Verica Rakočević prisetila se svog detinjstva u jednoj emisiji i objasnila kako nikada ne bi želela da njen najmlađi unuk Nikša liči na nju, jer, kako je istakla, bila je izuzetno nemirno dete.
- Imala sam tri godine kada se moja sestra Slavica rodila. Majka je otišla u prodavnicu, a ja sam se probudila. Želela sam da izađem napolje. Bila su zaključana vrata i ja sad ne znam kako ću. Razbila sam rukom prozor i htela kolevku i sestru da iznesem, pa da ja skočim za njom. Nisam, naravno, mogla sa tri i po godine da podignem kolevku. Ne znam kako sam se kroz to staklo provukla. I dan danas imam ogroman ožiljak na stomaku. Skočila sam kroz prozor, to je bila prizemna kuća. Sećam se slike - krenula je da šiklja krv, ja držim rukom. Majka me ugledala i odmah je ispustila kese - prisetila se Verica, pa istakla da nakon hospitalizacije nevolje nisu prestale.
- Sutradan sa tim zavojima, majka me odvede u prodavnicu sa njom. Sećam se svega i sada sa sedamdeset i četiri godine. Stajale smo u redu, a ispred mene je stajalo crno kuče i ide repom levo, desno i ja ga zgazim i ono me ujede za nogu - kreatorka je nakon toga opet hospitalizovana, ali dve nevolje nisu bile dovoljne.
- Mama od muke ne zna šta će sa mnom. Krene na pijac i zaveže me za tezgu. Mojoj baki su rekli: "Eno ti je unuka k'o kuče za tezgu vezana. Baba poludi i odvede me kod nje u Zakut u kuću. Mama je tad rekla: "Bogu hvala, da se malo spasem od nje!" Kod babe sam se već sutradan nabila na plot i ona me vrati kući. Zaista sam bila jako, jako nemirna - zaključila je ona.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
