Za Kurir iz Dubaija - Vuk Brajović!
Malo je bilo očevidaca neverovatnog meča Đokovića i Monfisa koji su mogli nešto da izuste po njegovom okončanju – ali, srećom, jedan od njih je bio upravo njegov pobednik – naš igrač, koji je po ko zna koji put izveo pravo tenisko čudo, magiju „teniskog vaskrsnuća“ – posredstvom neverovatne mentalne snage i teniskog vele-umeća, kao niko u istoriji ovog sporta. Za Monfisa – sedamnaesti uzastopni poraz, uprkos sjajnom meču, a za Novaka...
„Bekstvo – to je reč koja bi najviše odgovarala ovom što se desilo večeras,“ počeo je konferenciju za medije tim rečima Đoković, i dalje pod vidnom dozom adrenalina posle još jednog antologijskog preokreta. „Bilo ga je veoma teško dobiti večeras jer je bukvalno sve vraćao u teren, dok sam ja „potrošio“ previše lopti, pogotovo iz izglednih situacija za osvajanje poena iz centralnog dela terena. Nisam se kretao dobro, i lako sam mu stvarao prilike da odigrava pasing-šotove. Ovo je bio tipičan primer meča u kome morate da uradite sve da u njemu nekako ostanete, i znao sam da mi jedina šansa leži u tome da se nekako vratim u drugom setu, održavam servis i čekam svoju narednu šansu. Upravo to se i desilo...“ rezimira Đoković, i nastavlja:
„Iz te perspektive i strateški gledano, možda bi bilo bolje za mene da sam drugi set uzeo u taj-brejku, jer bih ga tako dodatno umorio, ali bi u retrospektivi bilo korisnije da sam iskoristio svoje šanse i set lopte na 5:4 i 6:5. To je bio veliki problem, i lakim greškama iz razmene sam proćerdao te važne prilike – sve do momenta kada je Monfis imao 6:3 i servis u taj-brejku, kada su stvari počele da se odvijaju u moju korist, i kada sam osetio da bolje „prolazim kroz loptu“ u svojim udarcima. Nadao sam se da će promašiti prve servise na tim meč loptama, to se i desilo – i omogučilo mi je da se borim za te poene kroz razmene, što se pokazalo spasonosnim. Treći set teško da je imao nečeg vrednog u sebi za analizu, jer se on jasno povredio u trećem gemu i nije bio ni blizu nivoa nastupa iz prethodna dva seta.
„Monfis je odigrao možda i svoj najbolji meč protiv mene večeras, u naših dosadašnjih sedamnaest susreta. Bilo ga je nemoguće probiti u prva dva seta
Na pitanje – šta ga čini toliko čvrstim kada se suočava sa meč-loptama, Đoković se dobro zamislio, i potom odgovorio:“Ne želim da ovo što ću sada reći zvuči drastično. Ako bih mogao da načinim poređenje, to je kao da se nalazim na ivici provalije, i znam da nema povratka – osim ako mogu da nađem neki način da preskočim tu provaliju, preživim nekako, pomolim se i verujem da ću nekako pronaći put do bezbednog tla. Sa tim se suočavamo u našem sportu često, i ovakve stvari nam se priviđaju,“ objašnjava Novak. „Sve se svede na taj poen, možda i poslednji. Nema povratka, uradi sve što možeš. Jednostavno, pomirim se sa tim i potrudim se da uradim sve što mogu u tom momentu. Konkretno, ono što radim je da sebi na neki način potvrdim sebi i protivniku prisustvo na terenu, razmišljam o svom disanju i tome kako ću da izvedem naredni udarac, postavim pravilno na njega i zauzmem željenu poziciju na terenu. Ne znam da li sam vam dao jasnu analogiju – ali to tako izgleda; sve – ili ništa, stvar života ili smrti u tom trenutku. Što više to iskušavam, to se više navikavam na ovakve situacije. I ne mislite da ih prizivam, jer svakako ne želim da spašavam meč lopte iz meča u meč...“ uz osmeh komentariše ovo stanje Đoković.
Nekoliko pitanja se ticalo i sutrašnjeg finala protiv Cicipasa, sa kojim ima izjednačen rezultat u dosadašnjim mečevima (2-2): „On je svakako jedan od lidera nove generacije asova, stabilno prisutan u Top 5 i Top 10 našeg sporta. Već od juniorskih dana je bilo jasno da će biti sjajan profesionalac. Veliki je radnik, posvećen, harizmatičan, veoma fin momak. Izuzetno je talentovan, strastven u vezi tenisa, što je izuzetno dobro za naš sport i igru. Sjajna ličnost u svakom smislu za tenis, to je Stefanos!“ hvali mladog Grka Novak. „U finalu se nikad ne zna kako će se stvari odvijati, pobednik može biti bilo ko od nas dvojice. Osvojiio je devet mečeva u nizu od početka turnira u Marseju, i to svakog dana ovde od kada je došao. To je impresivno, i uopšte nije lako! Veoma je fizički spreman, po svemu sudeći odlično radi sa svojim timom – i znam i moram da nađem načina da se dobro oporavim za meč sa ovakvim protivnikom. Nikako ne smem sebi da dozvolim da počnem meč na način na koji je to bilo večeras... Ako to uspem, nadam se da će to biti važan korak ka osvajanju titule“ ističe Novak.
Novinare je interesovalo kako mu polazi za rukom da toliko precizno citira statistiku iz nastupa svojih protivnika. „Ah, pa to vam je kao domaći zadatak. Ako vam je posao ujedno i strast, onda vam svakako nije teško da radite neke stvari, što bi u ovom slučaju bilo – da pratite nastupe svojih protivnika. Ja sam jedan od onih igrača koji – kad ga ne igra – posmatra teniske mečeve. Naravno, tenis nije sve čime se bavim u životu – tu su moja deca, porodica, druga interesovanja; ali, izuzetno volim da pratim šta se dešava u mom sportu, naročito kada mi je cilj da se takmičim na najvišem nivou. Jednostavno, želim da znam šta rade moji najveći konkurenti, kako igraju, kako se osećaju, kako im se odvija sezona. I tako, možete da kažete da je moj sistem ažuriran – možda ne toliko dobro i detaljno kao što je to slučaj sa drugim igračima, ali je činjenica da se time aktivno bavim...“ daje nam do znanja Novak.
Bilo – ne ponovilo se, ukratno bismo mogli da kažemo. Ali, kako to reći, a ne „ujesti se za jezik“ – kad je Novak u pitanju. Jer, uprkos sveukupnom stresu, strahu, sekiranju, nerviranju, frustracijama i bolu – Novak Đoković je još jednom, uprkos ko zna sve čemu, svojim obožavateljima doneo još jednu čudesnu pobedu i radost, a stranicama teniske istorije novo poglavlje o živoj legendi belog sporta iz Srbije. To je Novak Đoković, čovek neverovatne radne etike, upornosti, volje i vere – a njegovi poklonici, i večeras, među najsrećnijim ljudima na planeti – koji ipak ovo što su proživeli ne bi menjali nizašta na svetu.
Idemooo bree!!!
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
