Pevačica Romana Panić oduvek je bila privlačna, imala vitku i izazovnu figuru. Od malih nogu je bila dinamična, živahna i istraživačkog duha, a omiljeno društvo su joj bili dečaci jer se bolje uklapala u to društvo shodno njenoj energičnosti.
- Vozili smo bicikl, čak sam nekad igrala i fudbal, imam tu neku životnu energiju, energičan sam ovan kome je uvek dosadno, i koji voli tu neku brzinu i dinamiku, naravno igrala sam se i lutkicama i imala mnogo drugarica, ali volela sam dečake jer su bili brži žustriji - ispričala je pevačica.
Kao adolescent probudio se taj buntovnički duh u njoj, ali i želja da se bavi muzikom i svoj prvi džeparac zarađuje u srednjoj školi bez znanja roditelja.
-Ali ja sam kao tinejdžerka odrastala i imala mnoge uzore, među prvima Zdravko Čolić i Lepa Brena, slušala sam i stranu i rok muziku i pratila sve naše pevače, lutala sam, volim razne vrste muzike, sa 19 godina sam bila dj. Išla sam u srednju školu, bila sam drugi razred, posle škole sam sa drugaricom dolazila na sok i naveče tad su krenuli prvi izlasci sa 15-16 godina i ja sam videla muziku uživo i ja sam rekla drugarici: „Ja ovde moram da pevam“ i prišla sam tim muzičarima kao devojčurak, oni su se nasmejali i rekli: „Dobro, ajde dođi sutra u 12 na neku probu“. I ja dolazim u 12 ujutru, pun kafić pošto je Banja Luka poznata, pa kao i Beograd gde se pije ta podnevna, jutarnja, blejačka kafa, da se vidi ko je u gradu. Ja sam došla i prva pesma, druga pesma i ja sam dobila ovacije u kafiću i došao je gazda koji je rekao „Ti si mala odlična“. To je moj prvi džeparac i bio je 10 maraka – otkrila je Romana.
Od momenta kada je prvi put zapevala pred publikom do trenutka kada ulazio u studio ona je već znala koji je njen životni put, međutim u tom periodu joj se dešava zdravstveni problem koji će je pratiti kroz ceo život.
- Kad sam stavila studijske slušalice tada se ostvario moj san. Tad sam bila sigurna da je to moj poziv. Sa 15 godina sam saznala da imam dijabetes tip 1. Sasvim slučajno, u pubertetu kreneš da jedeš mnogo slatkiša, hrane, međutim to je bilo nenormalno, ja sam jela tolike količine hrane poslednja 2 meseca pre nego što ću da otkrijem za tu komplikaciju, a stalno sam mršala. Bila sam u stanju da pojedem kilogram banana, 300 g čokolade a svakog dana imam sve manje kilograma i onda je majka primetila da nešto nije u redu i baš je striktno tražila da mi se kroz vađenje krvi pogleda šećer.
Pevačica je ispričala i kako se osećala kada su stigli rezultati i kada su sumnje majke potvrđene.
- Kada su stigli rezultati bilo je katastrofalno, ja sam odmah morala da idem u bolnicu. Tri sedmice ispitivanja, ništa nismo utvrdili zbog čega je došlo do toga tako da u principu verovatno zbog virusne infekcije. To je za mene tad bila strašna vest, šokantno. Sada je sve to mnogo lakše, ja sam još tada znala i čula da je dijabetes bolest 21. veka, da ljudi zbog stresnog načina života, stila života, brze hrane, diabetes je postao toliko jedna normalna pojava, kao hipertenzija - rekla je.
Takva jedna vest u trenutku kada je u pubertetu i sva osećanja su prenaglašena bila je veoma potresna i teška za svariti kad se desi „Kao grom iz vedra neba“, ali ona je pokazala svoju moć i samopouzdanje i razgraničila odmah kako će živeti.
- Plakala sam i rekla da svi izađu iz sobe, ja sad moram sama da razmislim i donesem odluku kako ću ja da se izborim sa tim. Razmišljala sam da li je ovo kraj mog života ili ću ja ovo da pobedim. I posle sat vremena plakanja sam rekla: "Ajde sad možete da uđete u sobu, od danas ako čujem od nekog da mi kaže da sam ja možda bolesna imaćemo ozbiljne probleme jer meni nije ništa i ja ovo prihvatam sa jednom velikom odgovornošću, izdržaću sve, neću da jedem slatkiše, ništa nije problem, ali ja nisam bolesna i to me neće zaustaviti u životu da ostvarim bilo šta što sam naumila", i tako je i bilo.
Kako je sticala popularnost u poznijim godinama, kao devojka, uvek je tajila da ima, kako ona preferira da nazove „komplikaciju“ a prvi odlučujući korak da priča javno o njenom stanju i osvešćivanju drugih i generalno pružanju moralne podrške desio se kada je dobila poziv za humanitarnu večeru
- Nisam htela da pričam to u javnosti i da me neko doživljava kao bolesnu osobu, žrtvu, neko ko ne može da postigne neke ciljeve i bilo mi je lakše da to bude moja intima da to niko ne zna, međutim onda kad sam shvatila da tolika količina mladih ljudi dobija tu komplikaciju ja sam rekla e sad je vreme, sad hoću da pomognem drugima kroz sve ovo i ja sam dobila poziv za jednu humanitarnu donatarsku večeru, da dođem i da u humanitarne svrhe prvi put javno priznam da sam dijabetičar i da dam neku moralnu podrsku svim mladim ljudima, da im budem primer da mogu sve u životu sa tim i da budu disciplinovani, odgovorni i tako je bilo.
Iako je zarad očuvanja zdravlja morala da bude disciplinovana po pitanju režima ishrane, to je rezultiralo njenim izvajanim telom, tako da je njoj sve to kroz život bila jedna škola.
- Režimska ishrana već 25 godina, ne jedem slatkiše, ne pijem gazirane sokove, ali imam nekih stvari gde nisam toliko disciplinovana, popije se neka čaša vina, ne možeš uvek da jedeš na grame, pojedem naravno i pljeskavicu, svinjetinu, jagnjetinu. Meni je to bila škola, ja sve znam o ishrani koliko svaka namirnica ima kalorija - zaključila je Romana.
kurir.rs/grandonline
NE PROPUSTITE
Bonus video:
