Uprkos kontroverznoj poslovnoj praksi kompanija Dragana Šolaka, koja je podrazumevala netransparentno vlasništvo skriveno iza kompanija u ofšor zonama, kartelske podele tržišta i vođenje negativnih medijskih kampanja protiv poslovne konkurencije, gotovo od početka postojanja njegovog biznisa uz kontroverznog srpskog milijardera postojano je stajala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Počev od 2004. godine ta evropska finansijska institucija ima vlasnički udeo u Junajted grupi čime je grubo prekršila standarde i vrednosti koje ova banka promoviše i na kojima gradi svoj međunarodni ugled.
NE PROPUSTITE
Šminkanje Šolakovog lažnog poslovnog ugleda
Finansijske injekcije EBRD u Šolakov biznis uvek su bile presudne da se njegova imperija proširi zbog čega Junajted grupa bez ovog investitora ne bi mogla ni da sanja da bude igrač na regionalnom tržištu. Prva investicija EBRD ušla je u aprilu 2004. u kompaniju SBB, glavnog kablovskog operatera u Srbiji. Taj projekat podrazumevao je zajam SBB-u u iznosu do 18,5 miliona evra i ulaganje u akcijski kapital do dva miliona, čime je EBRD kupio milion deonica SBB. Ovaj novac je omogućio Šolaku da znatno proširi svoju mrežu širom Srbije, izvrši akvizicije 25 lokalnih provajdera, uvede nove servise i ponudi širokopojasni pristup internetu. Deset godina kasnije, investicioni fond KKR postao je većinski vlasnik Junajted grupe, koja je osnovana u međuvremenu, a EBRD je zadržao manjinski deo.
U februaru 2014. stigla je nova investicija EBRD u SBB od 50 miliona evra. Nakon što je u martu 2019. investicioni fond BC Partners postao većinski vlasnik Junajted grupe, EBRD je nastavila da bude manjinski vlasnik.
NE PROPUSTITE
Stub međunarodnog kredibiliteta za divlji biznis srpskog milijardera
Iako su investicije i širenje poslova uobičajeni elementi svakog biznisa, potpuno je neshvatljivo da pojedini rukovodioci EBRD strateški podržavaju kompaniju koja u regionu posluje po pravilima Divljeg zapada. Gušenje konkurencije, skrivena vlasnička struktura, trgovina sumnjivo stečenom imovinom, tajne transakcije, sukobi interesa, nedozvoljene medijske kampanje samo su deo opusa poslovanja Šolakove Junajted grupe.
Iz navedenih razloga, još u avgustu 2020. godine, redakcija Kurira je uputila niz pitanja direktorki EBRD za Zapadni Balkan Zuzani Hargitai da objasni kako se učešće banke u vlasničkoj strukturi kontroverzne Junajted grupe uklapa u principe i vrednosti koje ta isntitucija neguje. Međutim, krijući se iza pukog formalizma, iz ove finansijske institucije ponudili su “odgovore” šefa pres-službe Aksela Rejzerera, koji nisu bili ništa drugo do odricanje od odgovornosti EBRD za poslove Junajted grupe.
Posebno osetljivo bilo je pitanje akvizicije Dajrekt medije od strane Šolakove firme, s obzirom da je reč o bivšoj kompaniji Dragana Đilasa koji, po kriterijumima samog EBRD, spada u red politički eksponiranih osoba sa kojima banka po pravilu ne ostvaruje poslovne veze. Ova pravila postoje kako bi se smanjio rizik od uplitanja Banke u koruptivne poslove u kojima učestvuju pojedinci na javnim funkcijama. Iako je sporna imovina koju je stekla Junajted grupe stečena u vreme kada je Đilas obavljao visoke javne funkcije, EBRD nije odgovorio na pitanje da li je bilo provera koje bi otklonile pomenute sumnje.
