PUNO I PREVIŠE KONTROVERZI NA POČETKU ZAVRŠNOG GREN SLEMA SEZONE 2020! Da li će tako biti i do samog kraja Rolan Garosa?!

Pozni septembar u gradu svetlosti ne nudi baš idealne uslove kada su razne aktivnosti na otvorenom u pitanju, a skoro neizbežna kombinacija vetra, kiše i nižih temperatura skoro po automatizmu stvara velike probleme teniserima – a pogotovo teniserkama, čiji protesti već pune kolumne svetskih medija i uši nikada naročito uviđajnih organizatora ovog turnira.

Osam stepeni, kiša, vetar, Florida i Crna Gora su kontrastni sadržaj koji nam stiže sa jednog od terena na otvorenom, sa meča sa kojeg su se Azarenka i Danka Kovinić protestno udaljile – iskusivši nepodnošljive uslove za igru i neuviđajnost organizatora da čekati na terenu odluku o nastavku tog meča predstavlja skoro neminovni put ka prehladi – i ko zna još kakvim posledicama – zdravstvenim i formalnim. Tačno je, Vika – Pariz u ovo doba godina nije Sarasota, ali nije ni trebao ni mogao da bude – bez obzira na to što se ka njemu zaputio celi svetski teniski karavan – u naivnoj nadi (ili podstaknut nekim drugim motivima) da će se tenis kod Bulonjske šume igrati u podnošljivim uslovima, čemu će svakako doprineti...

Šta? Činjenica da je tek jeseni 2020. ovaj teniski kompleks dobio svoj prvi natkriveni (centralni) teren – a da, ako se izuzmu još dva preostala stadiona Suzan Lenglen i Simon Matju – ostalih 7 terena bukvalno ne nudi nikakvu veću zaštitu igračima od vašeg rekreativnog teniskog kluba u kraju – ne može nikoga ko se razume u planiranje i izvođenje profesionalnih teniskih turnira da ostavi spokojnim u pogledu toka ovogodišnjeg Rolan Garosa. Ako se u tu grupu mogu svrstati i takmičari – onda je legitimno pitanje: zar sami nisu znali šta ih čeka u pogledu osnovnih uslova za igru, makar Pariz i doživeo i neku vrstu „miholjskog leta“ (neuporedivo sa našim npr.) i kakve sve komplikacije u terminskom planiranju i održavanju mečeva ih čekaju?

Oni koji budu privilegovani da im mečevi budu planirani za pokriveni Filip Šartrije svakako neće biti imuni na to šta se dešava sa njihovim „meteorološki nezaštićenim“ koleginicama i kolegama – što će samo dodatno uticati na to da takozvani „turniski ritam“ učesnika ostane samo želja pusta i preinači se u moto „snađi se kako znaš i umeš“. Ako su današnje vremenske aktuelnosti možda na trenutak preuzele primat od kovid-tematike, svakako ne treba zaboraviti šta je „najveće zlo“ od svih zala koja prete profesionalnoj teniskoj zajednici u Parizu – jer, iako ste možda izbegli cinizmom izrežiranu sudbinu Džumhura, Krstina, Verdaska – „kovid-eliminaciju“ u medicinskim kvalifikacijama pod uslovima koje je istakao i kritizerski zahuktali Novak Đoković na jednoj od najnegativnijih konferencija za medije pre početka Grend Slema – ne budite sigurni da ste se te nemani rešili do kraja turnira.

Pariski „balon“, eto, i nije baš onaj „pravi“ – jer, po informacijama sa terena – igrači nemaju nikakvu pratnju od takmičarskog do trenažnog centra „Žan Buen“ – što je nekih desetak minuta peške kroz okolne ulice. I šta ćemo ako se tokom te promenade desi ovo ili ono – a ustvari ne mora da bude ni ovo, ni ono – već samo kovid test lošeg kvalitete, u šta otvoreno sumnjaju Đoković i družina?

