Zvezda devedesetih, pevač Ivan Gavrilović kaže da su ga ismevali zbog načina na koji je pričao srpski jezik zbog toga što je dugo živeo u Nemačkoj. Pevač danas to rado prepričava, ali se seća da mu nije bilo svejedno u tim trenucima.
- Ja sam rođen u Nemačkoj. Došao sam ovde sa 6-7 godina. Nisam znao dobro srpski jezik. Malo su me zezali. Govorili su - Švabo ovo, Švabo ono! Naši klinci su nemilosrdni. Polako sam hvatao zamajac. Tata je rođen u Beogradu i treba da se vratiš na ono što u suštini jesi. Učim jezik. U školi krećem da se bavim sportom i muzikom. Tu me pronalazi muzičarka koja je bila iznenađena što znam da sviram gitaru. Onda me je stavila u hor. Tako se razvija moja ljubav prema muzici - objašnjava Gavrilović.
Ljubav prema brzoj vožnji opevao je u svom prvom velikom hitu, ali želju svog oca nije ostvario.
- Ako me pitate šta bih radio da nisam pevač, ja bih vozio neki auto do kraja života kao u pesmi "Dvesta na sat". Tatina želja je bila da budem profi vozač. U vojsci sam dobio C1 kategoriju. On je baš patio za tim jer je imao veliki servis za automobile. Patio je što nisam profesionalni vozač. Ja sam studirao na Višoj ekonomskoj i to sam završio - Iskren je bio Ivan.
Kurir / Republika / Preneo: Lazar Stanušić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
