znam sve, od redara, do onih na funkcijama. Pregovaramo sa Beogradom i 50 odsto posla je odrađeno. Biće tu ista publika kao i u Novom Sadu. Što se tiče Banjaluke, trebalo je da bude u oktobru, ali je odloženo zbog izbora... Ali, biće tamo, posle Megdana 4.

Kom profilu ljudi i životne dobi su namenjene MMA borbe?

- Ljudi imaju predrasude što se toga tiče. Na prvom Megdanu sam razgledao ljude koji dolaze. To su bili, kako da kažem, "svakakvi ljudi". I stariji i mlađi, doktori, advokati, kriminalci, biznismeni, političari... I svi su isto navijali. Iz tog razloga mogu da zaključim da je bezbednije ljudima da dođu na takav događaj, nego na neku fudbalsku utakmicu.

Nikada ni najmanji incident nije se desio na Megdanu. Koliko je važna bezbednost na ovakvim skupovima?

- Što se tiče publike nije bilo incidenata. Ali, na prvom Megdanu, imali smo veliku tuču trenera i boraca, i to u finalu. To nam je donelo 2.000.000 pregleda na Jutjubu. Najvažnije od svega je da niko nije bio povređen. Dok ima tuče, borbe nisu nameštene. To nekome znači! Eto, na fudbalu, kada je Zidan glavom udario Materacija... To se desi. I posle tog incidenta na prvom Megdanu, akteri su se pomirili, a to je privuklo ljude. Skoro 7.000 ljudi bude na Megdanu i nema incidenata među navijačima, čak i kad su borci iz Srbije i Hrvatske.

Kako si video meč Habiba Nurmagomedova i Kolina Mekgregora koji je proglašen za najveći MMA spektakl na svetu?

- Od početka sam znao da će Habib pobediti. Nisam kompetentan da govorim o meču koji se vodio za nekoliko miliona dolara, ali po mom mišljenju Rus je borac koji je u usponu. Mekgregor je ostvarena ličnost, čovek koji ima 500 ili 600 miliona na računu. Imao je i dva pojasa, njemu borba nije bila važna koliko Habibu, koji se tek sada pojavio. A, i kompletniji je borac.

Kako gledaš na to što su MMA borbe dostigle nivo profi boksa?

- MMA poredim sa filmom "Rolerbol", filmom iz kraja sedamdesetih godina prošlog veka, sa Džejmsom Kanom u glavnoj ulozi. Poenta filma je da će jedini sport na svetu, u budućem vremenu, biti onaj koji je agresivan i uzbudljiv. Ja na to tako gledam i nadam se tome. MMA je doživeo metamorfozu i evoluciju. Do pre samo deset godina borci su se takmičili za sume koje su 500 puta manje od onih za koje se danas bore. Mi iz Megdana u Megdan, dižemo standarde u vidu svega, a to nas ne dovodi u minuse, što je važno. Taj sport će tek postati popularan.

Kako gledaš na to što pojedini ljude tvrde da je MMA brutalan i krvav sport?

- Razumem ljude koji ga osuđuju. Oni kažu, to je tuča. Opet, kažem, to je samo sport.

Megdan. Stara srpska reč. Kako si došao na ideju da baš tako nazoveš borilački spektakl?

- Po pitanju mnogih stvari u životu sam konzervativan i religiozan, ali na neki svoj način. Kada sam bio u osnovnoj školi nisam mogao da razumem neke drugare koji su tetovirali japanska slova. Čekaj, tetoviraš sve to pored našeg lepog pisma? Isto tako, nisam razumeo tetoviranje Sparatanaca na leđima. I to su radili neki moji prijatelji. Sve je to u redu, ali mi imamo toliko naših junaka. Kada smo tražili reč, prvi predlog je bio "koloseum". Nije to naša reč, drugo treba nam nešto naše, rekao sam. Onda je došao predlog "boj", ali to već ima u Rusiji, takmičenje slično trijatlonu. I onda sam slučajno, spontano, 2016. godine rekao "megdan". I to tako dobro ulazi u uši. Sada kada na Guglu ukucaš "megdan" prvo izađe naš turnir, a tek onda značenje reči. Tako je to nastalo i sviđa se čak i strancima - zaključio je Aleksa Balašević.

Kurir sport/Aleksandar Radonić