NE PROPUSTITE
U slučaju Junajted grupe EBRD pogazio sopstvene principe
Zbog toga je do danas ostala dilema da li je EBRD jednostavno propustio da primeni uobičajenu proceduru ili je, pak, menadžment Junajted grupe svom partneru sakrio podatak o vezama poslovnog uspona Dajrekt medije i Đilasovog političkog angažmana. Šolak i Đilas su tu vezu zamaskirali u čitavoj mreži ofšor firmi, ali je istraživanje Kurira jasno pokazalo da tragovi ove trgovine vode upravo do ove dvojice. Ovo pitanje je utoliko značajnije ako se zna da se veze između Šolaka i Đilasa ne svode samo na kupoprodaju Dajrekt medije već i na druge poslovne aranžmane o kojima je Kurir ranije pisao.
Bez odgovora je ostalo i pitanje da li su sumnjive okolnosti, koje su pratile ovu transakciju, izazvale pažnju menadžmenta banke, kao suvlasnika Junajted grupe, i da li su zbog toga ispitani mogući slučajevi korupcije i zloupotreba? Posebno je skandalozno ćutanje EBRD na pitanje o raširenoj praksi medija u vlasništvu Junajted grupe da napadaju Šolakove konkurente i protiv njih vode nedozvoljene negativne medijske kampanje. Portparol ove finansijske institucije odbio je da odgovori na postavljena pitanja s obrazloženjem da u praksi banka izbegava da komentariše teme vezane za pojedine privredne subjekte ili pojedina fizička lica koja sarađuju s bankom.
Bez odgovora su ostala i pitanja o transparentnosti, integritetu i usklađenosti poslovanja Junajted grupe s tržišnim pravilima, a javnost je ostala uskraćena za i za informaciju o krajnjim skrivenim vlasnicima ostalih udela u Junajted grupi.
Činjenica je da EBRD svojim renomeom i kredibilitetom, iako s manjinskim udelom, služi interesima Junajted grupe i njenim nastojanjima da svoj kredibilitet uveća. Podrškom EBRD Šolakovoj grupaciji svesno se gradi imidž kredibilne kompanije, čije vlasništvo i poslovanje nisu upitni niti sporni iako je stvarnost potpuno suprotna.
NE PROPUSTITE
Učešće i u Šolakovom privatnom biznisu
Posebno je simptomatično to što je, pored vlasničkog udela u Junajted grupi, EBRD postala suvlasnički partner i u ličnom biznisu Dragana Šolaka u kompaniji Istra cement.
Kao što je Kurir već pisao, odvojeno od strukture vlasništva u Junajted grupi, preko svoje kompanije sa Devičanskih ostrva Gerrard Consultancy Services Limited, zajedno sa EBRD, Šolak poseduje kompaniju Istra cement preko koje u svom vlasništvu drži tržne centre i nekretnine na najvećem hrvatskom poluostrvu: Valbonaša centar, Kamp Banjole, Maks City, hotel Valkane i Istra Val Maks nekretnine.
Učešćem u biznisu izgradnje nekretnina na hrvatskom primorju, EBRD je odstupio od glavnih proklamovanih investicionih ciljeva banke koji su orijentisani pre svega na zelenu i IT ekonomiju. Takođe, ova poslovna veza ukazala je da između Dragana Šolaka i menadžmenta ove međunarodne evropske banke postoji mnogo dublja skrivena veza od one koja je na prvi pogled vidljiva.
Izbegavanjem da javnosti pruže odgovore na legitimna pitanja u vezi s poslovanjem njihovog balkanskog partnera, može se zaključiti da je pojedinima iz EBRD poznato da je način poslovanja Šolakovih firmi u direktnoj suprotnosti sa ciljevima banke, ali i da takva praksa očigledno ima prećutnu podršku tih pojedinaca.
ŠTA JE EBRD
EBRD je osnovana 1991. sa sedištem u Londonu, u cilju olakšavanja tranzicije privreda sedam bivših socijalističkih republika u istočnoj Evropi.
Najveći deo sredstava EBRD usmerava na zajmove za privatizaciju, a uslovi za njihovo korišćenje su poštovanje ljudskih prava, razvijanje višepartijske demokratije, izgradnja pravne države i tržišna orijentacija.
Članovi EBRD su 69 zemalja (među kojima i Srbija), kao i EU i Evropska investiciona banka. Svaki član je pojedinačno zastupljen u UO banke.
U SLEDEĆEM NASTAVKU: Sukob interesa: Menadžerski posao za direktorku EBRD od koje je dobio milione
NE PROPUSTITE
