ANALIZA PRED FINALE MELBURNA Đoković ili Cicipas? Dramaturški vrhunac sublimiran u kratkoj rečenici: Prvi ili dvadeset drugi?

Iz Melburna za Kurir - Vuk Brajović

Ovo će biti 11. meč u Open Eri da broj 3 i broj 4 ATP liste igraju u finalu Grend Slema – sa po 5 pobeda stečenih za obe strane, a u ovom slučaju će se takođe boriti i za prestižno prvo mesto ATP liste, na kome bi se Cicipas po prvi put našao u karijeri – a Novak nastavio rekordni niz od 373 nedelja provedenih na čelu ATP karavana. U poslednjih 18 odigranih Grend Slemova – na delu je duopol Đoković-Nadal, u kome su Srbin i Španac osvojili 15 titula (od čega Novak 9 a Nadal 6), a po jednu i jedino u Njujorku Tim, Medvedev i Alkaraz. Osvajanjem Australije Cicipas će postati 12 igrač u Open eri koji bi ovde osvojio svoj prvi Slem – i prvi koji je to učinio posle Vavrinke 2014. Nikada pre u Open eri razlika u životnom dobu između finalista u Melburnu nije bila toliko velika (Đoković – 35 godina 252 dana, Cicipas 24 godine 170 dana), a Novak i Stefanos su u Melburnu vezani i po tome što bi Cicipas postao najmlađi osvajač Australijen Opena od 2011 – kada je 23-godišnji Đoković ovde osvojio titulu protiv Mareja.

Šta treba očekivati u desetom finalu Novaka Đokovića u Melburnu – sa savršenim skorom u svim dosadašnjim nastupima – i prvom njegovog perspektivnog protivnika sutra na Rod Lejver Areni od 09:30 po našem vremenu?

Prvo – potvrdu kapitalne uloge (snažnog, preciznog) prvihi strateški plasiranih drugih servisa, koji bi imali za cilj da otvore teren serveru za postizanje vinera ili voleja na mreži. U vezi sa ovim, veoma bitno će biti to sa koliko pritiska će obojica asova ući u meč – jer je to faktor koji bi značajno mogao da utiče na njihovu učinkovitost. Drugi je – naravno – ritern, i „kralj“ ovog udarca Đoković u ovome traži priliku da što ranije u meču „otvori“ igru na Cicipasov servis i dođe do brejk-lopti. Od onoga što smo videli od Cicipasa u Melburnu – njegov ritern je bolji nego ikada, ali je pitanje koliko će uspeti da bude koncentrisan i konsistentan u tome, jer kod njega taj aspekt ume značajno da se umanji kroz meč. Đoković i Cicipas su dva puta igrali mečeve u 5 setova (oba puta na šljaci Rolan Garosa) i u tim prilikama je ritern kod obojice funkcionisao na zavidnom nivou. Pored toga, Cicipas će sigurno moći da iskoristi pozitivno iskustvo iz poraza od Novaka sa poslednjih Mastersa u Parizu i Torinu – gde je bukvalno nekoliko loptica odlučilo o pobedniku tih mečeva – a u kojima su servis i ritern bili ključni za konačnu prevagu.

Treća stvar koja će se pomno pratiti je – strategija, odnosno „ko će igrati na koji protivnikov udarac“ da bi ga primorao na greške ili slabije razmene koje će otvoriti teren za vinere. Već i ptice na grani znaju da će Novakov „trejd-mark“ moćni dvoručni bekhend gađati Cicipasov visoko-spinovani i jednoručni – sa namerom da mu poremeti ritam, primora ga da potroši dosta energije na njegovo uzastopno odigravanje – i prouzrokuje nesigurnost koja bi dovela do grešaka i remećenja ritma i plana igre. U tom segmentu je Cicipas do sada bio najranjiviji – i iako se to možda nije manifestovalo kao „rak rana“ u njegovim prethodnim mečevima u Melburnu – Đoković će to sigurno umeti da realizuje, kao toliko puta do sada. No, to ne bi trebalo da znači da Cicipas sutra neće nastojati da ovde iznenadi Đokovića – ali bi time mogao da otvori „rupe“ u svojoj igri koje bi došle na udar Novakovog „plana B“ – a pre svega kroz ubitačne Novakove paralele koje bi ga probijale i zaobilazile na osnovnoj liniji. Mogućnost „mešanja“ igre će se takođe ispitivati tokom meča po reakcijama na varijante dugačko-kratko, levo-desno ili ravno-spinovano-slajsovano – koje će često predstavljati pravi test mobilnosti, strpljenja, eksplozivnosti i kreativnosti da se nametne određeni stil igre – ili izađe iz serija udaraca nekim drugačijim koji bi otvorio igru za neki novi pokušaj rešavanja poena. U tom smislu – prednost Novaka leži u slajsevima (i ponekad dropovima) a Cicipasa u spinovima, iz kojih – ako budu odigrani na željeni način – naredni udarac često može biti viner.

