Najnovije vesti

ŠOKANTNO UPOZORENJE STRUČNJAKA! DECA KOJA SU ZAVISNICI OD IGRICA U STANJU SU I DA UBIJU: Ovo su prvi simptomi zavisnosti, ako ih primetite kod svoje dece, ODMAH POTRAŽITE POMOĆ!
Ilustracija, Foto: Shutterstock

ovo svaki roditelj mora da zna

ŠOKANTNO UPOZORENJE STRUČNJAKA! DECA KOJA SU ZAVISNICI OD IGRICA U STANJU SU I DA UBIJU: Ovo su prvi simptomi zavisnosti, ako ih primetite kod svoje dece, ODMAH POTRAŽITE POMOĆ!

Društvo

Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine klasifikovala zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest.

 

Ono što treba u startu naglasiti je da ova bolest najčešće pogađaja tinejdžere i mlađu populaciju, a najčešći simptomi su davanje prioriteta igranju igrica u odnosu na porodicu i društvo, ishranu, spavanje, školovanje.

 

Kako tvrde stručnjaci problem je što se granica izmeđi igre i zavisnosti, tvrde lako se prelazi.

 

"Ako primetimo da dete sve više i više vremena provodi za kompjuterom – sada je na nivou od dva, tri sata dnevno, za nekoliko nedelja je to tri ili četiri, pa za još par nedelja pet ili šest sati dnevno i ima tendeciju porasta. S druge strane, ako primetimo da dete ne može da se kontroliše – to je momenat kada kažete 'prekini s kompjuterom', a ono kaže 'evo sad ću', pa onda nastavi još sat vremena. Znači, kad primetimo da se to dešava tada već negde treba lampica da se pali", objasnio je svojevremeno za RTS psihološki savetnik dr Milan Radovanović.

 

Stručnjaci upozoravaju da se treba obratiti psiholozima i logopedima pri pojavi prvih posledica. Ako je dete izgubilo prijatelje, popustilo u školi, ima lošu komunikaciju sa roditeljima, onda bi trebalo potražiti pomoć.

 

"Vrlo je zabrinjavajući podatak da je sve više roditelja intelektualca koji nam dolaze sa decom od dve do tri godine jer dete nije razvilo govor, kasni, vrlo sporo proširuje rečnik, sporo formira rečenicu i teško ih odvikavaju od igrica", ukazala je logoped Marijana Mirković u izjavi za RTS.

 

Treba naglasiti da je pre nekoliko godina Američko udruženje psihijatara napravila listu simptoma koji bi mogli pokazati da li je osoba zavisna od igranja igrica. Ti simptomi uključuju anksioznost, povlačenje u sebe i antisocijalno ponašanje.

foto: Printscreen

Podsećanja radi, video igre su dokazano uzrok nekoliko dokumentovanih smrti. Svi pamte južnokorejanca Lija Songa Sopa koji je umro posle pedesetočasovnog igranja "Vorkrafta“... Kinez Ksu Jan je preminuo posle petnaest dana igranja a dvadesetogodišnji indijac je opstao tri meseca. Sva trojica su svoju zavisnost od igrica platili životom.


Stručnjaci naglašavaju da deca koja spadaju u zavisnike od igrica su u stanju da počine krivično delo, da nasrnu na roditelja koji je pokušava da ih odvoji od kompjutera, a u ekstremnim slučajevima u stanju su i da ubiju.

 

"Važno je osvestiti roditelje da agresivne kompjuterske igrice pospešuju patološka stanja kod dece i da za veoma kratak period od njih prave mentalne kreature koje ruše moralne norme i nameću slobodu uništenja i agresije. To se manifestuje u vidu vršnjačkog nasilja i nemogućnosti samokontrole besa, čiji se ishodi sve češće završavaju ubistvima. Kada odrastu, elektronski zavisna deca postaju neosetljiva za normalne vidove komunikacije. Oni ceo život beže od stvarnosti, upozorila je Aleksandra Jovanović Mađar, dečiji psiholog i porodični terapeut u razgovoru za Blic.

foto: Zorana Jevtić

U jednom svom autorskom tekstu za Politiku, psihoterapeut dr Zoran Milivojević je podrobno analizirao zavisnost od igranja video igrica. 

 

"O zavisnosti govorimo kada igranje igrica „pojede život” osobe koja ih igra. To se događa kada joj igranje igrica postane glavna životna preokupacija, zbog čega trpe drugi aspekti njenog života i nastaju različite negativne posledice u privatnom, socijalnom i profesionalnom smislu. Uprkos tome što je svesna da zbog igranja igrica ima negativne posledice, zavisna osoba nastavlja da ih i dalje igra. Ona ne samo da nema kontrolu nad igranjem igrica nego i ne želi se da kontroliše, a ukoliko to pokuša, ubrzo popusti", piše dr Milivojević.

