Recite sami sebi – da je Novak za večerašnjeg rivala dobio Runea, Ruda, Pola ili Tijafoa – da li biste se brinuli više ili manje nego što večeras igra protiv Šeltona?
Dva puta pobeđen od strane drugog reketa Srbije Lasla Đerea – na šljaci Kaljarija i travi Vimbldona – Šelton je, iako po prvi put sa druge strane mreže, za Novakov stručni tim daleko od nepoznanice.
Tačno je – mlad je, snažan, levoruk, umešan pri “miksovanju” servisa, prodoran sa osnovne linije i sklon da izlazi na mrežu i menja tempo igre u poenu, hrabar i lucidan – i veoma motivisan da ode “korak dalje” protiv najvećeg svih vremena. Posle sjajnih pobeda nad Karacevom, Polom i Tijafoom – Šelton se kuraži da protiv Đokovića ima “podjednake šanse” za pobedu – a verovatno bi barem isto odgovorio kada bi ga sutra eventualno pitali – kako “stoji” u finalu protiv Alkaraza ili Medvedeva?
U redu, odigrao je Ben lep meč u Torontu protiv Karlitosa, izgubio uz taj-brejk u drugom setu, ali – to je to što se njegovih dosadašnjih nastupa protiv Top 3 igrača na ATP listi sada tiče. “Divlji džoker” aktuelne američke teniske scene sigurno je osetio talas entuzijazma poklonika tenisa koji vole “mlado i novo”, podigao samopouzdanje vrednim pobedama protiv renomiranijih sunarodnika-nosilaca, zasijao u svetlosti medijske pažnje koja je usledila – i gde smo sa svim tim sada? Ne baš daleko – ako bismo umesto sebe pitali bilo kog trezvenijeg teniskog analitičara.
Jedno je odigrati svoju verziju totalnog tenisa protiv Pola ili Tijafoa – i to ne baš savršenog nivoa izvođenja, a potpuno drugo kada se namerite na najboljeg riternera svih vremena i odličnog spot-servera poput Novaka Đokovića – za početak. A gde je tu fantastičan atleticizam, šahovska promišljenost u igri, mogućnost variranja snage, stilova, dužine i pravca udarca kao u digitalnom ambijentu, ikonična igra sa osnovne linije i legendarna defanziva – i kombinacija motivacije i inata koja po potrebi melje, po potrebi “vraća iz mrtvih” kao što smo videli na primeru finala Sinsinatija? Razume se – Novak pred sobom ima kvalitetnog, inspirisanog mladog rivala koga će publika značajno bodriti i čija fizička snaga će biti važan faktor u pružanju otpora sve težim vremenskim uslovima u Njujorku na snazi u tom dobu dana – ali apriori strahovati pred ovaj meč nije adekvatno postavljanje za ono što bi trebalo da usledi.
Na primeru levorokog Jiržija Veselog (2-0 protiv Novaka) smo mogli da vidimo kako to izgleda kada odlični levoruki server “udari svom silom” na Novaka – iako ne u najboljoj formi u oba navedena meča. Jakim i “bežećim” servisima (uglavnom na aut-liniju) oni otvaraju teren za brzu konverziju vinerom iz terena ili volejem na mreži posle teškog riterna – i to je ključ teniske filozofije onih koja je majka priroda obdarila ovom karakteristikom. Osim servisa – veoma su opasni ako poseduju jake spinovane forhende koji “krate ugao” i ponovo teraju protivnika van terena, dok umeju odlično da dejstvuju i iz bekhend-paralele radi remećenja “zone komfora” protivnika i stvaranja novih prilika za izlazak na mrežu. Naravno, ima i onih levorukih koji ostaju više na osnovnoj liniji – ali Šelton nije jedan od njih, što je super i za njega i za tenis uopšte. Zvuči kao neugodan protivnik – pogotovo ako se zna da Novak do sada nije nikada igrao protiv njega. A onda, opet, ponovimo sebi da ga je naš odlični Laslo Đere dobio u oba dosadašnja meča – i odgovori sami kreću da naviru.
