Svake godine u Srbiju se uveze između 12.000 i 21.000 slušnih aparata, što ukazuje na sve veću potrebu građana za ovim pomagalom.
Prošle godine u Srbiju je uvezeno više od 15.000 slušnih aparata, a rekordna godina je bila 2011, kada su uvezena 20.873 komada.
Treba više aparata
S obzirom na sve starije stanovništvo, kako ističe dr Galina Joković, specijalista ORL i supspecijalista audiolog, broj uvezenih slušnih aparata je čak i mali.
Raste uvoz
- Prema poslednjem popisu u Srbiji iz 2011, starosnu grupu od 55 do 80 godina čini 36 odsto građana, što znači da 780.000 ljudi ima oštećenje sluha i potrebu za slušnim aparatom. Naše stanovništvo je sve starije i ovaj broj je sad i veći. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se uvek koriste dva slušna pomagala kad se radi o obostranom oštećenju sluha. Prema pravilniku koji je odobrio RFZO, samo 10 odsto ljudi od ovog broja dobije slušno pomagalo, i to samo na jedno uvo - kaže dr Joković i dodaje da Belgija ima sličan broj stanovnika kao Srbija, a godišnje uvozi 75.000 slušnih aparata.
Pored sve starijeg stanovništva, dr Joković ističe još nekoliko uzroka koji utiču na oštećenje sluha. - Glavni uzorci oštećenja sluha su svakako starenje, sve veći uticaj buke i izloženosti buci, uticaj raznih lekova i pridruženih hroničnih bolesti na sluh. Sve je više mladih ljudi koji se žale na zujanje u ušima i oslabljen sluh. Urađene su brojne studije koje dokazuju štetan uticaj korišćenja slušalica i dugotrajnu izloženost buci tokom dana. Ne treba zaboraviti da se tri do pet odsto dece rađa s oštećenjem sluha. Postoji podatak koji kaže da ukoliko bi se obezbedili obostrani digitalni slušni aparati tokom prve godine, trošak bi bio manji od gubitka koji bi nastao zbog nelečenja ovakvih pacijenata - objašnjava dr Joković.
Godišnja vrednost uvoza slušnih aparata u Srbiju kreće se oko 2,1 milion evra, a najviše ih uvozimo iz Danske, Poljske, Singapura i Velike Britanije.
Kurir.rs/Slavica Tomčić Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