 

Prema njegovim rečima procenjeno je da među ljubiteljima kompjuterskih igrica svaki 33. spada u ovako definisanu kategoriju zavisnika i da mu je potrebna terapija zavisnosti.

foto: Shutterstock

"Kao što je to slučaj i sa drugim zavisnostima, u velikom broju slučajeva ovi zavisnici ne žele da se dobrovoljno oslobode svoje zavisnosti", ističe on.

 

Milivojević precizira da industrija koja se bavi osmišljavanjem i proizvodnjom raznoraznih igrica beleži godišnji promet koji se meri u stotinama milijardi evra.

 

"Zbog toga u osmišljavanju igara učestvuju vrhunski psihološki eksperti koji u njih ugrađuju sve principe „operantnog uslovljavanja” kako bi se igrač što više psihološki vezao za igricu i trudio da u njoj „pobedi” tako što će preći sve njene nivoe i stigne do njenog kraja. Poeni koje igrač skuplja su nagrada i potvrda njegove veštine igranja. Kako sa igranjem igrice i ponavljanjem određenih radnji raste igračeva veština, on biva nagrađen prelaskom na viši i zahtevniji nivo igrice. Drugim rečima, psihologija igrice se zasniva na postepeno rastućem izazovu, tako da se igrač trudi da tokom igranja „prevaziđe samoga sebe”", kaže ovaj ugledni psihoterapeut.

 

On dalje objašnjava da tokom igranja raste igračevo samopouzdanje i samopoštovanje, formira se igrački identitet, što dovodi do toga da se u tom „aspektu života” on oseća veoma uspešnim i da želi da još više vremena provodi u igranju igrica.

 

"Kada igrač nije uspešan u drugim aspektima svog života, verovatno je da će razviti zavisnost od igranja igrica. Iako čitav niz različitih stručnjaka upozorava na veliki broj opasnosti koje nastaju zbog prevelike uključenosti tehnologije u živote mladih bića u odrastanju, trend korišćenja tehnologije se povećava. Glavni razlog za to je što su roditelji ili nesvesni opasnosti ili otpisuju važnost različitih upozorenja", ističe dr Zoran Milivojević.

 

Doktor Vlajko Panović, specijalista kliničke psihologije koji se bavi problemima savremene porodice, odnosno zavisnošću od novih tehnologija, kaže za Sputnjik da se ne sme zaboraviti da govorimo o psihološkom aspektu zavisnosti — dete ulazeći u određeni odnos u video-igri ima neku misiju, zadatak, a o sebi na nesvesnom nivou formira sliku moći ili svemoći.

 

On dodaje da se psihološki element zavisnosti od softverskog sadržaja gradi igricama u kojima često ima brze vožnje i ubijanja koji podižu nivo adrenalina.

 

"Svaku zabranu deca koja su zavisna shvataju tragično, a to je jedna od najvećih roditeljskih dilema, da li zabraniti ili koliko dozvoliti da se igra", kaže Panović.

 

„Mnogi, nažalost, i sada očekuju odgovor od nas koji se time bavimo, ali suština je u nečem drugom, pomoći detetu da organizuje svoje vreme u kome će dobiti zadovoljstvo iz nekih drugih izvora. Zatim, da se u vreme kada treba da odmara i odmara, da spava. Nažalost, deca od 12 godina su budna u ponoć. Šta će deca u to vreme budna, tako iscrpljuju svoje resurse za adaptaciju, a to ih može odvesti u depresiju, koja se završava samoubistvom ili ubistvom“, kaže Panović.

 

Najdžel Henderson, predsednik organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja "Mental Helt Jurop" (Mental Health Europe) izjavio je početkom prošle godine da se u lečenju treba usredsrediti na uzroke takve zavisnosti, a ne samo na simptome.

 

"Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznađa osobe koja traži bekstvo u svet igara", rekao je Henderson.

foto: AP

Uzroci, dodao je, mogu biti nedostatak porodične mreže podrške, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, rastrojstvo u porodici, nedostatak društvene povezanosti ili prijatelja, za šta zamena može biti onlajn-zajednica igrača.

 

"Generalno, uzroci toga mogu biti slični onima u slučaju kockanja, zavisnosti od alkohola i narkotika", izjavio je Henderson.

 

Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara, isto kao i drugih mentalnih bolesti, kazao je Henderson.

 

"Organizacija Mental Helt Jurop je uvek oprezna kada govori o dijagnozama. Imati dijagnozu može značiti etiketiranje, ali čovek nije dijagnoza", izjavio je predsednik te organizacije.

 

Henderson ističe da je važno prvo tražiti uzrok problema, a ne pokušavati samo lečiti "simptome".

 

"Nismo protiv priručnika dijagnostike, zaista znamo da mogu biti od velike koristi lekarima, i važna su pomoć državama da razviju odgovorne zdravstvene sisteme. Ipak, treba da ih pravimo i koristimo s oprezom", smatra Henderson.

 

Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Youtube, Foto: Shutterstock, Foto: AP, Foto: Zorana Jevtić

 

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...