Čak 7 porodica iz Srbije ostale bez novca i smeštaja u Grčkoj: "Naseli smo, prevarila nas je Seada!" - Dobila depozit pa nestala bez traga

Sedam porodica prevareno je prilikom rezervacije smeštaja za letovanje u Grčkoj, dok se istovremeno pojavljuju i novi slučajevi građana koji tvrde da su nakon uplate depozita ostali i bez novca i bez apartmana.

Turiste je prevarila izvesna Seada. Kako navode korisnici grupe "Grčka info" prevareno je čak sedam porodica.

Depozit 190 evra

Izvesna Seada je tvrdila da izdaje apartman u Nikitiju. Za sedam noćenja tražila je 490 evra, a uslov je bio depozit u iznosu od 190 evra. 

Kako se vidi iz objavljenih poruka, korisnicima koji su rezervisali smeštaj dostavljen je broj računa u Srbiji na koji su uplaćivali depozit, što je kod mnogih stvorilo dodatni osećaj sigurnosti.

Nakon što bi poslali dokaz o uplati depozita, žena im je odgovarala da novac još nije evidentiran na računu. Ubrzo nakon toga prestajala je da odgovara na poruke i više nije bila dostupna za komunikaciju.

"Nema smeštaja u Nikitiju za 80 evra"

- Baš zvuči ime i prezime, a i svi obavezno reklamiraju Sitoniju kao smeštaj na Sredozemnom moru. Dajte ljudi obratite samo malo pažnje kada rezervišete, pa otvorite taj profil, ovaj da ste otvorili sigurno bi vam bilo sve odmah jasno. Mi se svi toliko trudimo i prijavljujemo odmah lažne profile, ali sve češće nude samo u komentarima i desi se da promaknu. Opet nije mi jasno kojom tom to taktikom vas ubede da tako brzo nasednete i uplatite depozit. Ili je samo cena glavni mamac. Nema smeštaja u Nikitiju za 80 evra to što oni obično nude, suviše je primamljivo da bi bilo istinito - navela je jedna korisnica u komentarima.

Brojni korisnici apeluju na turiste da ne uplaćuju depozite neproverenim profilima, već da pre rezervacije detaljno provere osobu koja izdaje smeštaj i sve dostupne informacije o objektu.

Planiranje letovanja u Grčkoj često počinje pretragom smeštaja na internetu – preko oglasa, Fejsbuk grupa, Instagram profila i drugih neproverenih ili lažnih profila. Nažalost, poslednjih nekoliko godina sve je više onih koji pokušavaju da iskoriste nepažnju i želju ljudi da pronađu što povoljniji aranžman, piše Grčka info.

Prevara sa lažnim oglasima za smeštaj nije nova stvar, ali postaje sve sofisticiranija. Zato je važno da znate kako da prepoznate potencijalnu prevaru i zaštitite sebe i svoj novac.

1. Ne verujte slepo oglasima u grupama i na društvenim mrežama

Fejsbuk i slične mreže pune su grupa u kojima se nudi smeštaj u Grčkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj... Mnogi oglasi su legitimni, ali neki nažalost nisu. Profili koji stoje iza njih često nemaju nikakve recenzije, nedavno su otvoreni, a slike su preuzete sa interneta.

Zapamtite: činjenica da je neko u istoj grupi kao vi ne znači da je pouzdan.

2. Kako prepoznati lažan profil?

Evo nekoliko znakova koji ukazuju da možda imate posla sa prevarantom:

• Profil je novijeg datuma, napravljen pre nekoliko meseci ili čak nedelja.

• Nema stvarnih fotografija korisnika, niti ličnih objava – sve je usmereno samo na oglašavanje smeštaja.

• Nema ili ima vrlo malo prijatelja, često bez zajedničkih.

• Oglasi mogu biti puni gramatičkih grešaka ili koriste generičke izraze bez mnogo detalja.

• Fotografije smeštaja deluju „predobro da bi bile istinite“, često su profesionalne, a zapravo preuzete sa Booking.com-a ili sajtova agencija.

3. Šta tražiti kao dokaz da je smeštaj stvaran?

Pre nego što bilo kome uplatite novac, zatražite sledeće:

• Više fotografija apartmana iz različitih uglova, uključujući ulaz, dvorište, pogled s terase i slično. Idealno bi bilo da slike ne deluju kao da su skinute sa interneta.

• Preciznu lokaciju (Google Maps link) – mnogi prevaranti izbegavaju da pošalju tačnu lokaciju. Kada je dobijete, proverite na mapi da li tu zaista postoji objekat koji odgovara opisu.

• Ime i prezime vlasnika smeštaja – uz to možete zatražiti i:

• link do njihovog profila ili oglasa ako tvrde da su i na drugim platformama,

• Recenzije – tražite da vam pošalju gde ljudi ostavljaju komentare i utiske. Ako toga nema – to je već sumnjivo.

• Telefonski razgovor – insistirajte da se čujete putem telefona. Većina prevaranata izbegava razgovore.

4. Budite oprezni sa uplatama

Nikada ne uplaćujte depozit za letovanje ako niste sigurni s kim komunicirate. Prevaranti često koriste lične račune trećih osoba iz inostranstva (najčešće iz Istočne Evrope, Španije, Italije).

Ako već uplaćujete, insistirajte da to bude na ime vlasnika objekta, a ne „na tetku, sestru, prijatelja“.

5. Koristite proverene sajtove za rezervacije

Umesto da rizikujete, uvek je pametnije rezervisati smeštaj preko proverenih sajtova i platformi koje imaju dugogodišnju reputaciju i transparente recenzije smeštaja, kao i mogućnost direktnog kontakta sa vlasnicima. Takvi sajtovi proveravaju smeštaje pre nego što ih objave.

Ako rezervišete putem emaila, sačuvajte svu prepisku i uvek tražite podatke vlasnika.

6. Najčešće taktike prevaranata

Nude „last minute popuste“ i traže hitnu uplatu, jer „ima još samo jedan slobodan termin“.

Obećavaju luksuz po nerealno niskim cenama – 7 noćenja za 150 evra u sred sezone uz pogled na more? To ne postoji.

Međutim u poslednje vreme kako bi umanjili šanse za sumnju u njihovu ponudu, prevaranti nude i smeštaj sa realnim cenama.

7. Proveravajte, pitajte, ne žurite

Ne dozvolite da vas želja za jeftinim letovanjem po svaku cenu dovede u neprijatnu situaciju. Malo više opreza može vas spasiti od velikog razočaranja, izgubljenog novca i pokvarenog odmora.

Ako niste sigurni, pitajte druge korisnike u grupama da li su imali iskustva sa određenim oglašivačem. I zapamtite: ako nešto deluje previše dobro da bi bilo istinito - verovatno i jeste tako.

8. Zašto su društvene mreže posebno rizične?

Stranice i profili na društvenim mrežama mogu se napraviti doslovno za par minuta i isto tako jednostavno mogu nestati. Jednim klikom sve nestaje bez traga. Upravo zbog te lakoće kreiranja i gašenja profila, nikada se pouzdano ne može znati ko stoji iza Fejsbuk stranice ili profila koji nudi smeštaj u Grčkoj.

Zato su društvene mreže postale mamac za razne prevarante koji se lažno predstavljaju kao vlasnici apartmana. Oni iskorišćavaju nepažnju i želju ljudi da uštede, nudeći “idealne uslove” po izuzetno niskim cenama.

Da ne bi bilo nesporazuma – postoji dosta naših ljudi iz Srbije koji zaista poseduju i izdaju apartmane u Grčkoj. Među njima ima mnogo pouzdanih, korektnih i gostoljubivih domaćina koji poštuju sve dogovore i zbog kojih im se gosti iz godine u godinu vraćaju.

