Građane Evropske unije svakog dana neprijatno iznenađuju visoke cene u trgovinama. Poskupljuje sve, od energenata (gorivo,gas,struja), preko građevinskog materijala, do osnovnih životnih namirnica.
Zašto je to tako? Odgovor je jednostavan. Svetska inflacija otima se kontroli. Brojevi koje objavljuju zavodi za statistiku širom sveta su zabrinjavajući. Udar na standard građana vidi se kroz činjenicu da evidentno novac sve manje vredi.
Inflacija najviše pogadađa one koji poseduju gotovinu, tj.novac. Bilo da je na štednom računu u banci,ili u gotovini kod nas, novac ekvivalentno gubi svoju vrednost.
Oročen novac u banci donosi minimalne prinose koji su postali jako simbolični. Pripadajući porez koji se plaća na deviznu štednju je više nego simboličan jer dobiti maltene i nema. Stopa inflacije uveliko premašuje kamate na štedne depozite.
DA LI ŠTEDNJA U NOVCU I DALJE IMA SMISLA ?
Suficitarni privredni subjekti širom sveta traže adekvatno rešenje kako da zaštite akumuliranu poslovnu dobit. Do nedavno, najčešći naćin bio je kupovina investicionih nekretnina. Investicionu nekretninu firma poseduje do momenta kada se njena vrednost uveća, zatim je prodaje. Sa ekonomskog aspekta to je apsolutno realno rešenje. Prilikom donošenja investicione odluke treba imati u vidu sledeću činjenicu, da je za unovčavanje nekretnina potrebno izvesno vreme. Neretko to može biti i celi proces - svakodnevno pokazivanje nekretnine potencijalnim kupcima do trenutka kada se pojavi pravi kupac. Takav proces ima određeno vremensko trajanje.
Poslednjih godina hedžing trend ( trend zaštite kapitala) počeo je da menja svoj smer. Investicione nekretnine u firmama sve češće menja investiciono zlato.
Zlato je vekovima unazad poznato kao najveći borac protiv inflacije. Ako posmatramo poslednjih 50 godina, možemo zaključiti da se vrednost zlata višestruku uvećala. Ako bi se to diversifikovalo na godišnji vremenski okvir došli bismo do proseka od 8% godišnjeg rasta vrednosti zlata.
Ovaj podatak ne sme da se uzme kao pravilo,jer ima godina kada vrednost zlata ima negativno kretanje.Ovde se radi o ponderisanom podatku, koji je matematički dobijen kao prosečna procentualna vrednost za određeni vremenski interval.
Ako kupimo investicionu nekretninu sa namerom da je posle dve godine unovčimo, izvesno je da ćemo napraviti gubitak. Isto je i sa investicionim zlatom. Optimalan ulagački period je pet i više godina, kako bi investicioni efekat bio pozitivan. Smislenost ulaganja je vidljiva I na ulagačkom periodu od dve godine.
Benefiti ulaganja u zlato nekada se mogu registrovati i u kraćim vremenskim intervalima, ali to se ne sme uzeti kao pravilo.
Investiciono zlato za privredno društvo ima status gotovinskog ekvivalenta. Zlato menja (umanjuje) stanje tekućeg računa za onaj iznos koji je uložen u investiciono zlato . Vrednost investicionog zlata iskazuje se kao gotovinski ekvivalent. Suštinski, kupovina investicionog zlata ne umanjuje dobit pravnog lica. Porez na dobit ostaje isti, samo dolazi do prekompozicije u bilansu stanja koji iskazuje imovinu firme na određeni dan. Investiciono zlato predstavlja visoko likvidan imovinski oblik koji se odmah može unovčiti.
Određen broj pravnih lica investiciono zlato iskazuje na zalihama. Unovčavanje investicionog zlata ne predstavlja proces, već transkaciju koja se automatizovano izvršava. Investiciono zlato fizička i pravna lica poseduju kako bi zaštitila vrednost akumuliranog novca. Na taj način sprečavaju pojavu: Da više radimo i više ,,zarađujemo“, a da manje možemo da kupimo dobara za zarađeni novac zbog opšteg porasta cena.
Uzimajući u obzir činjenicu da se vrednost zlata u poslednjih 20 godina četiri puta uvećala, nije iznenađujuća činjenica da zlato postaje sve popularniji imovinski oblik u imovini pravnih i fizičkih lica.
Potražnja za zlatom u svetu beleži kontinuirani rast. Investiciono zlato dostupno je svakom građaninu. Za kupovinu zlata nije potreban veliki novac. Investiciono zlato dostupno je za kupovinu već od jednog grama.
Investiciono zlato predstavlja čisto zlato. Zlato najveće moguće čistoće 999,9 koje se proizvodi u strogo kontrolisanim industrijskim uslovima. Isto se proizvodi u formi zlatnih poluga i zlatnih dukata.
Najveći svetski proizvođač investicionog zlata u svetu je švajcasko nemački koncer Heraeus. Heraeus je vlasnik švajcarske kovnice Argor Heraeus.
Proizvodi iz koncerna Heraeus-Argor Heraeus uživaju najveće poverenje na tržistu plemenitih metala u celom svetu. Svaka pomisao na ove dve kompanije asocira na najveći stepen sigurnosti i likvidnosti.
U većini zemalja Evropske unije, kao i u Srbiji investiciono zlato je oslobođeno PDV-a.
U zemljama iz okruženja, u Crnoj Gori, Makedenoji i BiH postoji još uvek PDV prilikom kupovine investicionog zlata. Sve to je uticalo da Zlatara Gold postane regionalni centar za kupovinu investicionog zlata. Sve informacije o kupovini investicionog zlata možete dobiti:
CENE INVESTICIONOG ZLATA MOŽETE SAZNATI
Preuzmite besplatnu aplikaciju I jednim klikom SAZNAJTE CENU ZLATA OVDE
(Promo tekst)
NE PROPUSTITE