Četvrti aspekt u igri ovih asova koji je bio veoma zaslužan da se obojica nađu u ovom finalu je – defanziva, u kojoj su obojica veoma agilni i atletični u neutralisanju ofanzive protivnika – a zatim opasni iz „kontra-udara“ iz svih uglova terena. Sputan povredom, Novak je očekivano bio vidno više rezervisan u tom segmentu – dok je Cicipas leteo po terenu i frustrirao protivnike vraćanjem jedne loptice više u igru. Novak će morati da obrati pažnju na opasnost pasing šotova iz dubine prilikom očekivanih izlaza na mrežu – kao i na to da bi poeni stečeni na taj način mogli veoma pozitivno da utiču na samopouzdanje i energičnost Cicipasa. To naravno ne znači da bi Novak trebao da bude „umereno agresivan“ – jer se osvajanjem terena ovakvi mečevi efikasnije vode i završavaju – ali da bi, i u ovom smislu, trebao da ima „plan B“ za slučaj da se stvari ne odvijaju po planu.

U slučaju da bude ušao u četvrti set, ovaj meč će predstavljati i veliki test fizičke pripremljenosti, voljnog momenta i mentalne snage – što će se najviše ispitivati u momentima kada bi prednost mogla da se stekne – ili poništi. Ako se zna da su njihova oba prethodna meča na Grend Slemu bila odlučena posle 5 setova – ne bi bilo iznenađenje da imamo i treći takav meč u nizu – i zbog toga je Novak i rekao da će biti spreman da igra „pet sati, ili pet setova“, uviđajan prema mogućnosti Cicipasa da ostane u meču protiv njega – što je dosta redak kvalitet među aktivnim igračima na teniskoj sceni. Tim Cicipas je puno radio na mentalnoj pripremi, podvučeno je to u javnim obraćanjima tokom turnira – i svakako će imati razloga da se nadaju da u tom smislu neće podbaciti – naročito ako se ponovo pogleda finale Ju Es Opena iz 2021. između Đokovića i Medvedeva. Ipak, Novaku će u ovom smislu najveći izazov doći ne od toga šta će protivnik nastojati da uradi na terenu da bi izazvao neku nestabilnost u njegovoj glavi – već kakvu mentalnu sliku će sam Novak stvoriti pre i tokom meča, pre svega oslanjajući se na svoje izuzetno iskustvo. Ostati u dugim razmenama, realizovati prilike koje se budu stvarale, umeti da se dobro proceni kada nešto promeniti u toku poena ili gema – i biti u stanju da se povrati smirenost i samopouzdanje i posle grešaka ili protivnikovih osvojenih poena su sve manifestacije i (fizičke i) mentalne snage – jer ne bi bilo prvi put da se iz voljnog momenta vuku do tada neregistrovani kvantumi energije kojom se igrači vraćaju u meč – ili ostvaruju prevagu u neizvesnim pasažima igre.

„Ako budem osvajao Australijen Open, voleo bih da svaki cent zarađenih para doniram za podizanje škole u Viktoriji“, izjavio je posle jedne od pobeda Cicipas – nazvavši Austrelijen Open svojim „domaćim slemom“. Ovo naravno nije bilo slučajno niti izraz trenutnog entuzijazma, jer je Melburn „grčki grad“ i on i njegovi stratezi dobro znaju koliko bi moglo biti važno podići njemu naklonjenu – a pridobiti neutralnu publiku u ovom meču (ma koliko malo njih bilo). „Novakovi Srbi“ i ostali koji vole ono što smatraju „buntovničkim“ karakterom ovde već legendarnog šampiona će biti spremni da navijaju „kao da im život zavisi od toga“, i nadamo se da će tako biti – ali ne na način koji bi Novaka uznemirio u važnim momentima. U meču „na sve ili ništa“ bilo bi veoma važno da publika – osim bodrenja kada se pobeđuje – da ključnu podršku koja bi podigla svog miljenika i tada kada se gubi ili zaostaje, i tu bi voleli da ponekad viđeni „teatar“ kod Novakovih pratilaca zameni „Marakana“ – u saglasnosti sa teniskom kulturom i pravilima. Kao retko kada do sada, Novak je preuzimao ulogu „dirigenta“ publike, čak i u meču protiv Pola to činio uzdignutom pesnicom – što znači da će mu usklađivanje njegove energije sa onom na tribinama biti faktor bez koga ni meč – ni očekivano slavlje – neće moći da prođu.

Iako ovo nije meč za „biti ili ne biti“, Novak Đoković je u pravu kada kaže da ovakvih „zlatnih prilika“ do kraja njegove karijere neće biti još toliko puno – i nesumnjivo je da je svojom neverovatnom posvećenošću, upornošću, radom i podrškom najvažnijih ljudi u njegovom životu na svim nivoima stvorio priliku da upravo ovde napravi jedan od najvažnijih koraka ka teniskoj besmrtnosti i ostvari svoj karijerni „master plan“ – odložen za godinu dana brutalnom intervencijom politike u sport. „To sam ostavio iza sebe“ – kaže Novak, i to je svakako praktično i mudro, ali će – u slučaju da on bude taj koji će sutra podići trofej Normana Bruksa – njegovo zadovoljstvo i osećaj ispunjenosti sadržati i momenat trijumfa nad jednom velikom nepravdom koja je raspolutila sport sa ovakvom tradicijom i sistemom vrednosti koji je slovio za jedan od onih sa najviše integriteta.

Osvajanjem Australijen Opena za 2023. za Novaka će biti zatvoren jedan od najneobičnijih ciklusa u karijerama najvećih sportskih zvezda našeg doba – i iako bi mnogi smatrali da je vreme da ovaj trofej napokon preuzme jedan od predstavnika dolazećih generacija – retko ko iz sveta sporta i šire na ovakav ishod ne bi rekao: „Zaslužio si ga, Novače!“

(Kurir sport)