Iako lekari više od tri decenije pokušavaju da pronađu lek za HIV, AIDS se i dalje vodi kao neizlečiva bolest.
Trenutno u Srbiji ima oko 2.400 osoba u koje žive sa HIV-om, a procenjuje se da između 1.000 i 2.000 osoba živi sa ovim virusom, a da ne zna.
Mi vam donosimo najznačajnije činjenice koje morate da znate o HIV-u i AIDS-u.
AIDS ili side
AIDS ili sida predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta i ujedno je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.
Šta je HIV?
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus) koji je uzročnik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a.
Razlika između HIV infekcije i AIDS?
Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om, može godinama da nema nikakve simptome bolesti, najčešće se oseća sasvim dobro, a s obzirom da može godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemiološki gledano, ovaj period predstavlja “najopasniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim “zdravo” i najčešće nije ni sama svesna da je inficirana.
Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije (najčešće 7 do 10, pa i više godina) i tek kada se pojave kliničke manifestacije, kada krene klinička slika bolesti, kažemo da je osoba obolela od AIDS, ili side.
O INFEKCIJI
Šta je period prozora?
Vremenski period od momenta kada se dogodila infekcija do dana kada se testovima mogu otkriti antigeni i antitela na HIV naziva se “period prozora”. U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifična za HIV. Ona se najčešće mogu dokazat 6 do 8 nedelja nakon infekcije. Izuzetno retko, kod nekih osoba serokonverzija, (odnosno pojava antitela) otkrivena je tek 12 do 16 meseci posle infekcije.
Danas se koriste savremeni testovi 4.generacije (tzv. Kombo Ag-At testovi) za koje je period prozora između 4 i 8 nedelja.
Sve navedeno ukazuje da, po pravilu, HIV infekcija protiče nezapženo, da osoba koja je inficirana, najčešće, ne zna da je virus u njoj.
Da li je osoba u periodu prozora infektivna?
U ovom periodu koji se zbog tog “nemog intervala” i naziva “period prozora”, postoji infekcija, uobičajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela, inficirana osoba ne samo da je sposobna da prenese virus drugoj osobi, već se period prozora smatra „najinfektivnijim periodom“ u smislu lakoće prenošenja virusa.
Šta je serokonverzija?
Iz stadijuma primarne infekcije prelazi se u stadijum asimptomske serokonverzije, kada se mogu dokazati antitela na HIV, a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana sa HIV-om.
Serokonverzija zapravo znači produkovanje i pojavljivanje antitela u krvi. Ovaj stadijum može da traje godinama i on predstavlja, epidemiološki gledano, “najopasniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim “zdravo” i, najčešće, nije svesna da je inficirana.
Testovi za otkrivanje HIV infekcije
Za otkrivanje specifičnih antitela u krvi, najčešće se koristi osnovni ELISA test.
Kada je ELISA test iz dva uzorka krvi pozitivan, kao potvrdni test koristiti se specifičniji test za otkrivanje antitela (najčešće Western Blot).
Savremeni ELISA testovi, odnosno novije generacije ELISA testova tzv. Ag-At testovi predstavljaju kombinaciju antigen-antitelo testova koji pored antitela na HIV detektuju i površinski antigen jezgra virusa (ili neki drugi). Za kombo testove je period prozora od 4 do 8 nedelja.
Takođe, postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. P24) ili detekcija replikacije virusa (PCR) i to već posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja.
“Brzi testovi” koji se mogu raditi i iz kapilarne krvi najčešće otkrivaju samo antitela, pa je za njih period prozora oko 90 dana (3 meseca)
Šta je asimptomatski period?
Period koji traje od početka infekcije (od kada je virus ušao u organizam) do kada se pojave prvi simptomi bolesti naziva se asimptomatski period (nekada se on zvao period inkubacije, što se za HIV pokazalo kao neadekvatan termin).
U ovom periodu se mogu dokazati antitela na HIV (izuzev u onom kratkom periodu prozora od par nedelja), a ne moraju postojati nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana.
Ovaj period može da traje godinama i on pretstavlja, epidemiološki gledano, period veoma pogodan za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim “zdravo” i, najčešće, nije svesna da je inficirana.
Načini prenošenja
Najčešći način prenošenja HIV infekcije je seksualni kontakt. To je prirodni način prenošenja i pretstavlja najveći problem u sprečavanju širenja infekcije.
U spermi HIV pozitivnog muškaraca, kao i u vaginalnom sekretu žena koje su inficirane, nalazi se dovoljan broj ćelija inficiranih HIV-om da se i čak seksualnim kontaktom prenese infekcija.
Pored seksualnog načina prenošenja HIV infekcija se može preneti krvlju (najčešće upotrebom istog šprica za intravensko unošenje psihoaktivnih supstanci) i sa majke na dete (tokom trudnoće, porođaja i dojenja novorodjenčadi, ukoliko je majka HIV pozitivna).
Prenošenje preko transfuzije krvi ili krvnih derivata izuzetno je retko, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om.
U našoj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV.
Međutim, ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u perodu prozora, postojala bi mogućnost ovakvog načina transmisije jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih još nema u dovoljnoj količini u perifernoj krvi.
Zato je važno naglasiti da je veoma dobro i izuzetno humano dobrovoljno dati krv, ali to nije mesto za proveravanje HIV statusa.
Za tu aktivnost postoje specijalizovani Centri i savetovališta koji vrlo profesionalno rade dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.
Telesne tečnosti u kojima se nalazi HIV
Virus (HIV) je pronađen u skoro svim telesnim tečnostima (sekretima i ekskretima) HIV pozitivne osobe (uključujući i znoj, suze i pljuvačku, ali sve ove tečnosti nemaju tzv. „minimalnu infektivnu dozu“).
Međutim, telesne tečnosti preko kojih se HIV može preneti su: krv, sperma (i perejakulatorna tečnost), vaginalni sekret i majčino mleko.
“Minimalna infektivna doza”
Najmanja količina virusa koja je potreba da bi se neka infekcija prenela naziva se “minimalna infektivna doza”.
Termin “minimalna infektivna doza” se pominje kod HIV infekcije zbog toga što je važno objasniti da iako se HIV može naći u skoro svim telesnim tečnostima, on se ne može preneti ukoliko one nemaju tu minimalnu količinu virusa koja može izazvati infekciju (“minimalnu infektivnu dozu”).
Najčešći simptomi kojima počinju kliničke manifestacije HIV infekcije
Povećanje limfnih žlezda je ispoljeno u vratnom, i to naročito na zadnjem delu vrata i pazušnom predelu.
Ovo stanje može potrajati više meseci kada počinju tzv. konstitucionalni simptomi side koji se karakterišu gubitkom telesne težine više od 10% od normale, povećanjem telesne temperature preko 38 stepeni C, koja traje više od mesec dana, proliv koji traje kontinuirano ili sa prekidom više od mesec dana, gljivična infekcija usta i ždrela, herpes na usnama ili genitalijama koji dugo traje i ponovo se javlja.
Sve ovo je praćeno, po pravilu, sa smanjenim brojem crvenih krvnih ćelija, krvnih pločica, belih krvnih ćelija, povećanjem koncentracije proteina i to posebno imunoglobulina u krvi, kao i smanjenjem broja CD4 T limfocita u krvi.
Mogu se javiti promene na perifernom nervnom sistemu kao i na centralnom nervnom sistemu, koje mogu ponekad dovesti do teških poremećaja sa gubitkom mogućnosti orijentacije itd.
Kakav može biti rezultat testa?
Rezultat testa može biti:
Reaktivan (ili pozitivan) i Nereaktivan (ili negativan)
Pozitivan rezultat znači da je telo proizvelo antitela na HIV, da su ona pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.
LEČENJE
Da li postoji efikasna vakcina protiv HIV-a?
Za sada ne postoji mogućnost da se stvore uslovi za medicinsku prevenciju infekcije HIV-om – tj. još uvek ne postoji efikasna vakcina protiv HIV-a. Svi dosadašnji pokušaji dobijanja efektivne vakcine nisu dali pozitivne rezultate.
Specifičnost strukture HIV-a, načina replikacije (umnožavanja) i menjanja njegove strukture prilikom svakog umnožavanja predstavljaju glavnu prepreku u iznalaženju efikasne vakcine za suzbijanje HIV infekcije.
Lekovi kojima se može produžiti asimptomatska faza i produžiti život HIV + i obolele osobe
Poznavanje razvoja bolesti i, posebno, uloge i značaja koje u razvoju ove bolesti igraju CD4 limfociti, lečenje je usmereno na maksimalno usporavanje uništenja CD4 limfocita, odnosno na pokušaje sprečavanja zaražavanja novih CD4 limfocita kod osoba inficiranih sa HIV-om.
Lečenje je usmereno na: sprečavanje prepisivanja RNK virusa u DNK i stvaranje provirusa u genomu inficiranog blokiranjem reverzne transkriptaze i sprečavanje formiranja virusa blokiranjem specifičnih enzima (proteaza) neophodnih za formiranje virusa. Takođe, usmereno je i na blokiranje specifičnih receptora (mesta) na CD4 limfocitima preko kojih HIV ulazi u ćeliju.
Upotrebom ovim lekova uspelo se znatno produžiti asimptomatska faza infekcije sa HIV-om, a takođe znatno duže održati potrebni nivo CD4 limfocita za odbranu od oportunističkih infekcija i tumora.
Time je životni vek osoba koje žive sa HIV-AIDS-om znatno produžen. Danas se upotrebljava veći broj lekova, najčešće u kombinaciji više lekova istovremeno – tri ili četiri (ova terapija se naziva: HAART (visoko aktivna antiretrovirusna terapija) ili ART terapija).
Osoba koja uzima ART i kod koje je PCR nedetektibilan smatra se nisko infektivnom, pa se terapija smatra jednom od mera (sekundarne) prevencije.
Od velike je važnosti znati da osoba koja živi sa HIV-om ima obavezu da jedino svom seksualnom partneru/partnerki to kaže (kao i da koristi kondom tokom seksulnog odnosa kako bi zaštitila svog/svoje seksualne partnere).
Takođe, ukoliko dve osobe koje žive sa HIV-om imaju seksualne odnose, potrebno je da koriste kondom, jer se u protivnom može dogoditi da tokom seksualnog odnosa dobiju novu količinu HIV-a, nov podtip HIV virusa, ili virus koji je rezistentan na terapiju koju uzimaju.
Kurir.rs/Zzzzsbg.rs
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Znaju li Beograđani razliku između side i HIV?