Snaga je OK, ali šta ćemo sa kontrolom? Korišćenje “tihe prednosti” igre iz levog ugla – takođe, ali šta se dešava sa igrom ako protivnik za nju ima kontra-igru i veštim miskovanjem učini razmene nepredvidivim? Servis će svakako biti možda i najpouzdaniji saveznik tokom celog meča – ali šta ako duboki riterni po dijagonali krenu da izazivaju frustraciju kod servera, dovode do preteranih rizika i duplih grešaka? Eto, da ne idemo dalje, uz realnu pretpostavku da će i ovo biti dovoljno Novaku da u prva dva seta napravi kvantnu razliku u svakom smislu i verifikuje hod ka finalu po atributima šampionskog pedigrea.
U vezi Novakove igre valja reći sledeće: prvo, imperativ je da veoma pametno raspoređuje fizičku snagu u paklenim uslovima koji vladaju na Artur Ešu – što znači – uz veoma ograničeni broj grešaka pre svega. Koncentrisana i efikasna igra podrazumeva i manje istrčavanja tamo-vamo, tako da će Novak nastojati da bude pojam konkretnosti i ciljnog strateškog pristupa igri od samog početka. Podržan preciznim serviranjem, agresivnom i tačnom igrom u razmenama sa osnovne linije, strpljivim ciljanjem slabijeg udarca Šeltona (bekhend) i sopstvenim promišljenim izlascima na mrežu kada se “otvori teren” i skrati ugao – i “miksovanjem” igre uz spremnost da se odmereno ubace i dropovi kako bi protivniku poremetio ritam u mogućim naletima dobre igre – sigurno će biti deo taktike kojom će Đoković nastojati da ostvari krucijalnu prednost od 2:0 ili barem 2:1 u prvom delu igre. Pod uslovom da ne budemo iskusili neki novi skandal u publici nalik onome iz sinoćnjeg meča Gof-Muhova koji bi verovatno više poremetio Novaka nego Šeltona – sva su očekivanja da bi zbivanja na terenu i oko njega mogla biti učinkovito obuhvaćena od strane Novaka za ostvarenje cilja i ulazak u njegovo deseto finale Ju Es Opena.
Ako umesto ovog scenarija na delu vidimo Đokovića pod uticajem “nesolidarnih sila” – nervoze, tenzije, umora, ishitrenosti – a da to isto ne bude iskusio i sam Šelton – pripremite se za težak i verovatno dug boj na Flašing Medousu. Ne bi vam to bio prvi put, znaćete da je Novak puno puta i u takvim situacijama izlazio kao (namučeni) pobednik – ali to ne bi bilo dobro ni u pogledu ostvarenja konačnog cilja – osvajanja četvrtog trofeja Ju Es Opena i 24. Grend Slem odličja.
A ko bi mogao da ga čeka u velikom finalu u nedelju?
Po svemu sudeći – a u saglasnosti sa željama skoro celog teniskog sveta - naslednik slavnog sunarodnika u toj ulozi, Karlos Alkaraz. Moćno je izgledala “mašina iz Mursije” u pohodu ka polufinalu, izgubivši samo jedan set – ali i bez preterano velikih izazova u liku i delu dosadašnjih protivnika (uz vidno iznurenog Zvereva posle trilera sa Sinerom). Medvedev je u tri dosadašnja meča zabeležio jednu pobedu protiv Alkaraza – ali onog manje iskusnog “na vrhu” teniske piramide, ali je danas u Njujorku Španac previše snažan, raznovrstan, nepredvidiv, lucidan i polivalentan da bi sebi dozvolio da ga “Meda” ubaci u njegov željeni ritam meča. Medvedev bi morao da odigra skoro “meč života” da bi kroz svoju dobro poznati koncept tenisa probio Alkaraza i uveo ga u autodestruktivnu seriju do kraja susreta – a da Karlitos pritom ne ubaci u neku od pet preostalih brzina i varijanti i ne odgovori adekvatno na ovaj izazov. Uz to, Alkaraz mnogo bolje podnosi teške vremenske uslove od Medvedeva (“ovde će neko umreti” – reče Danil u kameru u meču protiv kuma Rubljova) – i sav (dodatni) napor koji ovaj meč bude iziskivao od njegovih aktera će biti lakše podnešen u fizičkom – i mentalnom – smislu od strane Španca negoli Rusa. Naravno, tenis je satkan od raznih iznenađenja – ali bi njih zaista trebalo da bude više kako pobednik u ovom meču ne bi bio i aktuelni favorit.
Posle sjajnih košarkaša – na redu je Novak da nas u ovom divnom sportskom danu – ponovo obraduje!
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
