ŠTA NOVAK MOŽE DA NAUČI IZ JUČERAŠNJEG PORAZA? Analiza svega viđenog u Monte Karlu - cilj ostaje isti, OVO mora prvo da uradi!

Specijalni izveštač iz Monte Karla: Vuk Brajović

Sada se zapravo vidi koja je monumentalna veličina uspeha kojima su (Marej,) Federer, Nadal i na kraju Đoković obeležili zauvek tenisku istoriju – i to u direktnom međusobnom nadmetanju u trajanju od 16 godina. Ne sumnjamo da će Siner i njegov odličan tandem trenera Kejhil-Vanoci dobro delovati da se ova nestabilnost umiri, ali je evidentno da su očekivanja javnosti, hvalospevi iz svih uglova, status “sportskog Boga” Apenina i svi ostali izlivi navijačke strasti njegovih poklonika barem malo “pritisli” Sinera u mondenskom ambijentu Monte Karla i punih tribina viđenih na svim njegovim mečevima i treninzima. Siner je fantastičan teniser sa izuzetnim fizičkim i mentalnim predispozicijama i radnom etikom koja obećava da bi mogao da postane jedan od najvažnijih asova nove generacije u narednoj deceniji, ali će biti zanimljivo videti kako će se nositi sa povremenim razočarenjima, uplivima nepredivih faktora i ličnim sazrevanjem van terena.

Novak je u Monte Karlu došao do svog drugog polufinala u samo tri turnira koje je optirao da odigra u dosadašnjem delu turneje, što je kod brojnih teniskih stručnjaka izazvalo oprečne komentare. Iako je razočarenje i dalje prisutno načinom na koji je Novak otvorio meč, a naročito kako ga je zatvorio – dedukcija iz toga i svega ostalog viđeog u Kneževini je dosta jasna. I dalje prvom teniseru sveta su potrebni mečevi i pravo takmčarsko iskustvo da bi se zadržao na toj poziciji narednih nedelja, i još važnije – podigao formu i fizičku pripremu (a samim time i mentalnu stabilnost i samopouzdanje) pred Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu i karijerne imperative koje ti turniri nose. To je jednostavno nemoguće postići samo na treninzima i test-mečevima (iako je mlađi Novak to umeo da opovrgne kada su uspesi na Vimbldonu u pitanju), a naročito u sezoni u kojoj – pored nedostatka uspeha dostojnih njegovog nivoa – je odigrao tek tuce onih pravih takmičarskih.

Naravno, Novak bi iz ovog iskustva mogao da pronađe dodatnu motivaciju da pojača treninge, naročito u domenu kondicije – kako bi izbegao fizičke krize prilagođavanja na tempo meča. Iako je ovde kasnije uspevao da ih probije (u mečevima sa Musetijem, De Minorom i Rudom) nestabilnost i rezultatski zaostatak sve češće dolaze “na naplatu” pri kraju mečeva u kojima se one dešavaju – i kod skoro 37-godišnjeg Novaka su iz meča u meč sve teže da se sa njima izbori na već viđen način. Više puta tokom karijere je Novak isticao da je u neizvesnim završecima mečeva imao “dosta sreće” (odnosno šampionsku auru i statistiku) koja bi doprinela da se prelomni trenuci reše u njegovu korist, ali kada Rud kaže da je znao da ima šansu da dobije Novaka kada je video da je mogao da izgubi od Nardija – onda to odlično sublimira promene u odnosima i takvim situacijama. Možda čudno zvuči – ali i za to je potreban kontinuitet (nastupa), gde je naš as sigurno sticao osećaj superiornosti time što je često iz meča u meč uspevao da se izvuče iz neprijatnih situacija, brejkova, taj-brejkova i loših statističkih dana i nastavi pohod ka još jednom trofeju.

Fizička pripremljenost u uslovima nikada više fizičkog tenisa, teških loptica i varljivog vremena je još važnija po tome da je ključni preuslov prevencije od povreda koje redovno more i mnogo mlađe igrače od njega. Danas smo saznali da je Alkaraz posle Monte Karla otkazao i Barselonu zbog (kako ju je danas okarakterisao direktor turnira Dejvid Mesi) lakše povrede, Siner je tek u poslednje vreme fizički stabilan (iako su ga grčevi juče dotukli protiv Cicipasa), Medvedev je morao da operiše bruh, Cicipas je imao probleme sa leđima – a da ne spominjemo nekadašnje Top 20 igrače koji su nestali iz Top 100 zbog neugodnih i nezalečenih povreda nastalih u vreme njihovog uzleta ka vrhu. To da je operativni sistem Novakovog “teniskog kompjutera” i dalje među najboljima se moglo videti u toliko sjajnih rešenja poena koje je izvodio u mečevima ovde, a samim time i osećaj za ritam igre i upravljanje njenim tokom i pravcem, ali “zlatni um i ruke” ipak ne mogu dovoljno bez zlatnih nogu – osnove teniskog uspeha. Na početnom udarcu se mora (opet) mnogo više raditi kako bi postao superiorno oružje koje mu je donelo toliko puno trofeja u vreme saradnje sa Ivaniševićem, dok će ponovo postignuta brzina (reakcija) podići faktor riterna do izuzetne komparativne prednosti i protiv mlađih i bržih izazivača. Bez svega ovoga te potrebne agresivnosti da se igra “Novakovski” šampionski tenis neće biti, kao ni samopouzdanja da se izgrađene prilike (smečevi, voleji, dropovi, vineri) uspešno realizuju a “čupanje” iz neugodnih situacija rešava na njemu karaterističan način.

Na kraju ovog pregleda, složili bismo se sa Novakom: na turniru u koji se ušlo bez skoro ikakvih očekivanja (zbog nedavne tradicije i aktuelne forme i rezultata) ga je možda nekoliko loptica delilo do finala ili treće titule u karijeri (posle 9 godina!), tako da se i pored razočarenja zbog ovakvog poraza iz njega mogu dedukovati brojne pozitivne stvari. Ono što je jasno je da Novak i dalje može da pobeđuje najbolje igrače sveta, osvaja trofeje i turnire i svoj dominantni teniski legat učini još impresivnijim. Ono što treba potvrditi u narednim nedeljama su – volja za treningom nalik na vremena najvećih uspeha i izazova, testiranje i podizanje forme i takmičarskog osećaja na najjačim turnirima, kompaktnost stručnog tima sa Nenadom Zimonjićem i vera u sebe i svoje jasne motive – kako bi forma bila podignuta na najviši nivo za Rolan Garos i održana za Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu.

Šta će biti posle toga – videćemo, ali do tada, iskreno, želeli bismo da od Novaka Đokovića vidimo samo ovo.

Kurir sport

Bonus video: