BEOGRAD - U Srbiji osamdesetih godina prošlog veka, kada su najlon kese u SFRJ bile tek u povoju, bio je prestiž imati debelu i šarenu plastičnu kesu iz inostranstva.
Što šarenije, to bolje! To je bio znak da si negde bio ili da ti je neko doneo baš nešto lepo iz inostranstva što ovde niko nema. U njima su đaci od petog pa naviše nosili knjige u školu, a dame su ih posle svake upotrebe brižljivo slagale i vraćale u tašnu za drugi put... One su često u vreme iznenadnih prolećnih i letnjih pljuskova čuvale i frizure, mada su za te potrebe danas na ceni više one tanke - roze i bele, koje dobijate na pijaci kad kupite neki krastavac ili pola kila paradajza...
Za razliku od inostranstva, plastične kese u Srbiji oduvek su nekako bile na ceni, jer se posle prve upotrebe iskoriste i za štošta drugo ili čuvale dok ne zatrebaju pa ste tako kod svojih baba i tetaka mogli da nađete i kese firmi koje više i ne postoje
Naviknute na takav život, mnoge naše građane kao grom iz vedra neba zatekla je vest da će se kese u jednom lancu samoposluga naplaćivati i to ne u svim radnjama nego samo u jednom ogranku, ali dovoljno da se čovek zapita...
Sa ciljem da se zagađenje Srbije smanji, najlonka košta 2 dinara, pa kome treba on će i da je uzme jer nema nikog od nas ko posle jače košave ili oluje nije video drveće "okićeno" kesama svih boja.
Prema nekim podacima, u Srbiji se svakodnevno potroši čak 7 miliona plastičnih kesa, od tog broja većina završi u prirodi, a razgrađuju se od 400 do 1.000 godina. To je 2,5 milijardi kesa godišnje, što znači da njima možete da prekrijete tri Srbije?!
Međutim, kao i sve kod nas, i to pitanje postalo je goruća tema na autobuskim stanicama, pijacama, klupama u parkovima i naravno uz prvu jutarnju kaficu, pa onda i uz onu s komšinicom...
A ko ima viška kesa, a ne želi da ih baci, njima može i da poradi na unutrašnjoj dekoraciji baš kao i baka Nada iz okoline Prijedora, koja je kuću uredila rukotvorinama od najlon kesa. Evo kako!
(Kurir.rs/Foto: Shutterstock)
