Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović vaspitavana je u hrišćanskom duhu, te se svaki praznik u njenom domu dočekuje uz radost i veliku ljubav.
Otkako je porodica Ražnatović bogatija za još jednog člana, tradicionalno kuckanje jajima odvija se tokom celog dana, budući da se Veljkovom nasledniku veoma dopada ovaj srpski običaj.
– Od malih nogu se u mom porodičnom domu poštuju sva pravoslavna načela. Tako da sam vaspitavana u pravoslavnom duhu. Moja majka je učiteljica, te je mene i moju sestru učila sve ono što je vezano za crkvu. Nedeljom smo odlazili na liturgiju, poštovali običaje za svaki praznik, a sestra i ja smo se radovale praznicima - rekla je Ceca u intervjuu za Objektiv.
Kada ste kršteni?
– To je bilo kada sam bila beba.
Da li vaša vera raste sa godinama? Zašto?
– Sa godinama se čovek upoznaje sa verom. Ne možete isto da percipirate veru sa pet, petnaest i trideset godina. Kao što svako od nas u tim starosnim granicama ne razmišlja isto, tako svi mi imamo drugačiji doživljaj vere.
Često posećujete manastire. U kom ste osetili posebnu energiju i zašto?
– Volim da posećujem manastire i kad god mi to obaveze dozvoljavaju, trudim se da posetim manastire u našoj zemlji, ali i u drugim državama. Pre četiri godine zajedno sa prijateljima posetila sam Jerusalim i mogu da kažem da mi je to bilo neverovatno iskustvo za čitav život. Energija koju osetite tamo ne može rečima da se dočara, to je nešto prelepo. Fascinirana sam izraelskom kulturom. Ova zemlja vam daje mogućnost da iz različitih uglova posmatrate grad – od toga kako su ulice uređene, do toga kako narod živi. Daje vam mogućnost da iz modernog života odete u prošlost i upoznate se sa istorijom starom na hiljade godine. To nećete moći ni na jednom mestu na svetu.
Da li je to vaš kutak gde pronalazite smiraj duše?
– Apsolutno. Često razgovaram sa svojim duhovnikom vladikom Stefanom, i to mi mnogo pomaže u sagledavanju brojnih životnih situacija. Nekada nam životne situacije koje nam se dešavaju izgledaju da ne možemo – Sa godinama se čovek upoznaje sa verom. Ne možete isto da percipirate veru sa pet, petnaest i trideset godina. Kao što svako od nas u tim starosnim granicama ne razmišlja isto, tako svi mi imamo drugačiji doživljaj vere. Često posećujete manastire. U kom ste osetili posebnu energiju i zašto? nikada da ih premostimo, a zapravo za sve postoji rešenje i put do toga. Najvažnije je da racionalno sagledamo sve probleme, a da potom u mirnom stanju i hladne glave pronađemo rešenje za sve probleme.
Kada smatrate da vas je Bog spasao da li možete da opišete tu situaciju?
- Bilo je takvih životnih stvari, ali to su momenti koji nisu za prepričavanje. Bogu sam zahvalna na svakom novom danu i tome što je moja porodica živa i zdrava.
Da li smatrate da su se ljudi danas udaljili od Boga? U čemu tu vidite problem? Kako povratiti veru u ljude?
- Živim u veoma brzom vremenu. Ljudi ne stignu da se posvete svojoj deci kako treba, a da ne govorim za druge bitne životne rituale. Zato mislim da svako od nas treba, makar nekoliko minuta dnevno da odvoji za veru i da pronađe mir u sebi.
Kada postiite, šta se najčešće nalazi na vašoj trpezi?
- Prvi put sam započela sa posotm 2011. nakon razgovora sa tadašnjim monahom Stefanom, a danas vladikom. Pre toga sam postila sredom i petkom. Znači već 11 godina postim svaki post, a isto to čini i moja porodica. Zavisi od dana i posta. Nekada je to na ulju, nekada na vodi. Kao što znaju svi koji poste nema tu veliki broj jela koja mogu da se spreme, a da su posta. Olakšavajuća stvar je za mene to što nisam ljubitelj slatkiša, pa ne moram da se mučim s tim.
Šta za vas predstavlja Vaskrs?
- Najveći hrišćanski praznik. Trudim se da svaki praznik provedem sa svojom porodciom koliko nam obaveze dozvoljavaju. Ipak je porodica stub svega u našim životima. Radujem se prazniku jer tada postoji ta neka posebna energija u kući i svi su srećni i uzbuđeni. U ponoć odlazimo na liturgiju i pričest, a potom ceo dan provodimo zajedno.
Šta se tada najčešće nalazi na trpezi i šta je nezaobilazna hrana?
- Kao što je već opšte poznato, to su jaja i sve ono što nalaže tradicija. Od kada je tu unuk Željko onda se svi radujemo prazniku. Željko voli da se sa svima kuca, tako da se mi po ceo dan sa njim kucamo. Ove godine će Anastasija biti sa prijateljima na putovanju, a mi ćemo u porodičnom domu proslavljati kao što to već činimo godinama.
Među mladim naraštajima iz godine u godinu je primetno opadanje broja vernika, šta biste im preporučili?
- Ne sme da se izgubi vera u Boga, vera je važna za svakog pojedinca i svaki dan treba da budemo zahvalni Bogu.
Kurir.rs/I.B/Objektiv
NE PROPUSTITE
Bonus video:
