Najnovije vesti

ŽIKA ŠARENICA PIŠE ZA KURIR: Si­m­b­ol brega za razmišljanje
Foto: Zorana Jevtić

PRI­ČE O LJU­DI­MA I DRU­GIM POSTOJANOSTIMA

ŽIKA ŠARENICA PIŠE ZA KURIR: Si­m­b­ol brega za razmišljanje

Stars

Po­sle 90 go­di­na Po­bed­nik je oti­šao s Ka­le­me­g­da­na. Stru­č­nja­ci ka­žu da je mo­rao jer su mu neo­p­hod­ni po­pra­v­ke i do­te­ri­va­nje. Po­sle re­ha­bi­li­ta­ci­je u Sme­de­re­vu po­no­vo će kra­si­ti „breg za ra­z­mi­šlja­nje“ od mar­ta na­red­ne go­di­ne. Ovog vi­ke­n­da u emi­si­ji „Ži­ki­na ša­re­ni­ca“ bi­lo je re­či i o isto­ri­ji ovog spo­me­ni­ka. Že­lim da i či­tao­ce pod­se­tim za­što je i ka­ko na Ka­le­me­g­dan sti­gao ovaj si­m­bol na­šeg glav­nog gra­da.

Spo­me­nik je de­lo ču­ve­nog va­ja­ra Iva­na Me­štro­vi­ća ko­je je na­ru­či­la ta­da­šnja beo­gra­d­ska op­šti­na kao si­m­bol po­be­de sr­p­ske voj­ske nad Oto­man­skom i Au­strou­ga­r­skom im­pe­ri­jom u ra­to­vi­ma od 1912. do 1918. O spo­me­ni­ku su i ovi de­ta­lji...

Pr­vo­bi­t­na na­me­ra ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka op­šti­ne Beo­grad Lju­bo­mi­ra Da­vi­do­vi­ća i dru­gih gra­d­skih če­l­ni­ka bi­la je da se spo­me­nik pos­ta­vi na Te­ra­zi­ja­ma, u na­j­pro­me­t­ni­joj beo­gra­d­skoj uli­ci. Va­jar Ivan Me­štro­vić pro­je­k­to­vao je fon­ta­nu na ovu te­mu gde je u cen­tru ba­ze­na tre­ba­lo da se na­la­zi stub na pet ste­pe­no­va, ko­ji su si­m­bo­li­sa­li pet ve­ko­va ro­p­stva pod tu­r­skom vla­šću. Na sa­mom vr­hu tog stu­ba za­mi­šlje­no je da sto­ji sam spo­me­nik i si­m­bo­li­še ve­sni­ka tri­ju­m­fal­nih bi­ta­ka, dok je či­ta­va ko­n­stru­k­ci­ja tre­ba­lo da se zo­ve Ale­go­ri­ja.

Rad na spo­me­ni­ku po­čeo je 1913. i tra­jao je osam me­se­ci. Me­štro­vić je va­jao i obli­ko­vao sku­l­p­tu­ru u ka­lu­pi­ma i fis­ku­l­tu­r­noj sa­li osnov­ne ško­le u Uli­ci kra­lja Pe­tra I. Na sre­ću, spo­me­nik je izbe­gao uni­šte­nje za vre­me Pr­vog sve­t­skog ra­ta jer je pred sam po­če­tak bio po­slat u Au­strou­ga­r­sku, u Če­šku na li­ve­nje, gde je ostao do kra­ja ra­ta.

Kad je ko­na­č­no tre­ba­lo da bu­de pos­ta­vljen, ja­vi­la se po­le­mi­ka u jav­nos­ti o na­j­bo­ljoj lo­ka­ci­ji za spo­me­nik, usled na­stan­ka no­vih oko­l­nos­ti - iznad sve­ga uni­šte­nja još jed­ne im­pe­ri­je, Au­strou­ga­r­ske, ko­ju je Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja po­be­di­la to­kom Pr­vog sve­t­skog ra­ta i na kra­ju stvo­ri­la no­vu dr­ža­vu, Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.

Na kra­ju je re­še­no da spo­me­nik zau­z­me svo­je me­sto na Beo­gra­d­skoj tvr­đa­vi, na nje­nom na­j­vi­šem be­de­mu bli­zu Pa­ši­nog ko­na­ka. Tvr­đa­va je uze­ta kao ele­ment ko­ji po­ve­zu­je obe po­ra­že­ne im­pe­ri­je ko­je su je gra­di­le u pro­šlos­ti sa ci­ljem da oku­pi­ra­ju Sr­bi­ju i kon­tro­li­šu Ba­l­kan.

Spo­me­nik Po­bed­nik pred­sta­vlja oslo­bo­đe­nje ovog me­sta ko­je za Sr­be ima sli­čan zna­čaj kao pad Ba­sti­lje za Fra­n­cu­ze. Ozna­ča­va po­be­du nad feu­da­li­z­mom, ro­p­stvom, dok sa­ma na­gost spo­me­ni­ka pred­sta­vlja izla­zak iz mra­č­nog sred­njeg ve­ka i ula­zak u re­ne­san­su. Si­vi so­ko na le­voj ru­ci si­m­bo­li­še bu­d­nost i pa­zi da se po­be­đe­ne si­le ne pro­bu­de po­no­vo, dok mač u de­snoj ru­ci si­m­bo­li­še no­vu po­be­du ako se to ika­da de­si.

Spo­me­nik je sve­ča­no ot­kri­ven 1928. go­di­ne, za vre­me pro­sla­ve de­se­to­go­di­šnji­ce pro­bo­ja So­lu­n­skog fron­ta i sr­p­ske po­be­de u ra­to­vi­ma od 1912. do 1918. go­di­ne.

Do no­ve pri­če,

Vaš Ži­ka Šarenica

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...