Broj vrabaca drastično opada i ukoliko ih ne budemo zaštitili, mnogobrojna mesta u Srbiji ostaće bez njih.
Svetski dan vrabaca obeležen je 20. marta i tim povodom je predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić izjavio da "Dok se čuje pesma vrabaca, možemo da budemo sigurni da ima nade za sve nas, jer je to znak da životna sredina nije ugrožena."
Dživdžani, što je drugi naziv za lokalne vrapce, kako kažu u Društvu, u Beogradu veliki problem imaju i sa "fast foodom", jer su osuđeni na brzu hranu, na mrvice hleba punog aditiva koje skupljaju ispred gradskih kioska, što loše utiče na njihovo zdravlje jer sve manje jedu zrnastu hranu – suncokret, ovas, ječam i proso.
Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kaže za RSE da velika seča drveća na beogradskom Kalemegdanu i Ušću zbog gondole, masovna izgradnja nebodera, kao što je projekat Beograd na vodi, i smanjenje broja stabala u rekonstrukcijama velikih ulica vrapcima skraćuju životni prostor.
Goran Šarenac, predsednik kinološkog društva Novi Beograd, ali i čovek koji je izgradio pregršt kućica za ptice po parkovima, je u razgovoru sa novinarkom Lenom Sudar otkrio koji je razlog ovim neveselim vestima.
- Vrapci su najrasprostranjenija vrsta ptica. Od 1456. godine on je nezvanični simbol Beograda, a najviše treba da se osvestimo jer su to sve živa bića iz okruženja. Oni su uvek oko nas, od detinjstva do danas - rekao je pa otkrio koji su načini da zaštitimo naše "dživdžane".
- Mi ih hranimo tri puta dnevno. Naučili smo kako žive i kakva im je zajednica. Jedan od načina da se zaštite je da se napravi mini eko zona, kućice sa hranilištem, a mi smo to napravili pre pet godina, ali najbitnije je da imaju vodu - ukazao je Šarenac.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
