U periodu od 20. do 22. juna na Petrovaradinskoj tvrđavi održaće se XII svetski "Tamburica fest". U takmičarskom delu u subotu 22. juna u pratnji Velikog tamburaškog orkestra RTV Vojvodine, pored mnogobrojnih poznatih imena naše muzičke scene u odmeravanju za najlepšu pesmu, muziku i tekst, nastupiće i talentovani mladi umetnik Davor Jovanović koji je svojim prvim albumom "Kafanče" osvojio srca publike. Davor će nastupiti sa autorskom pesmom koja nosi naziv "Birtaši", za koju kaže da je jedna prava bećarska pesma i da će se savršeno uklopiti u duh Tamburica festa.
- Kada je usledio poziv, bio sam više nego oduševljen, jer mi je zaista bila želja da zapevam na tako renomiranom festivalu, a kada sam čuo još i da je takmičarskog karaktera po prvi put, sa još većim ushićenjem sam prihavtio izazov. Ne zato što sam željan nekog dokazivanja ili nagrade, već zato što se prvi put zapravo predstavljam kao kompletan autor i s'toga bih voleo da obijem priznanje da je moj autorski rad kvalitetan pre svega, a da pesma ostane u narodu i da je pevam još dugo svima vama, to je moja najveća nagrada.", rekao je Davor kroz osmeh i dodao:
"Moram da kažem da mi je velika čast što sam ovu pesmu snimio po tradiciji, u velikom studiju RTV-a, uz pratnju Velikog tamburaskog orkestra RTV-a za koji je aranžman raspisao čuveni begešar, gosn Cicko, koji je sačuvao vedrinu moje bećarske pesme i stilizovao je vešto aranžmanom, a sve u tamuraškom ruhu pravih majstora. U današnje vreme hiperpodukcije je to prava retkost i tu je zapravo njena najveća vrednost, u tom analognom zvuku u tome što smo pesmu izveli svi zajedno u isto vreme i zato je tako pitka i vesela i oseti se bre da pesma diše, da je živa!" "Biće ovo svakako još jedno lepo iskustvo za mene. Ja volim velike bine i na njima se osećam kao svoj na svome. Očekujem da u subotu 22. juna bude puna tvrđava mladih, veselih ljudi, da svi zajedno ponesemo odatle neke lepe uspomene i odemo bogatiji za još 12 novih tamburaških pesama.. Pa da se za koji dan preslišavamo u kafani zajedno uz tamburaše i birtaše - priča on.
Jovanović je objasnio kako je došlo do toga da poveže "Tamburu" i "Exit".
- U vreme kada sam snimao svoj prvi album "Kafanče", živeo sam u Zemunu, Gornjem gradu, a snimao album u Novome Sadu. I dok je još jedna besana noć od uzbuđenja odmicala, setio sam se pesme koju nisam završio. Pesmu sam započeo pričom o jednoj lepotici Radi koju sam jedne noći u emunu upoznao i do tada je više nikada nisam sreo, a želeo sam da noćima lumpujemo, o jednoj isfoliranoj buržujki koju sam upoznao i nazvao u pesmi Anđelka jer se tada "Andrija i Anđelka" nisu skidali sa drušvenih mreža i tačno mi je falilo još nešto da zaokružim priču. I kad sam već spavao u Petrovaradinu, setio sam se kako je to bilo kada sam ja prvi put bio na Exit festivalu - kaže Davor i nastavlja:
- Bilo mi je 'nako, sve u svemu lepo, al' iskreno, nisam ja za tu gužvu. Smetala mi je buka i ono more ljudi...tako da sam se ja šunjao po manjim stejdževima i tako zalutao na jedan sa slušalicama. To mi je bilo nekako kul i kliknem ja na jedan od kanala na slušalicama i hetoh baš da vidim ko to đuska uz ono što trenutno i ja slušam. Tako sam u polumraku video jednu simpatičnu crnu devojku. Nosila je maramu oko vrata sa printom britanske zastave i plesala širom raširenih ruku, onako za sebe. Napisao sam na telefonu "What's your name?" i dao joj telefon. Napisala je samo slovo J. Razmenili smo osmehe i to je bilo dovoljno. "The rest is history", al' nikada zapravo nećemo znati kako se zvala... Jenny, Jully, Jessie...
