Majka nije mogla, ali brat nije oklevao ni sekunde: Ivan stigao iz Nemačke da bratu blizancu donira bubreg
- Milan je četiri i po godine bio na dijalizi.
- Majka je prvo želela da donira bubreg, ali nije mogla zbog loših krvnih sudova, pa je Ivan bez razmišljanja stigao iz Nemačke da pomogne bratu.
Ljubav između braće ne poznaje granice, a kada je u pitanju spavanje ljudskog života, nikakvi rizici ni kilometri ne mogu biti prepreka. Jednojajčani blizanci Ivan i Milan Vasković (44) nalaze se na Klinici za kardiohirurgiju i transplantacionu hirurgiju UKC Niš, gde se pripremaju za operaciju koja će Milanu promeniti život.
Nakon što je pune 4,5 godine proveo na dijalizi i šest godina bio na lekovima, Milan će dobiti zdrav bubreg od svog brata Ivana, koji je bez razmišljanja stigao iz Nemačke.
Milanova zdravstvena borba traje već čitavu deceniju. Nakon što je pre nekoliko meseci usled visokog krvnog pritiska pao u besvesno stanje, situacija je postala kritična.
Majka je prva želela da mu donira organ, ali su detaljne lekarske pretrage pokazale da to nije moguće zbog loših krvnih sudova. Onog trenutka kada je saznao za to, njegov brat blizanac Ivan nije oklevao ni sekunde.
"Bilo je ili ćemo obojica biti dobro, ili niko!"
Ivan Vasković živi u Nemačkoj, ima suprugu i malog sina, ali naglašava da je odluka da pomogne bratu blizancu doneta istog trenutka i da nije prihvatio ne kao odgovor.
- Odluku sam doneo odmah! Znam da bi on učinio isto za mene. Bio sam na odmoru u Nišu kada je imao taj teški napad i pola odmora sam proveo gurajući ga u kolicima i krevetu po Kliničkom centru. Rekao sam sebi: "Ovo sam sada video i ne želim više nikada da ponovim!" Meni su se u životu sklopile kockice, živim lep i ispunjen život sa svojom porodicom, a gledam kako se njemu iz godine u godinu zdravlje urušava zbog dijalize. Rešio sam da ili će obojici biti kako treba, ili nikom! Ne bih mogao da živim sa saznanjem da sam mogao da mu pomognem, a da nisam uradio ništa. Kad je pokušao da odbije, rekao sam mu: 'Ti više ne odlučuješ. Ja sam doneo odluku i to je to!' - poručuje požrtvovani brat Ivan.
"Plašio sam se za brata i majku više nego za sebe"
Sa druge strane, Milan priznaje da se dugo protivio bratovljevoj nameri, pre svega iz brige prema njegovoj porodici i straha od komplikacija.
- Iskreno, nisam bio za to iz dva velika razloga. Prvi je taj što je moj brat jedini hranitelj u svojoj porodici, ima suprugu i malog sina, mog bratanca. Drugi razlog je bio strah od nepoznatog. Četiri i po godine sam na dijalizi i najviše sam se plašio da se posle transplantacije nešto ne desi njemu ili majci, da ne dožive neko razočaranje. Više sam se bojao za njih nego za sebe, ali eto, oni su odlučili i ja se tu više ništa nisam pitao - navodi Milan, verujući da će se posle operacije konačno vratiti normalnom životu.
Kurir/Blic
