"Kroz moje ruke je prošlo para, ko zna koliko. Delila sam šakom i kapom i to me činilo srećnom. I nikad se nisam pokajala ni za šta. A izašla sam iz stana sa dve najlon kese i kerom na rukama i drkavim jugom.", ispričala je ona.
"Bolje umeti, nego imati. Boga sam molila 1993. u martu ili da me uzme ili da ozdravim. Džaba mi je bilo 150.000 maraka na šest gomila poslaganih po 25.000. Molila sam Boga, nisam mogla više bolove da trpim". Pare su sredstvo, neka sigurnost. Ja sam ležala sa slomljenom nogom ko trupac sa samo pet prijatelja", ispričala je Keva.
