Život je nije mazio ali ona nikada nije pokazala slabosti. Dobitnica sijaset značajnih nagrada i izuzetnih glumačkih kreacija dobitnica je nagrada Branislav Nušić i Žanka Stokić, a za životno delo i izuzetan doprinos kulturi srpskog naroda, dobila je Vukovu nagradu, a ona je Ljiljana Stjepanović.
Na samom početku naglasila je da je napravila izuzetak i da nije mogla da odoli divnom glasu voditeljke, pa je sa radošću došla na razgovor. .
Dobila je iznenađenje od ekipe Kurir televizije, torticu sa znakom upitnika, mali gest pažnje rođendanu koji je proslavila dan ranije.
Podelila je sa voditeljkom šta je ono što je najviše "kočilo" kada je bila mlada.
- I dalje volim ovaj posao svom snagom, ali nikad se nisam naučila strpljenju, a toga sam postala svesna kasno. To je stvar temperamenta. Uvek sam htela sve odmah i sad... - rekla je Stjepanović.
Prerano se razvila, kako kaže i volela je da se tuče.
- Mnogo su me gledali, prerano sam se razvila, igrala sam i košarku, ali sam se tukla. Kada igram košarku niko nije mogao pored mene da prođe - kaže Stjepanović kroz osmeh, ali u nastavku, naglašava da po prirodi nije takva.
- U duši nisam opasnica, ni pakosna, ali valjda me ljudi tako doživljavaju zbog mog glasa. Pitala sam baš jednu rediteljku, aman, dokle mislite te skotove da igram? Rekla je da je to zbog glasa... Ipak, najponosnija sam na moju Radojku, jer je ona bila najbliža mojoj duši i to mi je i najviše prijalo. Mislim da je serija "selo gori, a baba se češlja" jedna serija za sva vremena - rekla je Stjepanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