Problem nisu pravi vlasnici, već oni koji se lažno predstavljaju kao takvi. Turistima često nije lako da prepoznaju razliku, posebno ako nemaju mnogo iskustva.

9. Ne ustručavajte se da tražite dokaz o vlasništvu

Ukoliko vam smeštaj nudi neko putem društvenih mreža, a ne postoji nikakva druga potvrda da je taj apartman zaista njihov, zatražite dokaz o vlasništvu.

Pitanja koja treba da postavite:

• Da li imate svoj zvanični sajt ili ste prisutni na nekoj platformi za rezervaciju (Booking, Airbnb, GrckaInfo i slično)?

• Možete li mi poslati stranicu ugovora o kupovini nekretnine?

• Da li možete da pokažete dokument sa grčkim poreskim brojem (AFM broj)?

Svaki vlasnik nekretnine u Grčkoj ima ugovor o kupovini, koji obično sadrži između 15 i 20 stranica, a često i više. Nema razloga da vam ne pošalje bar jednu stranicu tog ugovora na kojoj se vidi njegovo ime i prezime.

Takođe, svaki pravi vlasnik mora imati i svoj AFM broj – grčki poreski broj, koji se izdaje svakom strancu koji kupi nekretninu u Grčkoj. Ako nema AFM – nema ni legalnu nekretninu.

Ukoliko osoba odbije da vam dostavi bilo koji od ovih dokaza, a pritom nije prisutna ni na jednoj sigurnoj platformi – savet je jednostavan: potražite drugi smeštaj.

10. Video poziv - obavezna provera kada rezervišete preko grupa

Još jedan efikasan način da proverite s kim imate posla jeste video poziv. Ako vam se vlasnik javi iz Fejsbuk grupe, zatražite da obavite video razgovor i tom prilikom neka pokaže:

• svoje lice,

• ličnu kartu ili pasoš (bar prvu stranu),

• da potvrdi na koje ime se vrši uplata.

Na taj način proveravate da li se ime sa dokumenta poklapa sa imenom na koje se traži uplata.

Ako vam neko traži uplatu putem Western Union-a, a kaže da se novac šalje na osobu iz Bosne, izbegavajte takav aranžman. To je vrlo česta šema kod lažnih oglasa.

Odbijanje video poziva bez jasnog razloga gotovo uvek je signal da se radi o prevari.

Šta da uradite ako ste prevareni prilikom rezervacije smeštaja

Ako sumnjate da ste prevareni ili ste već uplatili novac za smeštaj koji ne postoji, ne odustajte – postoje koraci koje možete preduzeti kako biste pokušali da povratite novac i sprečili dalje prevare.

1. Odmah kontaktirajte banku ili aplikaciju preko koje ste izvršili uplatu

Ako ste uplatili preko Revolut-a, bankovnog transfera ili kartice, odmah kontaktirajte podršku i objasnite situaciju. Navedite sve detalje: datum, iznos, ime primaoca i razlog sumnje.
U nekim slučajevima, moguće je zaustaviti ili poništiti transakciju ako reagujete na vreme.

2. Sačuvajte kompletnu prepisku

Sačuvajte sve poruke, e-mailove, fotografije, uplatnice i snimke ekrana koje ste razmenili sa osobom koja vas je prevarila.

To može biti ključni dokaz ako pokrećete prijavu ili pokušavate da vratite novac.

3. Prijavite prevaru nadležnim organima

U Srbiji, možete prijaviti internet prevaru policiji ili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Ako je uplata išla preko strane platforme (npr. Revolut), možete prijaviti i njima, ali i MUP-u.
U Grčkoj, ako ste već u toj zemlji, možete podneti prijavu lokalnoj policiji“.

4. Pišite administratorima FB grupe preko koje ste pronašli oglas

Ako ste oglas našli na Fejsbuk grupi ili stranici – obavestite administratore.

Kurir/ Grčka info