Drugim rečima – svakim danom, u svakom pogledu – nismo ništa manje napeti, čak štaviše... A gde to sve vodi svetski tenis – čiji kovid-kriterijumi variraju iz nedelje u nedelju, od tek završenog ATP turnira u Hamburgu (koji je primao i kovid-pozitivne igrače, za koje je procenjeno da nisu više zarazni) do tek započetog Grend Slema u Parizu – koji je skoro arbitrarno udaljio iz takmičenja igrače (koji su bili negativni) zbog toga što su njihovi treneri bili proglašeni pozitivnim (a da im nije data šansa da to provere dodatnim testom), ili one koji su proglašeni pozitivnim – a da nisu imali prilike da urade dodatni test i tu odluku barem provere, a možda i opovrgnu. Zbunjeni ste? A ko nije – uključujući i one koji su, poput trenera Petra Popovića, sutradan u Srbiji uradili test koji je dao negativan rezultat; po svemu sudeći, biće sve manje zbunjenih a sve više gnevnih – što nas možda vodi i ka uvođenju nekih novih aktera u „beli sport“, onih sa pozitivnim testom sa katedre pravnih fakulteta...

Ako su nekima sećanja na pariski meč iz 2012. dvojice najvećih favorita na papiru i dalje sveža, setiče se da je Novak „imao Rafu“ kada su uslovi bili vlažni, a da je Rafa preokrenuo kada su oni postali suvlji – i neki od komentara koji su se mogli čuti u Parizu prethodnih dana su odslikavali takvo stanje stvari. No, tvrditi da će to predstavljati presudnu prednost nekoliko dana pred početak turnira, sa pojavom loptica koje su jednako zatekle sve igrače koji će sada morati da se adaptiraju na njih (jer se te loptice retko gde koriste na turnirima na šljaci tokom sezone) je više u domenu medijske debate nego zrele procene uticaja na situaciju na terenu.

Ono što je nepobitna činjenica je da je ovaj izbor dodatno zakomplikovao život i igru svim teniskerima u Parizu, i da je – osim zbog marketinško-budžetnih razloga koji su sve samo ne u drugom planu ovog takmičenja – ovo bio potpuno nepotreban potez donosioca odluka iz Francuske teniske federacije.

Da ove godine tenis ne može bez stvaranja dodatnih komplikacija tamo gde za njih stvarno ne bi trebalo da bude mesta – potvrđeno je i (za mnoge šokantnom) odlukom da se sa dosadašnjih zvaničnih loptica turnira jednog francuskog prozivođača pređe na loptice jednog američkog proizvođača. Da se razumemo – i jedne i druge loptice su izuzetnog kvaliteta, ali bukvalno svako ko igra tenis i na rekreativnom nivou zna da su ove druge (na vagi) teže u igri, i da značajno menjaju osnovne parametre nastupa – a pogotovo u vremenskim uslovima koji trenutno vladaju u Parizu.

Bez obzira na to kome to više (neutvrđenoj nekolicini među kojom se spominje Đoković) a kome manje (Nadal, na primer) takve loptice odgovarale – sama promena performansi osnovnog rekvizita igre nikako ne može da bude dobrodošla, pogotovo ako se ima u vidu da je prelazak sa tvrde podloge na šljaku bio kraći nego ikada, a da su organizatori znali da će ovakve loptice postati još teže za igru u ovakvim vremenskim uslovima mesecima pre nego sto je ova odluka obelodanjena.

I šta još reći ovog prvog dana trećeg i konačnog Grend Slema ove neregularne teniske sezone – a da može da zvuči ohrabrujuće? Rolan Garos je već dugi niz godina najkomplikovaniji turnir iz ove prestižne serije po njegovoj organizaciji i održavanju, i činjenica da ove godine raspolaže jednim terenom sa krovom i više njih sa svetlima za nočnu igru bi u najboljim uslovima značila tek nešto više od zračka nade da će stvari izgledati malo bolje. Sve sa čime smo se do sada susreli kroz izveštaje iz glavnog grada Francuske nagoveštava da će odluke iz formalno-organizacionog domena turnira – raspored mečeva po terenima, kriterijumi po kojima se održava ili prekida meč – ili krov zatvara ili drži otvorenim – imati mnogo veći udeo u toku i ishodu turnira nego što bi to bilo dobro za tenis uopšte, a kamoli u pandemijom unakaženoj sezoni. Ako favoriti i jesu Nadal, Đoković, Tim, Zverev, Cicipas – a kod žena bilo koja koja bi mogla da zadrži sabranost usled ovih problematičnih uslova za igru i iskoristi nešto sporije uslove i loptice (čitaj – Serena, za svoj rekordni 24- trofej sa Slema) – bojazan je da ćemo se previše baviti „nekim drugim stvarima“ sa Rolan Garosa nego što će to biti jedan od najuzbudljivijih i najkreativnijih sportova na planeti...

Kurir sport/ Vuk Brajović