Kad mi se sve sleglo, odlučio da pesma „Birtaši“ bude jedna prava tamburaška, bećarska pesma, baš zato što je završena u Petrovaradinu, a u anegdoti o Britanki, će se već pronaći mnogi avanturisti.
Ko su i gde su danas ti "Birtaši"?
- Hah.. Njih ima svuda, samo se vešto kriju, retko pokazuju to. To su mahom intelektualci i oni koji se tako osećaju. Neki su bogatstvo stekli radom, neki su uvek prodavali priču pa ih je jednostavno zanimljivo slušati u društvu, zabavni su, a neki su jednostavno genetski bogati. I ovi i oni znaju jedni za druge i bez obzira na sve, svi su složni. Njima je kafana kao "muška sigurna kuća". Neki beže od žena, neki beže od dece, neki beže od tašte i svi se nađu tu jer na kraju ipak ne mogu da pobegnu od sebe i svojih problema. Birtaši znaju o drugima najviše, samo o sebi najmanje. Znaju da vole kafanu i vole boemski život.
Danas je to jedna izumirujuća vrsta homosapijensa, jer ovi fenseri i hipsteri remete njihov prirodni habitat, misleći da su oni "in" ako se taguju negde gde im umesto "Edisonke" sija zapravo prava "Petrolejka", pa se birtaši neretko okupljaju po mestima koja nisu popularna, a imaju dušu. Cene ukusnu i masnu hranu, slušaju dobre stare narodnjake, vole da recituju stihove i vole da čašćavaju nepoznate ljude u kafani. Mnogo to vole. Ja prepoznajem birtaše jer su iskreni. Oni piju jer su iskreni, oni pate jer su iskreni, jer živimo u virtualnom vremenu gde je bitnije šta je na glavi, od onoga šta je u glavi, u vremenu gde se oni jednostavno ne uklapaju. Oni su romantici, boemi, gospoda svoje vrste i oni će radije da popiju još koju da bi uopšte mogli da se nose sa tim. Nije lako živeti sa tim.
- Za mene je život inspiracija. Imao sam prilike da čujem da mi ljudi kažu kako vole moje pesme, kako se vežu za njih. Koliko ih moje reči bole i da se poistovećuju sa mnom. A ja sam samo želeo samo da kažem kako se ja osećam i šta osećam prema nekom ko meni znači. Kažu da čovek najbolje vidi sebe, ne kada se pogleda u ogledalo, već kad pogleda sebe iz trećeg lica. Kada sagleda svoja dela i postupke iz neutralne "meta pozicije" vidi dela i nedela..ljude koje je dobio i izgubio. Može da vidi gde je pogrešio i da oprosti i sebi i drugima. Zato će meni ovaj život uvek biti inspiracija. I u svakom od vas je inspiracija. A nedavno sam saznao da se neko budi uz moju pesmu "Romansa". To je meni više od inspitacije. To je magično.
- Za onog ko hoće da radi uvek ima posla. Kada me pitaju da li radim, ja uvek volim da kažem - Za onog ko hoće da radi uvek ima posla. Ja sam neko ko je svoj zanat ispekao kroz svirke i zato ne bežim od posla. Volim to sto radim i radim na nacin na koji volim da radim. "Simple as that". I kad me pitaju kako to da ja pevam venčanja i zašto pevam venčanja, ja im kažem da je venčanje, fino, građansko, kulturno, venčanje jedno od najlepših događaja koji u našem poslu može da se radi. Svako ko ima imalo razuma i pravilno postavljen sistem vrednosti, gde je porodica stub svega, i vaspitanja i tradicije i evolucije, shvatiće o čemu pričam. Ako se nađu dvoje emancipovanih ljudi, civilizovanih i bistrih pre svega, i zavole se onako istinski, bez drugih interesa i pobuda, pa još onda dođu i njihovi roditelji, rodbina i prijatelji da zajedno sa njima veličaju njihovu ljubav, pa ima li šta slađe od toga nego pevati u prostoriji ispunjenoj čistom ljubavi, vedrim i raspoloženim, nasmejanim ljudima. Pa to je divota jedna. Još kad ljudima daš ono malo više sebe pa pođu ispunjeni emocijama i od srca ti se zahvaljuju na predivnom nastupu, dođe ti prosto da se ti zahvališ njima što su ti pružili priliku i što su te slušali dok si im sve to pevao. Tako da je na venčanjima koje ja radim, uživanje uvek obostrano.
Promo/ foto: Promo
