Kao što je i običaj kod “malih” zemalja, njihovi predstavnici uglavnom učestvuju na Olimpijskim igrama uz pozivnicu MOK-a, pa su tako i Tongoanci od te 1984. godine redovni učesnici (uglavnom bez zapaženijih rezultata) najveće svetske sportske smotre. Ipak, ono što razlikuje Tongu od ostalih sličnih članova olimpijske porodice je to što su oni uspeli da se upišu na listu osvajača medalja i to zahvaljujući neverovatnom Paeu Volfgramu.
Bivši ragbi igrač Paea Volfgram, dobio je specijalnu pozivnicu za učešće na bokserskom turniru u super-teškoj kategoriji na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Ovaj tada dvadesetčetvorogodišnji Tongoanac se u tom trenutku samo šest godina bavio boksom, koji je počeo da trenira zahvaljujući svom prijatelju Toniju Fuliandžiju. Posle samo 24 borbe sa slabašnim protivnicima iz malenih zemalja Pacifika, zahvaljujući specijalnoj pozivnici i pravilima MOK-a da “male” zemlje imaju pravo da sami biraju nekoliko svojih učesnika Igara, bio je na putu za Atlantu.
Naravno da je pre takmičenja bio autsajder, čak se može reći da ga niko od bokserskih stručnjaka nije ni poznavao, pa najviše što se od njega očekivalo bilo je da ne doživi težak nokaut. Ipak, Volfgram je iznenadio sve i ispisao bajkovitu priču, koja se svrstava u 100 najboljih trenutaka Olimpijskih igara.
U prvom kolu turnira superteškaša u Atlanti, Volfgram, koji je pre svakog ulaska u ring uzvikivao tongoansku mantru: “Tonga mounga kihe loto” (Tvoje planine su tvoje srce) je pobedio na poene Belorusa Sergeja Dahoviča, rezultat u meču je bio 10:9. Bio je te već veliki uspeh Volfgrama, ali on tu nije želeo da stane. Naredni njegov protivnik, u četvrtfinalu turnira, bio je Aleksis Rubalkaba, kubanski bokser koga su mnogi poredili sa njegovim legendarnim sunarodnicima Teofilom Stivensonom i Feliksom Savonom i koji je smatran za glavnog favorita u superteškoj kategoriji. Ipak, na oduševljenje publike koja je od prvog udarca gonga uzvikivala “Ton-ga, Ton-ga”, Paea Volfgram se od starta borbe sjajno suprostavio favorizovanom kubanskom borcu.
U svom kako ga je kasnije nazvao “gold medal match”-u Volfgram se sjajno borio, u prve dve runde je bio evidentno bolji u ringu, stekao je veliku prednost, koju je do kraja lagano sačuvao za pobedu na poene rezultatom 17:12 i najveće iznenađenje celokupnog bokserskog turnira na Igrama u Atlanti. Već to je bio najveći trenutak u sportskoj istoriji Tonge, jer je Paea pobedom protiv Rubalkabe osigurao najmanje bronzanu medalju, ali je on verovao da može i više.
Protivnik Volfgrama u polufinalu bio je Nigerijac Dokivari, koji takođe nije bio među glavnim favoritima, ali koji je nokautirao sve svoje dotadašnje protivnike na turniru. Bilo je to neizvesna borba do poslednje sekunde, rezultat je bio 6:6, a onda je u bukvalno poslednjim sekundama meča Volfgram pogodio Dokivarija, za 7:6 i istorijsku pobedu i plasman u borbu za zlatnu medalju.
Tongoanska nacionalna televizija nije prenosila tu istorijsku borbu, ali je i pored toga u ovoj Kraljevini u Pacifiku zavladala euforija.
Kralj Topu IV, Monarh Tonge u tom trenutku, proglasio je nacionalni dan posta i molitve za Volfgrama.
Na pitanje novinara o tome i da li je ikada postio, Paea je pokazao na 182 centimetara i 140 kilograma i odgovorio:
“Da li izgledam kao da sam mnogo postio?!”
Volfgrama je čekala borba za zlatnu medalju protiv Vladimira Klička, a pre borbe stigle su loše vesti. Tokom meča sa Dokivarijem, Paea Volfgram je slomio zglob i polomio nos, pa da nije bila u pitanju borba za zlatnu medalju, ne bi ni ulazio u ring. Pre finalnog meča Volfgram je novinarima dao vrlo zanimljivu izjavu o očekivanju u finalu:
“Ako osvojim zlatnu medalju, ja ću prvi umreti, trener će sledeći, a Kralj će mi dati pola Tonge.”
Dobro se držao Volfgram protiv Klička u finalu, posle dve runde gubio je sa samo 3:2, ali u trećoj i poslednjoj rundi, ukrajinski bokser je dominirao, dobio je taj deo borbe sa 4:1 i osvajio zlatnu medalju pobedom na poene od 7:3. Ipak, koliko god da je Kličkova pobeda bila značajna, srebrna medalja za Tongu, donela je Volfgramu veliku slavu širom planete. Zemlja sa samo oko 100.000 stanovnika, koja se prostire na 169 ostrva, osvojila je prvu olimpijsku medalju, što je za sve ljubitelje sporta bilo neverovatno.
Kada je Paea Volfgram doneo srebro u svojoj domovini izjavio je:
“Osećam da je ova medalja kao nacionalna imovina.” – ostavljajući svakome ko želi da uzme i stavi oko vrata srebrnu olimpijsku medalju.
Nikada ranije tako mala zemlja sa tako malo sportista nije bila ni blizu osvajanja olimpijske medalje, a Tonga je to uspela zahvaljujući Paeu Volfgramu, momku sa “srcem velikim kao planina”, koji je ispisao jednu od lepših priča u istoriji Olimpijskih igara.
Kurir sport / Sportska sećanja
NE PROPUSTITE
